Ирански Институт Ибн Сина из Сарајева, организовао је и ове године вебинар поводом годишњице атентата на генерала Сулејманија, под називом: „Улога генерала Сулејманија у очувању географских и геополитичких граница на Блиском истоку“.
Излагачи који су узели учешће на вебинару су:
-Академик, проф. др Џемал Најетовић, декан Правног факултета Универзитата у Травнику
-Др Усама Муртада Ал-Саиди, Универзитет Ал-Нахрејн, Ирак
-Хассан Хеидар Диаб, новинар Вечерњег листа, Загреб
-Мр Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, Београд
-Мр Мохаммад Хоссеин Аббаси, директор Научноистраживачког института “Ибн Сина” у Сарајеву
-Ибрахим Авдић, политички аналитичар из Сарајева,
-Њ. Е. Расхид Хасанпоур, амбасадор И.Р. Иран у Србији
-Др Изет Биједић, експерт из области геополитике, Сарајево
-Горан Раичевић, војни експерт из Центра за геостратешке студије, Београд
-Њ. Е. Парвиз Есмаили, амбасадор И.Р. Иран у Хрватској
Директор Центра за геостратешке студије, Драгана Трифковић изнела је следеће ставове:
„Пре свега дозволите ми да у име Центра за геостратешке студије из Београда, пожелим новом директору Института Ибн Сина г. Абасију много успеха у раду.
Почетак нове календарске године нас асоцира на немили догађај који се десио 3. јануара 2020. године када је у терористичком нападу Сједињених Америчких Држава у Ираку, убијен генерал Касем Сулејмани. Годишњица атентата на генерала Сулејманија је прилика да се подсетимо његове улоге у борби против тероризма и уопште његове улоге која превазилази војне оквире.
Генерал Касем Сулејмани је још за време свог живота представљао узор не само као командант са изузетним војним способностима и стратег који има важност у геополитичким оквирима, већ и као човек са високим моралним и духовним особинама. Истински је био посвећен истовремено и својој вери и својој земљи, али и општим хуманим вредностима. То је важно да напоменемо због пропаганде која се против њега водила, како за време његовог живота, тако и након његове смрти.
Нешто више ћу касније о томе рећи, а сада бих се осврнула на његову улогу у борби против међународне терористичке организације Исламска држава, која је изникла из Ал Каиде.
Консензус око дефинисања појма тероризма или класификовања терористичких организација на међународном нивоу не постоји, јер не може да задовољи све међународне факторе. Што одређени фактори означавају као тероризам, други детерминишу као борбу за слободу.
Посебно треба напоменути да САД у том погледу имају утилитарне критеријуме и да детерминацију тероризма користе у складу са сопственим геополитичким интересима. Познато је да су САД својевремено Осободилачку војску Косова сматрале терористичком организацијом, да би је потом скинуле са листе терористичких организација и ушле са њом у савезништво. У том погледу вишезначан је и однос САД са Исламском државом који може да се сагледа од савезништва до супарништва. Многи на Блиском истоку Исламску државу називају чедом САД.
С друге стране, што је парадоксално, САД су на листу терористичких организација ставиле званичну јединицу Иранске војске, тј. Револуционарну гарду и означиле генерала Сулејманија као терористу.
Исламска држава осим тога што има међународну мрежу, позната је и по бруталним методама насиља које примењује не селектујући мете. Жртве Исламске државе нису само војници, већ у многобројим случајевима цивили укључујући и жене и децу. Поред тога Исламска држава је бруталне сцене насиља користила за ширење страха и сама их пласирала у јавност. Ова терористичка организација има своје место и улогу у хибридном рату које САД воде на међународном нивоу.
Јединица којом је командовао генерал Сулејмани борила се против Исламске државе и у Сирији и у Ираку. Заправо највећи терет борбе против терористичких група створених уз помоћ САД на Блиском истоку, носиле су различите милиције и шиитске групе које је створила специјална јединица Al Quds. Тиме је генерал Сулејмани истовремено управљао антитерористичком борбом и у Сирији и у Ираку. Америка је ситуацију на терену контролисала давајући подршку и помоћ ирачкој војсци или терористичким организацијама, у зависности од потребе датог тренутка. Тако је познато да су САД одложиле испоруку оружја званичној ирачкој војсци, како би Исламска држава заузела потребне границе.
Ситуација на терену се значајно побољшала након уласка руске војске у сукоб, за шта западни извори такође у великој мери окривљују генерала Сулејманија. Наиме многи западни новинари пишу о томе како је генерал Сулејмани убедио Путина да уђе у рат у Сирији. То наравно не одговара истини, јер је Русија имала своју стратегију и процену указивања помоћи у опстанку Сирије као државе. Али је тачно да је генерал Сулејмани својим оперативним подацима доста помогао у координисању заједичке антитерористичке борбе Сирије, Русије, Ирана и Ирака. Управо он је једини могао да има такву улогу јер је контролисао ратна дејства и у Сирији и у Ираку.
Ако је за Русију оличење херојизма у Сирији, руска авијација, то је за Иран свакако генерал Сулејмани. Пошто је време излагања ограничено, овде ћу морати да станем. Напоменула бих још да информациони рат који САД воде против генерала Сулејманија и даље траје. Индикативно је да у светлу терористичког напада у којем је погинуо генерал Сулејмани, западни медији настављају своје нападе на лик и дело генерала Сулејманија. То је присутно и на Балкану, нарочито у Србији и Босни и Херцеговини. Тако уместо да пишу о значају његове антитерористичке борбе, западни медији и разни новинари и анлалитичари конструишу на основу полуинформација потеклих из хрватских или НАТО извора разноразне неистине и пласирају их у јавност. Рекла бих да је то само наставак ратно-хушкачке пропаганде из деведесетих година којом су и тада командовали западни центри моћи“- истакла је Драгана Трифковић.
4. јануар 2022.
