Интервју Драгане Трифковић за Алаатра ТВ
-делови интервјуа биће приказани у оквиру међународне конференције „Креативно друштво. О чему су сањали пророци“
Сви заинтересовани могу да прате конференцију на овом линку: Созидательное общество. О чём мечтали пророки | Международная онлайн-конференция
Природа на жури, а ипак све оствари
Лао Це
Према вашем мишљењу, колико је хитна потреба за променом формата друштва данас?
Моје мишљење да се ми већ налазимо у процесу преформатирања друштва.
Потреба за тим постоји очигледно, јер су се нагомилали многи проблеми које човечанство треба да реши.
Избијање пандемије корона вируса је била варница која је убрзала овај процес преформатирања друштвеног живота. Да се то није десило, сигурна сам да би се појавио неки други разлог који би покренуо исти процес. Већ дуже време друштво ишчекује промене. У прошлости су сличне околности доводиле до избијања ратова, али данас је рат далеко опаснији него што је то било у прошлости, због постојања нуклеарног наоружања.
Од завршетка Другог светског рата, када су САД демонстрирале разорну моћ атомског наоружања бацањем атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки, јасно је да такво оружје може да уништи цео свет. Након тога је и Совјетски Савез стекао атомско наоружање, али га никада није употребио већ је оно служило за одвраћање од напада. Било је опасних ситуација када се свет налазио на ивици нуклеарног рата. Ни данас нисмо сигурни да сукоби који постоје између великих сила неће прерасти у рат, што би могло да значи и крај цивилизације у којој живимо. Ипак, надамо се да се тако нешто неће десити и да су све силе свесне опасности по човечанство коју би изазвао велики сукоб.
Због чега је потреба да се друштво мења хитна?
Прво због тога што постоји велики потенцијал да дође до сукобљавања. Крај Другог светског рата није донео дугорочни мир, јер је свет одмах ушао у хладноратовско доба. Али и поред те супротстављености две велике силе, одвијали су се многобројни регионални сукоби. Од завршетка Другог светског рата, америчка интервенционистичка политика је проузроковала многобројне сукобе и дестабилизацију читавих региона. Након терористичког акта 11. септембра, Америка је започела рат против тероризма, који је довео до експанзије тероризма свуда у свету. Очигледно је да таква политика и такви потези нису ништа добро донели човечанству.
С друге стране ту је економски систем који је успостављен на светском нивоу, а који је такође постао неодржив.
Многобројне земље Запада су у велики дуговима, а њихова економија се заснива ни виртуелним вредностима. Центар економске моћи се преселио у Азију, али Запад то није спреман да прихвати. Раслојавање друштва и огромна разлика између малог броја богатих и великог броја сиромашних људи, води ка још већем стварању конфликта.
Такође, чини се да правда више не постоји, као ни вредности на којима је засновано друштво. Изгубила се хуманост, изгубиле су се норме понашања, морал као вредност.
Друштво је изгубило осећај за духовне вредности у великој мери и окренуло се материјализму.
Добили смо потрошачко друштво са огромним капацитетима, али велика потрошња са собом носи и последице. На пример, друштво није пронашло решење за велике количине отпада. Убрзана потрошња и небрига за животну средину, довела је до великог загађења воде, ваздуха и земљишта. Мислим да је то много велики проблем о коме се не говори довољно.
С друге стране, одређене силе покушавају да искористе постојеће проблеме за проналажење нових политичких агенди уз помоћ којих треба да остваре своје циљеве, а не из потребе да приону на решавање проблема. То видимо на примеру коришћења еколошких тема у циљу борбе против конкуренције на пољу енергетике, бизниса и др.
Које нам чињенице говоре о овој потреби?
Обичан човек не види ове велике проблеме које смо навели као што су потенцијал за насиље или злоупотреба еколошких тема. Али обичан човек, иако не разуме ствари које се дешавају на светском нивоу, може да изведе одређене закључке из средине у којој живи.
На пример, ја сам приметила да су последњих година људи све више дезоријентисани. Када возим ауто ја стално виђам људе који гледају у свој телефон и уопште не прате шта се дешава око њих. Тиме доводе и себе у опасност, јер исто тако како је смањена њихова концентрација, може да буде и смањена концентрација возача. Често ми се дешава када у колима чекам да се упали зелено на семафору, затим морам да опоменем возача испред себе да крене. Јер он док чека да се упали зелено светло на семафору, такође гледа у телефон.
Технолошка револуција и савремени начини комуникације су потпуно променили понашање људи и њихове навике. Људи све више комуницирају путем куцаних или гласовних порука. Губи се и досадашњи начин комуникације међу људима, односно потреба за разговором, дружењем. Примећујем често да људи и када се сретну са пријатељима у кафеу или парку, опет не разговарају него свако гледа у свој телефон. То је слика данашњице.
Морамо да пронађемо неки баланс и неку меру, како бисмо уредили друштво и како би човек наставио да функционише као човек, а не као машина.
Проблем је такође и то што је савремени човек у многим друштвима изгубио контакт са природом. Људима је неопходна природа, сунце, биљке, ветар, киша, земља….
Морамо да се вратимо природи. Живот у стакленим облакодерима, стални боравак људи у затвореном простору под вештачком климом, вожња саобраћајем и ходање асфалтом, не смеју потпуно да искључе шетњу у природи и контакт човека са природом.
Шта, пре свега, морамо да променимо?
Морамо да променимо филозофију савременог живота, морамо да променимо животне навике. Морамо да се вратимо одговорности, неким друштвеним нормама, моралу. Морамо да смањимо криминал и корупцију, све видове злоупотребе и лошег понашања.
У супротном, нећемо моћи да опстанемо као друштво.
Пре свега политичке елите морају да усвоје хуманост као стандард и да се обавежу на одговорност и озбиљност. Јер много тога што се погоршало последњих година, наметнуто је управо од стране политичких елита.
Цео свет се сада суочава са здравственим проблемом тј. пандемијом корона вируса која је изазвала свеопшту кризу. Али ми видимо да такве околности нису утицале на политичке елите неких земаља да покажу хуманост у време које је тешко за цео свет.
Стекла сам утисак да су Русија и Кина показале свету своје хумано лице. Али са друге стране, ми видимо, иако западне земље траже помоћ од Русије и Кине, да и даље уводе санкције. Такво понашање једноставно није нормално и то морамо да схватимо као друштво и да осудимо.
15. март 2021.
