Пише: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије
Почетак специјалне војне операције ставио је тачку на вишедеценијске напоре Русије да оствари сарадњу са западним земљама засновану на међусобном поштовању. Колективни Запад показао је тоталну нефлексибилност у погледу редефинисања односа према Русији чиме је блокирао све дипломатске потенцијале и изазвао војну реакцију.
Са тим у вези Русија је потпуно променила своје спољнополитичке приоритете и усвојила нови Концепт спољне политике Руске Федерације који је одобрио председник Владимир Путин 31. марта 2023. године.
Геополитички одговор на непријатељство Запада
У делу „Савремени свет: главни трендови и перспективе развоја“ Концепта спољне политике наглашено је да „Као одговор на непријатељске акције Запада, Русија намерава да брани своје право на постојање и слободан развој свим расположивим средствима. Руска Федерација ће своју креативну енергију концентрисати на географске векторе своје спољне политике, који имају очигледне перспективе у погледу проширења обострано корисне међународне сарадње“.
Потребно је нагласити да у документу Русија у складу са својим интересима даје приоритет заштити уставног поретка, суверенитета, независности, државног и територијалног интегритета Руске Федерације од деструктивног страног утицаја, са истовременим одржавањем стратешке стабилности, јачањем међународног мира и безбедности као и јачањем правних основа међународних односа.
Међународна сарадња ван западног оквира
Фокус руске спољне политике према новој концепцији усмерен је на јачање потенцијала међудржавног удруживања кроз БРИКС, Шангајску организацију за сарадњу (ШОС), Заједницу независних држава (ЗНД), Евроазијску економску унију (ЕАЕУ), Организацију договора о колективној безбедности (ОДКБ), РИК (Русија, Индија, Кина) и друге организације у којима Русија има значајно учешће. Самим тиме Руска Федерација је сарадњу са Западом ставила у други план дефинишући да је спремна на дијалог и сарадњу уколико западне државе одустану од конфронтације и хегемонистичких амбиција и прихвате реалност мултиполарног света се принципима суверене једнакости и поштовања међусобних интереса.
Фото: Самит Русија-Африка, Сочи 2019.
Азијско-пацифички регион, Латинска Америка, Африка и Блиски исток остају на врху руске спољнополитичке агенде као приоритетни партнери у изградњи мултиполарног света. Сарадња са афричким континентом има велику перспективу и Русија посебну пажњу посвећује овом питању. У Сочију је 2019. године одржан први Самит Русија-Африка којем су присуствовали представници свих 54 земаља континента, укључујући 45 министара. На овом Самиту је усвојена Декларација у којој су опредељени правци развоја сарадње.
Вагнер као прекретница у Централноафричкој Републици
Војни и политички утицај Русије на афричком континенту је претходних деценија растао у континуитету без обзира на геополитичко ривалство западних сила. Афричке земље су опредељене за развој сарадње са Русијом која се за разлику од западних сила показала способном да ојача безбедност на овом континенту. Француски војни контингенти билу су присутни деценијама у многобројним афричким земљама, али у укупном билансу нису остварили никакав позитиван помак. Ситуација је почела да се мења појавом руске приватне војне компаније Вагнер у Централно Афричкој Републици (ЦАР) од 2018. године. На позив руководства ЦАР Русија је прихватила да помогне овој држави у наоружању и обуци припадника оружаних снага. У тренутној фази разрађује се питање стварања сталне војне базе Русије у ЦАР у коју су укључена министарства одбране две земље. Након ЦАР и многе друге државе у окружењу као што су Буркина Фасо, Мали, Нигер и др. су изразиле жељу да развијају војну сарадњу са Русијом.
