Међународна конференција у Аустрији: „Европа без ратова и санкција – Нова економија у мирној Европи“

У оквиру пројекта „Будућност Европе је у нашим рукама“ у Бечу је 24. Априла одржана Међународна конференција под називом „Европа без ратова и санкција – Нова економија у мирној Европи“. Овај догађај организован је на бази сарадње Бечког академског друштва, политичког часописа „Zur Zeit“ и аустријског огранка Центра за геостратешке студије.

Главни циљ конференције била је отворена дискусија о европским безбедносним и економским проблемима и начинима њиховог решавања кроз дијалог и сарадњу, као и о изгледима редефинисања односа са великим силама из перспективе сопствених интереса Европе.

„Тренутна ситуација указује на то да Европа губи своју стратешку иницијативу на међународној сцени, посебно у светлу текућих преговора САД и Русије о решавању кризе у односима између ове две силе.  Поред тога постоји очигледна потреба да се заустави деиндустријализација Европе и покрену нови економски пројекти, као и да се побољша безбедност“, навео је Патрик Попел, руководилац аустријског одељења Центра за геостратешке студије. Он сматра да је потребно да Европа одустане од политике санкција које су нанеле огромну штету европској економији и да је неопходно да се покрену дипломатске активности у циљу поправљања односа, пре свега са Русијом.

Фото: Патрик Попел, представник Центра за геостратешке студије у Аустрији

Андреас Мелцер, власник политичких недељних новина „Zur Zeit“ и посланик Слободарске партије Аустрије (ФПО) 6. и 7. парламентарног сазива Европског парламента у уводном излагању говорио је о изазовима који су пред Европом у времену светских промена. Он је истако да је ЕУ створена након два светска рата на идејама слободе, мира и просперитета. „Најважнија идеја за уједињену Европу била је на првом месту мир, заснован на демократији и слободној вољи за све народе који у њој живе. У томе је била највећа привлачност ове идеје. Међутим, сва обећања су погажена“, истакао је г. Мелцер. Он сматра да ЕУ својом реториком подстиче агресију против Русије и да то није у сагласности са прокламованом идејом о миру. Поред тога, г. Мелцер сматра да је Европа укинула слободу за своје грађане прихватајући разне радикалне идеје као што су политичка коректност, воуке, џендеризам, феминизам и томе слично. „Потпредседник САД Џеј Ди Венс је са правом осудио овакве појаве у Европи које су уз мејн стрим медије најодговорније за укидање слобода. Када говоримо о просперитету као трећем најважнијем фактору, Европа је данас у озбиљној рецесији, економском паду и процесу реиндустријализације. Просперитет, као што можемо да видимо из реалних показатеља, више не постоји“, подвукао је г. Мелцер. Он је истакао да се Европа налази у веома лошој позицији јер нема добре односе ни са једном од великих сила „Нажалост многи водећи европски политичари као што су Макрон, Стармер или Шолц фаворизују рат против Русије, али има и других примера као што су Мелони из Италије или Орбан из Мађарске који показују да је могуће водити дијалог и са Русијом и са САД. Европска перспектива, економски, војно и политички гледано, делује веома мрачно. Имам шесторо деце и хајде да им пожелимо све најбоље што је могуће“, закључио је г. Мелцер.

Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије из Србије обратила се скупу дистанционо, јер јој аустријске власти нису дозволиле улазак у земљу. Она је обавестила учеснике конференције да је присилно депортована са бечког аеродрома за Београд због тога што се њено име нашло  на списку лица Шенгенског информационог система, којима је забрањен улазак у Шенген зону на три године. „О томе ме је обавестила погранична полиција Аустрије по мом доласку у Беч. Према њиховим тврдњама моје име је унето на списак по захтеву Републике Грчке, али нису могли да ми дају информацију о томе какви се мотиви и разлози крију иза тога“, напоменула је Трифковић. „Ситуација у којој сам се нашла веома је слична оној описаној у Кафкином роману „Процeс“ када Јозефу саопштавају да је ухапшен, али не знају да му одговоре због чега. У сваком случају  мени тек следи да разјасним са представницима власти Аустрије и Грчке о чему се ради, али оно што сам до сада искусила говори ми о томе да „има нечега иза трона што је веће и од самог краља“ како би то рекао Шекспир. Стиче се утисак да нека невидљива рука која веома добро познаје архитектуру ЕУ, повлачи конце којима ствара неспоразуме, конфликте и проблеме. И више сам него сигурна да та тајанствена сила не жели мир у Европи“, истакла је Трифковић.

У вези са темом конференције, Трифковић је напоменула да „Питање европске безбедности не може да искључује географску повезаност евроазијског континента и ослања се искључиво на трансатлантски фактор. Посебно не у новонасталим околностима када се амерички интереси све више удаљују од европских. У супротном, наставак досадашње политике може да доведе до ширења ратних сукоба на европском континенту који у војном погледу није спреман на такав развој ситуације. Са економске тачке гледишта, недостатак природних ресурса и смањивање производње у европским државама веома лоше координише са политиком наметања санкција којом се проблеми увећавају. Стиче се утисак да политичке елите естаблишмента у Европи имају прекомерно самопоуздање које им онемогућава да сагледају ове опасности. Из тог разлога сматрам да је отворена дискусија какву данас водимо више него потребна и ма колико изгледало да су наши напори недовољни, искрено верујем да управо они могу да покрену нове идеје и нову енергију“, закључила је Трифковић.

