Пише: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије
Напомена: текст је објављен у књизи посвећеној сећању на Ебрахима Раисија у Ирану
Страшна вест је 19. маја обишла цео свет. У околини села Узи у иранској провинцији Источни Азербејџан срушио се један од три хеликоптера иранске државне делегације која се враћала са преговора одржаним у пограничном подручју Азербејџана. Екипе за потрагу и спасавање нису успеле одмах да стигну на лице места због лоших временских услова и неприступачног терена. Нажалост, сутрадан 20. маја иранске власти су званично потврдиле да су председник Ирана, чланови делегације у његовој пратњи и сви чланови посаде погинули. Трагично настрадали председник Ирана Ебрахим Раиси био је високо цењен у Ирану и вест о њеховој смрти је потресла целу земљу. Он је освојио председнички мандат 2021. године преузимајући на себе велику одговорност у сасвим сложеним и критичним околностима за државу суочену са посрнулом економијом погоршаном санкцијама и крахом нуклеарног споразума, који је обећавао економско олакшање. Поред тога, Иран су 2022-2023 године потресли и бројни протести након смрти Махсе Амини оптужене за кршење закона који се односе на верске и моралне стандарде, што је политичким противницима Ирана послужило за додатно појачавање агресивне кампање усмерене ка дестабилизацији државе. Непријатељи Ирана су се надали да демонстрације могу да доведу до избијања грађанског рата, али десило се супротно. Протести су достигли свој врхунац, међутим активна омладина није добила ширу подршку становништва као ни политичких елита, тако да су се они завршили неуспехом.
Утемељеном чвртом унутрашњом и спољном политиком ирански председник је успео да превазиђе ове и многобројне друге проблеме, успостављањем добрих односе са свим гранама власти – законодавном, војном и теократском. Без обзира на неповољне економске прогнозе и инфлацију која се кретала између 40-50% председник Ирана је стабилизовао финасијски систем, доносећи одређену стабилност иранском ријалу у односу на долар и друге валуте. Он је од почетка свог мандата дао приоритет решавању проблема обичних грађана и са тимом министара је неуморно обилазио иранске провинције настојећи да занемарени проблеми буду решени. Такође уложио је напор и да се превазиђу дуготрајни индустријски спорови између великих иранских корпорација и притужби њихових радника, обезбеђивањем исплате свих заосталих плата за раднике.
Са војним структурама је покојни председник веома добро сарађивао и питања безбедности је разматрао као приоритетна. Он је био усмерен на повећање иранског нуклеарног технолошког потенцијала и претварање Ирана у државу „нуклеарног прага“. Високо је ценио иранске војне успехе у региону и сарадњу са либанским Хезболахом, јемеским Ансар Алах, ирачким Катаиб Хезболах и палестинским Хамасом. Залагао се за наставак војне подршке и трансфера технологије иранским савезницима у региону, као што су беспилотне и ракетне технологије. Подршка Ирана палестинском отпору имала је кључну улогу у начину на који су се одвијали догађаји у региону од 7. октобра 2023. године и допринела је понижењу Израела и његовом значајном слабљењу. За разлику од неких муслиманских земаља чија се подршка палестинском народу своди само на реторику Иран је одувек имао проактивну улогу. Коначно иако је Иран био суздржан по питању директног војног одговора и поред многобројних провокација, субверзија и терористичких напада пре свега од стране Израела, Велике Британије и САД, за време мандата председника Раисија били су одобрени удари на Израел што је променило иранску политику „стратешког стрпљења“ у политику „активног одвраћања“.
Ебрахим Раиси је био веома поштован у религиозном естаблишменту, као човек који је био близак покојном вођи Иранске револуције Хоеминију, и садашњем лидеру Хамнеију. Између врховног верског лидера Ирана и председника Раисија је постојало огромно поверење засновано на међусобном разумевању и сличним погледима, посебно у односу на сумњичавост према Западу. Хамнеи је именовао Раисија не неколико руководећих позиција, а председник Ирана је извршио интегрисање извршне гране иранске владе са огранком Канцеларије врховног вође чиме је дошло до хомогенизације државне управе. Ебрахим Раиси је био толико одан Хамнеију да се на њега гледало као на Хамнеијевог наследника.
На спољнополитичком плану једно од Раисијевих најважнијих достигнућа као председника било је обнављање веза са дугогодишњим регионалним противником, Саудијском Арабијом као и Уједињеним Арапским Емиратима. Иран и Саудијска Арабија су 2023. године у Пекингу потписале историјски споразум о обнављању дипломатских односа. Потребно је поменути и продубљивање сарадње Ирана са Русијом и Кином како на билатералном нивоу, тако и кроз геополитичке пројекте. Од 2021. године је почео нагли раст трговинске размене Ирана са Русијом, а 2023. године Русија је постала највећи инвеститор на иранском тржишту. Од преко 4 милијарди страних инвестиција 2022-2023 руске инвестиције су чиниле 66%. Иран и Русија су развиле тесну војно-техничку сарадњу, а 2023. године покренуле су заједничку производњу беспилотних летелица.
Поред Русије и Кина је постала један од стратешки важних савезника Ирана. Ове две земље су 2021. године потписале споразум о сарадњи на период од 25 година, а Иран је такође укључен и у кинеску иницијативу „Један појас, један пут“. У марту 2021. постало је познато да је Кина пристала да уложи 400 милијарди долара у Иран (банкарство, телекомуникације, луке, железницу, здравство, информационе технологије, војну сарадњу и др.) током 25 година у замену за стабилне испоруке нафте.
На геополитичком плану важно је напоменути да је Иран у септембру 2022. године, на самиту ШОС-а у Самарканду, потписао меморандум о приступању тој организацији. ШОС је основан 15. јуна 2001. године у Шангају. Најпре је у организацију било шест земаља – Русија, Казахстан, Киргистан, Кина, Таџикистан и Узбекистан, док су се 2017. године придружиле Индија и Пакистан. Улазак Ирана у ШОС је велики корак у даљој стратешкој стабилизацији Евроазијског континента чиме се стварају услови за реализацију нових геополитичких пројеката. Након потписивања договора са ШОС, 2023. године је потписан и споразум са Евроазијском економском унијом о слободној трговини. Иран је за време Раисијевог мандата, тачније од првог јануара текуће године, постао и члан БРИКС-а што додатно условљава нову геополитичку реалност мултиполаризације која неповратно мења стари светски поредак.
Заоставштина Ебрахима Раисија је велика и он ће остати упамћен историски као један од великих лидера Ирана. Ирански народ ће наставити да иде истим путем који је градио и покојни председник уз врховног вођу и чуваре Исламске револуције, за шта им се мора одати признање као народу који је показао велику снагу, храброст, издржљивост и пожртвованост ради достизања сопствених циљева и вредности.
- јул 2024.