Фото: ЦАР, споменик руским војницима
Од 2020-2023 дошло је до низа војних пучева у Габону, Нигеру, Буркини Фасо, Судану, Гвинеји, Чаду и Малију, што је у великој мери променило политичку ситуацију у овим државама. Нове власти Малија и Буркине Фасо захтевале су моментално повлачење француских трупа из ових држава, док је Нигер поред француске војске тражио и повлачење америчке војне базе у тој држави. Све три државе обратиле су се за војну помоћ Русији и обезбеђивање војне обуке за оружане снаге, што је Русија прихватила.
Афрички корпус као инструмент нове стратегије
Од 2023. године у оквиру Министарства одбране Руске Федерције формиран је Афрички корпус, војна јединица која обавља мисије у афричким земљама. Афрички корпус присутан је у државама између Атлантског океана и Црвеног мора у Сахeлском делу Африке. Русија планира да повећава војно присуство у Африци, а даљи развој војне сарадње зависиће од успеха Афричког корпуса у остваривању безбедности кроз планирање операција и војну обуку. У афричким државама Сахела расте анти-француско расположење па су Мали, Нигер, Чад, Габон, Буркина Фасо и Сенегал до сада прекинули војну сарадњу са Паризом. Овај тренд ће се по свему судећи наставити што отвара широку перспективу за јачање руског присуства. Русија има традиционално добре везе са Египтом, Алжиром и Јужном Африком, а сада је проширила сарадњу са низом држава у Сахелу и Централној Африци. До краја прошле године, Русија је потписала уговоре о војно-техничкој сарадњи са 33 афричке државе. Истовремено са војном сарадњом одвија се и политичка сарадња Русије са афричким земљама, како на билатералним основама тако и кроз БРИКС, па је 2024. године ова организација поред Јужне Африке добила још две чланице са афричког континента, Египат и Етиопију.
Фото: Руска војска у Африци
Од Минхена до Сахела: Пут Русије ка афричком партнерству
Западне државе увеле су до сада невиђена економска ограничења и санкције Русији, али и пре тога Русија је имала огромних проблема у економској сарадњи са овим државама. Европска индустрија развијала се пре свега захваљујући јефтиним енергентима из Русије, али сем тога европска тржишта су била затворена за Русију. Са друге стране многобројне западне компаније користиле су могућности огромног руског тржишта. На то је председник Руске Федерације Владимир Путин указао западним званичницима у свом чувеном минхенском говору 2007. године. „Отворени смо за сарадњу. Стране компаније учествују у нашим највећим енергетским пројектима. Према различитим проценама, до 26 одсто производње нафте у Русији – молим вас, размислите о овој цифри – до 26 одсто производње нафте у Русији долази од страног капитала. Покушајте да ми наведете пример тако широког присуства руског бизниса у кључним секторима економије западних земаља. Нема таквих примера. Подсетићу вас и на однос инвестиција које долазе у Русију и одлазе из Русије у друге земље света. Однос је отприлике петнаест према један“, истакао је тада председник Путин.
Пут који је почео упозорењем Западу 2007. године, водио је ка новим стратешким везама Москве у Африци и глобалном југу. Увођењем санкција Русији Европа је себи наметнула огромнe економске проблеме који су довели до деиндустријализације, пораста трошкова и опадања животног стандарда. Истовремено изгубила је огромно руско тржиште и могућност учешћа у инвестиционим пројектима. Русија се преоријентисала на економску сарадњу са државама БРИКС-а које имају далеко већи потенцијал од Европе. Посебно Африка чије тржиште је у развоју и има велику потребу за инвестицијама и технологијама из Русије.
Крај колонијалне експлоатације и почетак равноправне сарадње
„Неравнотежни модел глобалног развоја, који је вековима обезбеђивао убрзани економски раст колонијалних сила присвајањем ресурса зависних територија и држава у Азији, Африци и западној хемисфери, неповратно постаје ствар прошлости“, стоји у Декларацији са првог Самита Русија-Африка. Опадање војног присуства западних колонијалних сила у Африци, утиче и на економију. Уместо на остваривање безбедности у афричким земљама западни војни контингенти били су фокусирани на одржавање политичке нестабилности и подстицање корупције која је омогућила да се огромни ресурски афричких земаља износе и присвајају. Са друге стране руски војни контигент обезбеђује и афричка налазишта ретких метала и других ресурса која су до недавно били на мети западног колонијализма и беспоштедне експлоатације. За разлику од Запада који је уводио афричке државе у дужничко ропство, Русија је отписала афричким државама 23 милијарде долара дугова и определила око 90 милиона долара помоћи за развој уз редовно пружање хуманитарне помоћи.
