У претходном тексту описала сам утиске након посете Белгородске области почетком октобра. Одатле сам продужила до Курске и Брјанске области, које се такође налазе уз границу са Украјином. Пре одласка из Белгородске области пожелела сам да обиђем Прохоровку, место где се 1943. године одиграла највећа тенковска битка у историји човечанства, позната под називом Курска битка. Ова битка је трајала 50 дана и у њој је учествовало преко 2 милиона људи, 6 хиљада тенкова и 4 хиљада авиона. Завршена је победом Црвене армије, која је променила ток рата и руска одбрамбена дејства преобратила у велику офанзиву. На том простору се налази велики музејски комплекс са споменицима и црквом Светих апостола Петра и Павла која је подигнута деведесетих година прошлог века за 50. годишњицу победе у Другом светском рату (Великом отаџбинском рату). Црква је изграђена јавним донацијама за коју су чак средства донирана из Србије.
Пут из Белгорода до Брјанска води преко Курске и Орловске области уз границу са Украјином. Од почетка руске специјалне операције демилитаризације и денацификације Украјине, све пограничне области налазе се под свакодневним нападима украјинске стране. Осим Украјинаца у подручјима близу руске границе, налази се доста страних инструктора и бораца из великог броја НАТО земаља, а највише из Пољске, Румуније, Велике Британије, САД, Канаде и Грузије. Плаћеници из Хрватске и Албаније су такође присутни, а последњих недеља много се говорило у руској јавности о израелским инструкторима и најамницима из специјалних снага који су након избијања сукоба између израелских и палестинских снага, напустили ово подручје. Руски медији наводе да је преко две хиљаде инструктора и саветника из Израела напустило украјинско ратиште. „Раније су подаци о броју инструктора из редова официра ЦАХАЛ (Израелске одбрамбене снаге) били поверљиви. Израел је Русији јасно ставио до знања да чак и ако не подржи специјалну војну операцију, остаје неутралан. Само из појединачних порука на друштвеним мрежама могло се наслутити каква је снажна подршка Украјини из Тел Авива“ – наводи се у руским медијима.
Доста страних најамника је изгубило живот у Украјини. Познато је да су током јулског удара на хотелски комплекс у Краматорску, где се налазила 56. моторизована пешадијска бригада Оружаних снага Украјине, и ресторан – управо током састанка команде са страним саветницима, погинула два генерала, око 50 официра и 20 страних плаћеника и војних саветника. Украјинске власти скривају ове податке али су рођаци неколицене америчких војника потврдили да су они тамо погинули. Такође током напада на територију Војне академије у Лавову, где су обучавани резервисти ВСУ и страни плаћеници.
У сваком случају, последњих недеља осим израелског кадра, Украјину напуштају и Американци и остали западни плаћеници, свесни тога да је Украјина изгубила рат. За то време терор украјинских снага над цивилним становништвом у пограничним руским областима, не престаје. Из беса и немоћи циљају мирне грађане. У Курској области су 19. новембра јединице кијевског режима отвориле ватру на мирно насеље.
„Артиљеријска ватра је испаљена са стране суседне Украјине на село Николаево-Дарино, Суџански округ. Укупно је испаљено 13 пројектила. Током гранатирања нико није повређен. Оштећено је 10 нестамбених индустријских објеката. Они припадају локалном пољопривредном предузећу“ – невео је губернатор Курска. Власти региона који су под ударом украјинских снага издвајају средства за обнову или куповину нових некретнина становницима којима су порушене куће.
Осим цивилних и индустријских објеката украјинске снаге нападају и инфраструктуру, као и сва места окупљања грађана. Летос је Украјина извршила напад беспилотним летелицама на железничку станицу након чега је избио пожар на крову, а неколико људи је повређено.
У септембру ове године у Курску је ухапшен диверзант СБУ, иначе држављанин Руске Федерације, који је планирао да експлозивним средствима припреми терористичке нападе у том граду. Код њега је пронађено више од два килограма експлозива произведеног у Великој Британији, заједно са чешким електронским детонаторима. Планирао је да постави експлозив, иначе сакривен у шампоне, сокове и храну за бебе, на препуним местима у Курску – на железничкој станици и у тржним центрима. Рамазана Муртазова је Војни суд осудио на 15 година затвора.
На мети украјинских снага су и нуклеарни објекти, па је СБУ прошле године извршила три терористичка напада на нуклеарну електрану Курск. Озбиљне последице терористичких напада су спречене. Главни циљеви свих ових напада су дестабилизација ситуације у руским регионима, као и стварање панике међу локалним становништвом. Руске безбедносне снаге свакодневно се срећу са оваквим изазовима.
У Орловској области ситуација је слична као и у Курској. У пограничне рејоне свакодневно долеће артиљерија и беспилотне летелице. Осим претње из ваздуха и овде су имали случајеве субверзивног деловања СБУ. Пре месец дана је ухапшен становник Орела који је припремао диверзије на транспортним и комуникационим објектима. Терористичке акције су спречене, а инструисани терориста је ухапшен и против њега је покренут кривични поступак по члану 275 Кривичног законика Русије (велеиздаја).
