Формирање војске ЕУ, крај НАТО?

Пише: Драгана Трифковић

Иницијатива за стварање одбрамбених снага ЕУ покретана је више пута, али до сада није дошло до њене реализације. Педесетих година прошлог века ЕУ је покушала да оснује војну структуру кроз Европску одбрамбену заједницу односно западноевропски војни савез, али такав план није успео. Безбедносна и одбрамбена политика ЕУ се стратешки ослоњена на НАТО, а на формирање нових посебних војних структура се гледало као на дуплирање капацитета и умањивање улоге НАТО. Након Другог светског рата постављени су темељи безбедносне архитектуре Европе, где је НАТО заузео кључну улогу. Та улога је временом добијала на значају, паралелно са проширењем ЕУ повећавао се и капацитет НАТО. Већина земаља чланица ЕУ истовремено су чланице и НАТО организације, односно само шест од двадесет осам чланица ЕУ нису чланице НАТО. Оно што морамо да имамо на уму када говоримо о безбедности ЕУ јесте то да Америка, као водећа земља НАТО-а, има кључну улогу у европској безбедности. Управо су САД биле кочничар стварања војних структура ЕУ независних од НАТО, али и Велика Британија.

Нова европска реалност

Ипак неки помаци су направљени. Установљена је и Европска одбрамбена агенција 2004. године[1], а Лисабонским споразумом је успостављен оквир за војно-безбедносну сарадњу, као и могућност одбрамбене интеграција у Унији. Овакви кораци су довели до формирања борбених група за „брзо реаговање“. Ове борбене групе могу бити основ евентуалне будуће војске ЕУ.

Након изласка Велике Британије из ЕУ, немачки министар одбране Урсула фон дер Лајен је изјавила: „Велика Британија је годинама упорно блокирала све европске предлоге о војсци. Излазак Велике Британије из ЕУ отвара нове могућности за интензивирање војне сарадње међу чланицама ЕУ.“ Нагласила је и то да Немачка и Француска планирају да „преузму иницијативу о будућој војној сарадњи“.

Последње одлуке Европског парламента дају основ за јачање одбрамбене политике и евентуално стварање војске. Средином новембра 2016. у Европском парламенту је усвојена Резолуција о европској одбрамбеној унији[2]. У њој је наведено „Европи је потребна политичка воља и одлучност потпомогнута широким спектром одговарајућих политичких инструмената, укључујући јаке и модерне војне капацитете“.

Након наговештаја новог председника САД да ће редефинисати однос према НАТО, и изласка Британије из ЕУ, питање формирања војних снага ЕУ добија нову димензију.

Такође победа Макрона на изборима у Француској, према неким мишљењима, требало би да убрза доношење одлука о формирању одбрамбених снага ЕУ[3]. Након изласка Велике Британије из ЕУ, Француска је остала једина нуклеарна сила у Унији и једина стална чланица СБ УН. Уз то треба додати да је Француска једна од најугроженијих земаља ЕУ због унутрашњих етничких и религиозних сукоба. Борба против тероризма је главна тема француске безбедности. Лоша чињеница је да француско друштво углавном има изопачен поглед на узроке настанка опасности од тероризма у земљи, не схватајући сопствену улогу у томе.

Задаци европске војске

Поставља се питање да ли би војска ЕУ могла да одговори свим захтевима европске безбедности и која би била улога НАТО након формирања војске ЕУ?

Задаци будуће војске ЕУ били би везани за спољне и унутрашње претње.

Основна улога војске је одбрана територије од спољног оружаног угрожавања. Први задатак будуће војске ЕУ био би контрола и одбрана граница ЕУ. Дестабилизација Блиског истока је проузроковала велике миграција становништва са Блиског истока у Западну Европу које су показале сву рањивост ЕУ. Не само да ЕУ није извршила контролу миграната, већ нема ни обавештајне податке о томе ко борави на територији земаља чланица, нити постоји комуникација између земаља чланица у вези са потенцијалним опасностима. Земље ЕУ нису биле у стању ни да се договоре око квота за мигранте, односно тога колико ће која земља збринути миграната.

Организована контрола и заштита спољних граница ЕУ захтева формирање пограничне војске. Поред тога ЕУ би морала да оснује и обавештајне структуре које би се занимале спољним али пре свега унутрашњим претњама.