Фото: Популарност Русије у Африци расте
Русија жели да подстакне индустријализацију афричких држава, развој домаћих тржишта као и да увећа њихов извозни потенцијал што може да доведе до отварања нових радних места и побољшања економије афричких држава. За то је неопходно да се превазиђу проблеми енергетске безбедности и недостатка инфраструктуре и технологија у чему Русија може да помогне. Потенцијали за развој економске сарадње Русије са афричким државама су огромни и обухватају широк спекатар од енергетике, пољопривреде, рударства, развоја инфраструктуре, нових технологија, туризма, фармацеутске индустрије и тако даље.
Закључак
Почетак специјалне војне операције означио је крај покушаја Русије да са Западом изгради односе на основама равноправности и узајамног поштовања. Након неуспеха тих напора, Русија се потпуно окренула новим партнерствима у складу са Концептом спољне политике из 2023. године, који приоритет даје сарадњи са државама ван западног круга у циљу изградње мултиполарног света.
Руски заокрет од Запада ка Африци може да има велики значај у геополитичком позиционирању Русије, коју Запад није желео да прихвати као равноправног партнера. На афричком континенту Русија може да оствари повлашћени положај као пожељни спољнополитички партнер који не експлоатише афричке државе већ са њима развија сарадњу на бази обостраних интереса и доприноси развоју афричких држава. Ова сарадња има синергетски потенцијал да вишеструко јача како Русију тако и афричке државе и тиме потпуно неутралише западни фактор који нуди непожељно партнерство.
Русија је препознала Африку као стратешки важан континент за јачање свог геополитичког утицаја. На одбрамбеном плану Русија кроз сарадњу са афричким континентом јача сопствене капацитете и истовремно повећава свој геополитички утицај. Војна и политичка сарадња са афричким земљама, посебно у Сахелу и Централној Африци, показала је тренд продубљивања, уз све веће присуство руских безбедносних структура као алтернативе западним силама. Оснивање Афричког корпуса у оквиру Министарства одбране РФ и повећање броја уговора о војно-техничкој сарадњи сведочи о стратешкој оријентацији Русије ка јачању одбрамбене сарадње са афричким државама, што истовремено служи и као механизам против дејства западног војно-политичког утицаја.
Трговинско-економски односи Русије и Африке могу да се развијају на бази реалног потенцијала и природних богатстава које поседују обе стране. Уместо експлоатације, дугова и зависности, Русија афричким земљама нуди економску подршку, отпис дугова, индустријализацију и развој инфраструктуре. Овај модел сарадње заснован је на међусобном поштовању и уважавању интереса, што све више афричких држава препознаје као пожељну алтернативу.
У савременом свету, где се обликује нови поредак, сарадња Русије и афричких земаља може да има кључну улогу у балансирању глобалних односа. Обострана корист, безбедносна стабилност и економски развој представљају темеље новог партнерства које све више добија снагу.
Извор: Центар за геостратешке студије
28. јул 2025.
Упутнице:
Россия и Африка: новая экономическая политика
План действий Форума партнерства Россия – Африка на 2023–2026 годы • Президент России
Южный поток: Чем африканские страны интересны российским производителям и потребителям
https://www.kp.ru/daily/27534/4800145/?ysclid=mdlny2mzad319099421
https://www.interfax.ru/russia/990933
https://vz.ru/world/2023/3/21/1203954.html?ysclid=mdm832udt9931889495
РСМД :: Что Россия может предложить Африке
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文