У организацији Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (CIRSD), у Београду је 30. јануара одржана дискусија под назовом „Зима нашег незадовољства“ у којој су учествовали председник CIRSD-а Вук Јеремић и професор Универзитета Колумбија, Џефри Сакс.
На самом почетку Вук Јеремић је представио професора Сакса као водећег стручњака у области одрживог развоја. Џефри Сакс је академик, економиста, директор Центра за одрживи развој на Универзитету Колумбија и председник Мреже решења за одрживи развој УН. Био је годинама на позицији саветника генералног секретара УН, за време мандата Кофи Анана, Бан Ки Муна и Гутереша.
Своје излагање, професор Сакс је започео на тему опасности од сукоба великих размера, помињући узроке Првог светског рата. Он је говорио о „Сату судњег дана“ који се прилагођава у складу са светским дешавањима, а симболично упозорава на опасност која прети човечанству. „Билтен нуклеарних научника“ је невладина организација коју је након Другог светског рата основао Алберт Ајнштајн. Ова организација је 1947. године покренула пројекат „Сат судњег дана“, који мери близину светске катастрофе. Након Другог светског рата, казаљке су показивале седам минита до поноћи, а на крају Хладног рата, казаљке су померене на седамнаест минута до поноћи.
На почетку своје каријере пре тридесет четири године, Сакс је био саветник Анте Марковићу 1991. у бившој Југославији, као и Горбачову у Совјетском Савезу. Напоменуо је да су у то време сматрали како тензије треба да буду уклоњене и да он Горбачова сматра херојем, иако зна да га се многи одричу у његовој земљи, због тога што сматра да је он био посвећен миру. „Дубоко сам фрустриран овим што се данас дешава, о томе ћемо и дискутовати- како смо стигли од тих оптимистичких дана до данашње ситуације. Желео бих да напоменем да је од прошле недеље деведесет секунди до поноћи. Оно што нам научници говоре је да имамо минут и по до катастрофе, што значи да смо на прагу нуклеарног рата поново. Оно што ову ситуацију чини још опаснијом је да имамо горући рат између Сједињених држава и Русије, ја немам сумње око тога. Иако у Украјини гину украјински војници, системи наоружања, обавештајни подаци, финансирање и логистичка подршка је из САД и њених савезничких снага. Према томе, то је рат између САД и Русије. Није нам потребан рат између две нуклеарне силе“- напоменуо је Сакс.
У наставку разговора господин Јеремић је замолио Џефри Сакса да изнесе своје виђење разлога који су довели до данашње ситуације у којој је сат подешен на деведесет секунди до катастрофе.
„Спомињали смо Први светски рат који је започео убиством аустроугарског престолонаследника 28. јуна 1914. године, односно објавом рата Србији, или је почео десет година раније када су војни савезници направили тајне договоре који су даље водили до катастрофе. Постоје бројни неспоразумо око сваког конфликта, чак и око датума почетка конфликта. Када говоримо о украјинском сукобу већина западних медија полази од погрешног становишта. Овај рат је почео у фебруару 2014. године, а ми говоримо да је почео у фебруару 2022. године када је Путин без провокација, зато што је он „луд човек“ који машта о обнови Руске империје, започео рат. То је просто пропаганда. Дакле оружани сукоби су започели осам година раније и наравно питање је због чега? То је због тога што нисмо успели да остваримо визију Горбачова о заједничком европском дому, уместо тога САД су усвојиле своју визију о монополарном свету сматрајући да је Америка победила у Хладном рату, а заправо је све достигнуто дипломатијом. САД нису победиле Совјетски Савез већ је Горбачов једнострано сматрао да треба да завршимо Хладни рат и да реформишемо односе у свету. Немачка се ујединила, али ми смо обећали да нећемо ни један инч да померимо НАТО ка истоку. Ако желите да имате увид у документа, молим вас да ми се обратите мејлом. Збот тога што САД поричу ове чињенице, као да имају амнезију у овом случају (прим. Национална архива САД је учинила доступним поменута документа). Дакле САД су обећале да се НАТО неће ширити, али 1992. године неоконзервативци у САД , Чејни, Волфовиц, Рамсфелд, које су пратиле демократе, странка рата предвођена Олбрајтовом, Холбруком и другима, дакле обе партије не само једна (Демократска и Републиканска партија), рекле су не, ми хоћемо да проширимо НАТО, живимо у монополарном свету не морамо да држимо никаква обећања. Дакле Бил Клинтон је започео ширење НАТО средином деведесетих година. Паметни људи су још у то време упозоравали да су такви кораци опасни, да је то варање али и провокација. Када је председник Путин 1999. године дошао на власт, он није био анти-европски оријентисан, ни анти-амерички, очекивао је сарадњу. Рекао је зауставити ширење НАТО јер ми имамо наше интересе и не желимо вашу војску на нашим границама. Онда је дошао 11. септембар и неоконзервативац Чејни је од 2001-2009. године био секретар одбране САД, био је веома опасна особа. Рекао је ако постоји 1 посто ризика, морате да рачунате као да постоји 100 посто. Ако је 1 посто вероватноћа да Садам Хусеин поседује нуклеарно оружје, морате мислити да сигурно поседује. Узгред то је помало лудачки. Ако тако размишљате, можете да креирате пуно ратова. Тако су и почели ратови и НАТО проширење је настављено 2004.године седам нових држава је приступило. Балтичке државе, Румунија, Бугарска, Словенија и Словачка. А онда је 2007. Путин рекао: Не више! Али је Џорџ Буш 2008. рекао: Да још! Украјина и Грузија. То није било мудро. То је глупо.