Што се тиче оружаних спољних претњи, за ЕУ је посебан проблем пораст исламског тероризма, који са Блиског истока преко Турске стиже у ЕУ. Међутим он се не може разматрати као спољна, већ као унутрашња претња, с обзиром на то да терористичке ћелије на територији земаља ЕУ предузимају акције. ЕУ свакако неће конвенционално напасти терористичка војска, али је реално очекивати да ће терористичке групације активно деловати унутар ЕУ. Успостављање контроле границе ЕУ ће предупредити улазак нових лица везаних за тероризам, али неће решити проблем са онима који се већ налазе у земљама ЕУ, имају азил или по другом основу бораве на територији ЕУ. Суштински је важно да бриселска бирократија престане да игнорише реалне претње и да заустави кораке у циљу реаговања на непостојеће претње, односно да прекине са креирањем сукоба са Русијом. Беспоговорно слеђење америчке спољне политике је Европу већ довело у изузетно ризичну позицију, а данашњи нови безбедносни проблеми у Европи директно су узроковани таквим поступањем. Даљи наставак такве политике може да изазове ескалацију грађанских сукоба у европским земљама или сукобљавање са Русијом што Вашингтон упорно подржава. ЕУ је потребан нови одбрамбени концепт, али је важно да он буде базиран на здравим основама и да не укључује само САД као партнера, већ и Русију.

НАТО није никоме потребан

Основне унутрашње претње у ЕУ везане су за повећану опасност од тероризма, што је довело до нових безбедносних изазова. НАТО војска није оспособљена за борбу против тероризма, због чега је ЕУ изузетно рањиве. Питање је у којој би мери нова војска ЕУ била оспособљена и на који начин да изађе на крај са новонасталим проблемима. Посебно треба имати у виду да су се сукоби претворили у нови вид борбе који се назива још и хибридни рат, и подразумева употребу не само војних капацитета, већ много више напредних технолошких, електронских, обавештајних, информативних и сл. У том смислу војске које су обучене за конвенционално ратовање, нису оспособљене за нове видове борбе. За борбу са савременим изазовима у ЕУ, потребна је високо оспособљена војска специјализована за борбу против тероризма у урбаним условима.

Посебно је опасно што терористичке претње у земљама ЕУ могу да прерасту у грађански сукоб, и то понајвише у земљама које су оптерећене етничким и верским сукобима. У том смислу је најугроженија Француска, али и ситуација у Немачкој није безазлена. Француска је земља која од раније има висок проценат имиграната из бивших колонија, а Немачка има доста досељеника из Турске и велики број миграната који су дошли са Блиског истока.

Оружаним снагама европских земаља дефинитивно јесу неопходне реформе и модернизација, али и сама НАТО није у стању да одговори новим изазовима. Европске земље троше мало новаца на одбрану у односу на САД, и управо су се коментари Доналда Трампа односили на ту чињеницу. Такође, он је изнео мишљење да је НАТО застарела организација и да није у стању да се бори са тероризмом што је вишеструко потврђено изостанком реакције на спроведене терористичке акте у многим градовима ЕУ па и у Бриселу, самом седишту НАТО.

Уколико би била формирана војска ЕУ, НАТО би изгубио потребу да постоји. Та организација је свакако своју улогу изгубила распадом СССР-а и Варшавског уговора, јер јој је основни задатак био одбрана од комунистичке претње. Уместо да НАТО буде распуштен након распада СССР, он се тада од одбрамбеног преобразио у освајачки савез. Данашњи европски проблеми безбедности, директно су везани за дејствовање НАТО на Балкану, Блиском истоку и Северу Африке после распада СССР.

И на крају, треба додати још то да у светским размерама политичка и потенцијална војна снага ЕУ – у поређењу са суперсилама као што су Русија, Америка и Кина – јесте занемарљива и та чињеница се неће променити формирањем војске ЕУ, из простог разлога што Европа у садашњим условима нема капацитет да постане суперсила.

10. мај 2017.

[1] https://www.eda.europa.eu/home

[2] http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P8-TA-2016-0435+0+DOC+XML+V0//HR

[3] http://www.friendsofeurope.org/security-europe/decisions-loom-french-defence-amid-increased-demands/