Након доласка у Брјанск, који је иначе партизански крај где су у Другим светском рату формирани први одреди, отишла сам прво да обиђем место на коме је био нацистички логор Дулаг-142. У Брјанску, на индустријској локацији некадашње 85. ремонтне фабрике током Другог светског рата се налазио један од највећих нацистичких концентрационих логора у СССР-у. Међутим, 75 година се готово ништа није знало о логору. На овом месту налази се један скроман споменик, за који чак ни становници околних зграда нису знали шта он представља. Кроз Дулаг-142 је прошло 80 хиљада људи, од чега је половина умрла. Према историјским доказима, жртве су биле сахрањене на целој територији концентрационог логора, те стога нису раније идентификована конкретна места сахрањивања. Затворенике у овом логору су чували представници украјинског нацистичког батаљона. ФСБ је 2021. године декласификовао архивске документе о Брјанском логору, а Брјански обласни суд је 28. јула прошле године прогласио геноцидом масовно убиство цивила од стране нациста 1941-1943. Суђење би требало да постане једна од кључних активности пројекта „Нема застарелости“. У оквиру тог пројекта, у Брјанској области се обављају послови истраживања на местима масовних гробница цивила, идентификују се и декласификују поверљиви нови архивски документи, припремају се за објављивање збирке докумената о ратним злочинима нациста и њихових саучесника у окупираним регионима.
После тога упутила сам се ка рејонима ближе граници, да са локалним становништвом поразговарам о садашњим догађајима. Суземка је мало место које се налази само 8 километара од границе са Украјином. Овде су људи свакодневно под ватром, а дешава се да дневно буде забележено преко 100 оштећења на објектима од артиљерије, ракета и беспилотних летелица. Ред кућа који се налази тик уз шуму претрпео је тешка оштећења. Неколико кућа је претворено у згариште. Разговарала сам са Михаилом, који је остао без дома. Раног јутра кроз кров његове куће је упао пројектил, док су се у кући налазили његова супруга и дете. На сву срећу нико није настрадао, али је кућа у потпуности изгорела. Украјинци су снимали све то и затим тај снимак објавили на YouTube уз подсмех и подругљиве коментаре. Истог дана погођено је још неколико оближњих кућа.
Обишла сам и трговински објекат у самом центру тог места. Током радног дана на овај објекат су лансирани пројектили који су оштетили здање и уплашили запослене. Док сам разговарала са власником трговине у даљини су се чуле детонације. То је постала свакодневница. Разгледала сам делове пројектила који су остали на месту догађаја, а власник трговинске радње ми је испричао да деца налазе делове и остатке разне муниције и оружја и да их скупљају као сувенире. У школи их показују једни другима, а понекад се и мењају. Сва ова дејства су директно усмерена на цивиле са намером изазивања панике и очаја, али делује да људи поприлично храбро подносе сав тај терор.
Тако је и децу коју живе у том крају живот научио да се носе са ситуацијом. Пролетос се у Брјанском крају десио случај када су украјински диверзанти истрчали из шуме и напали возило у којем су се налазила деца. Убили су возача и наставили да пуцају. Дечак који је био у возилу са још две девојчице отворио је врата аутомобила и позвао их да беже ка шуми. Иако су диверзанти видели да је реч о малој деци, наставили су да пуцају док су деца трчала и погодили су у леђа дечака. На сву срећу деца су успела да побегну у шуму и сакрију се. Када је стигла помоћ дечака су хитно одвезли у болницу где је оперисан, а након тога се опоравио. Читав Брјански крај је дубоко потресао овај догађај.
Недуго након овог догађаја у Брјанској шуми је ухапшена група украјинских диверзаната која је намеравала да изведе серију терористичких напада високог профила на војне објекте и објекте енергетске инфраструктуре. Приликом хапшења убијено је двоје терориста, а пет је ухапшено и против њих се води процес пред судским органима РФ. Они су били опремљени митраљезима америчке производње са опремом за бешумно гађање, моћним експлозивним направама, уређајима за ноћно осматрање и сл.
Шта можемо да закључимо из свега наведеног – украјинска страна специјално прибегава методама терора над мирним грађанима из два разлога. Први је да званична политика украјинских власти које се јасно одликује дискриминацијом руског становништва, кршењем људских права и спровођењем систематског насиља легитимизује напад на цивиле. Дакле ово што се дешава на руској граници је наставак рата који Украјина води против рускојезичног становништва у Донбасу већ готово десет година. Други је да и поред огромне војне, логистичке и сваке друге помоћи коју су добили од Запада, нису успели да остваре војне успехе. Војни пораз није само питање Украјине, већ комплетног НАТО-а. Генерални секретар НАТО је више пута изјавио да уколико Украјина изгуби рат то значи да је цео НАТО у опасности. Сада је више него извесно да нема изгледа за другачији исход. Међутим без обзира на то, НАТО очигледно жели да изазове сукобе у другим регионима, без обзира на резултате. Рат сам по себи је за њих успех на основу познатог принципа „No war, no money“. Како је онда уопште могуће зауставити ратове који су некоме потребни, како би отписали своје дугове и задржали своје позиције? Војна моћ се ослања на економску, а Запад своју економско-финасијску моћ црпи из система преко ког контролише читав свет. Уколико дође до промене овог система, Запад ће тиме изгубити и моћ да покреће ратове. Дакле за Запад стварање мултиполарног света, који покушавају да спрече ратовима, значи и крај вишевековне светске хегемоније.
22. новембар 2023.
Упутнице:
https://www.kp.ru/putevoditel/istoriya/kurskaya-bitva-1943-god/
https://topcor.ru/30139-skolko-naemnikov-vojuet-na-storone-ukraine-i-otkuda-oni-priezzhajut.html
https://www.kp.ru/daily/27549.3/4815445/
https://ria.ru/20231017/diversant-1903320688.html
https://geostrategy.rs/rs/drustvo/1052-br-ns-p-n-v-p-d-gnj-n-cis
https://rg.ru/2022/05/04/reg-cfo/byvshij-konclager-v-brianske-stal-obektom-kulturnogo-naslediia.html
https://aif.ru/society/history/arhipelag_dulag_pochemu_uzhasnulis_kogda_vskryli_mogilu_voennoplennyh
https://www.bryansk.kp.ru/daily/27473.5/4729017/