Завршићу тиме да је 2014. године Америка помогла у свргавању председника Јануковича. Знамо то из многих извора, ја знам јер сам видео ствари које бих волео да нисам видео, али САД су учествовале у томе. Путину се то такође није свидело јер је Јанукович покушавао да балансира између два гиганта. Са једне стране САД су му рекле мораш да урадиш то и то, са друге стране Русија му је рекла мораш да урадиш то и то. Јануковичева позиција је била, хвала вам али ми смо неутрални. Међутим то за САД није било прихватљиво. Неутралност не функционише у америчком подешавању свести. Или си са нама или против нас. Због тога су помогли у свргавању, фебруара 2014. године. Тада је рат почео. Између 2014. и 2021. било је стално ратних дејстава, а САД су потрошиле милијарде на наоружавање Украјине. Украјинци су направили утврђења дуж линије фронта на истоку Украјине са америчком логистиком финасијама и оружјем. Тако је при крају 2021. након што је Бајден постао председник, Путин рекао прешли сте све црвене линије. Наше црвене линије су ширење НАТО, отварање војних база на нашим границама, достављање оружја којим можемо да будемо погођени за неколико минута. Ми смо о томе говорили. Ви сте одговорили да немамо о чему да дискутујемо. И тако је инвазија почела 24. фебруара 2022. године. Дакле имали смо тридесет година могућности да избегнемо конфликт. То је тако. Због тога сам дубоко разочаран анализама у којима пише овај рат је почео у фебруару 2022. неиспровоцираним нападом председника Путина. То једноставно није тачно. Почео је због изградње конфликта у периоду од тридесет година и много варања од стране САД. И то нас је довело до овог хаоса“- истакао је Сакс.
У наставку разговора председник CIRSD-а је упитао професора Сакса како као економиста види ефекат санкција које су уведене Русији.
„То је јефтина и лака политика коју Америка спроводи годинама и која изнова и изнова не доноси резултат. Америка често користи санкције јер се за њих не издваја новац из буџета, али могу да начине много штете, а не захтевају јавну дебату и одобрење Конгреса САД. Јавност не разуме баш најбоље о чему је реч, али кога је брига. Санкције се уводе потписом председника САД, што је другачије од санкција које одобравају Уједињене нације. Санкције против Русије не само што нису оштетиле руску економију, него је дошло до ‘бумеранг ефекта’. Изазвале су велике негативне глобалне последице, а Русија није престала да извози широм света. Санкције су веома нашкодиле Европи, јер јој више није доступна јефтина енергија за индустрију. Санкције је прво увео „англо-саксонски део света“ – САД, Канада, Велика Британија, Аустралија и Нови Зеланд, а потом и ЕУ, Јапан и Јужна Кореја и Сингапур. И то је то. Остатак света је одбио да се придружи санкцијама јер жели да настави да тргује и са Русијом и са Украјином. Они не желе да буду део сукоба за који сматрају да се мора завршити преговорима. Већина света се, дакле, не слаже са санкцијама Русији нити се слаже са идејом да једна држава тек тако донесе одлуку о санкцијама против друге државе и онда још без икаквог законског основа каже и другима да прекину трговање са државом којој је увела санкције. То не може да се ради“, рекао је Сакс.
Сакс је додао да са Русијом тргују Кина, Индија, све азијске државе и Латинска Америка, и они не желе да буду део „прокси рата“. „Они не виде тај рат онако како су Американци мислили да ће га видети – као ничим неизазван напад. Разговарао сам са лидерима широм света и они добро разумеју да је реч о сукобу две супер-силе, Русије и САД, и да није само једна страна одговорна“, навео је Сакс.
Фото: Вук Јеремић, Џефри Сакс и Драгана Трифковић
Скупу су присуствовали професори, посланици, представници дипломатског кора, новинари и јавне личности.
Након завршетка дискусије, Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, имала је прилике да поразговара са професором Саксом о црној листи Владимира Зеленског, на којој се нашла заједно са њим. Разлог за укључивање професора Сакса на црну листу од стране Кијева, биле су његове раније изјаве о позадини сукоба, као и тврдње да НАТО сноси одговорност за сукоб у Украјини. Заједнички закључак је да је демократија на Западу у системској кризи и да влада велика цензура, јер слободно мишљење није прихватљиво у готово свим државним институцијама и мејн стрим медијима.
31. јануар 2023.
Упутнице:
https://www.dw.com/sr/ko-je-sve-na-ukrajinskom-spisku/a-63667574
https://geostrategy.rs/rs/geopolitika/1110-dr-g-n-rif-vic-g-b-ls-bi-si-r
https://nsarchive.gwu.edu/briefing-book/2016-03-02/gorbachev-file
https://www.youtube.com/watch?v=IcBGcUO_dl4&t=1s