Фото: Стефано Верноле, потпредседник Центра за евроазијске медитеранске студије (CeSEM) из Италије

Стефано Верноле, потпредседник Центра за евроазијске медитеранске студије (CeSEM) из Италије говорио је на тему: „Економске последице санкција Русији и погоршање животног стандарда европских народа због њиховог учешћа у сукобу у Украјини. Последице пресељења европских компанија у САД“. Он је истакао да „Сједињене Државе не само да нису одобравале спровођење стратешке аутономије ЕУ, већ су активно тражиле прилике да поремете енергетску сарадњу ЕУ и Русије. Последњих година, Сједињене Државе су продавале нафту и гас из шкриљаца ЕУ под изговором „јачања енергетске безбедности Европе“, која је угрожена погрешним геополитичким изборима“, напоменуо је Верноле. Геополитичке аспекте енергетске сарадње Верноле је описао кроз конкретне примере: „Поруџбине америчког течног природног гаса (LNG) се намирују у доларима уместо у еврима, што снажно утиче на међународни статус јединствене европске валуте. Да би уравнотежиле дедоларизацију коју су покренуле евроазијске земље, САД приморавају државе атлантског блока да повећају куповину америчких државних обвезница и употребу долара у трговини. Доналд Трамп покушава да склопи договор са Москвом о куповини руске нафте управо да би му се платило у доларима. Ако би нови председник САД успео да обезбеди права на Северни ток, Вашингтон би нам затим препродао руски гас по значајно повећаној цени, погоршавајући већ постојећу неједнакост трошкова производње“ напоменуо је Верноле. У закључном делу он је анализирао какве су перспективе могуће: „У мултиполарном свету, зависност од Сједињених Држава више није изводљива. Уместо да усвоји стратегију осцилације како би подстакла спољне силе на пријатељску сарадњу, Европа се трајно везала за један регион (трансатлантски). Међутим, поново основана Европа могла би да се интегрише у евроазијски пројекат: Русија, Бразил, УАЕ, Саудијска Арабија и Турска су сви главни произвођачи енергије или стратешка чворишта и поседују основне материјале неопходне за енергетску транзицију. У међувремену, једина могућа опција за опстанак је тражење дипломатије“, истакао је Верноле.

Томас Баххајмер, финансијски и економски стручњак из Аустрије говорио је о економској ситуацији у Европи и њеној (не) припремљености на новонастале геополитичке околности у контексту монетарне политике: „Поставља се питање да ли је Европа припремљена за изазове будућности са својим резервама злата у време светске трансформације. Геополитичке околности су се драстично промениле од како су САД и Русија показале спремност да промене приступ у сарадњи, а можда да се чак и стратешки приближе око усвајања „нове златне подлоге“. Европа се у томе нашла дипломатски зависна, енергетски небезбедна и монетарно интертна. Европске резерве злата су импресивне али непокретне. Европа има 11 800 T злата, више него било који политички блок, чак више и од САД. Да ли је то довољно да остане у игри у овој геополитичкој завршници са високим улозима?“, истакао је Баххајмер

У наставку свог говора он је напоменуо да је „Велики део овог злата политички незадужен, монетарно неутралисан и још увек складиштен у Њујорку, у Лондону, у јучерашњем свету. Док други гомилају злато као стратешку имовину, Европа остаје заглављена у технократској моћи ЕЦБ-а. Са друге стране земље БРИКС-а купују на рекордним нивоима, потписују трговинске споразуме, припремају нови валутни систем. И док Пекинг и Москва третирају злато као камен темељац суверенитета, Париз и Берлин морају, ако генерализујемо, да контролишу резерве. Европа има довољно злата, али истовремено, руководство такозване Западне Европе нема ни знање, ни морално, ни финансијско стање да се припреми за монетарну будућност, која више не служи политици и финансијској индустрији, већ служи народу, предузетницима, пореским обвезницима и свим осталим економским актерима“, закључио је Баххајмер.

Кристијан Цајц, члан Управног одбора Бечког академског друштва из Аустрије и директор Института за примењену политичку економију, анализирао је пре свега економску ситуацију и перспективе. Он је навео четири кључна изазова за Европу:

1. Реформа монетарног система. Одвајање од долара. Стварање националних валута.
2. Стварање нових економских подручја (Украјина и Русија треба да буду интегрисане у будућности)
3. Почетак реиндустријализације и борба против фанатичне климатске идеологије
4. Развој пољопривреде на националном нивоу и промоција економске независности

Господин Цајц сматра да су ово кључни потези који су неопходни како би се садашњи европски систем трансформисао за интеграцију у новонасталим геополитичким околностима које доводе до стварања другачијег светског система.

Конрад Рекас, економиста и новинар, сарадник Центра за геостратешке студије из Пољске говорио је на тему: „Украјинска миграција у Европи, кризе и сукоби“. Он је на почетку свог излагања говорио о енергетској кризи и кризи раста трошкова живота као резултату принудног напуштања јефтиног и доступног извора енергије у виду руског природног гаса: „Заправо, све што се дешава са нашим рачунима за гас и струју резултат је смишљене политике подстицања кризе, оправдане ратом, моралним санкцијама Русији и сличним идеолошким паролама, док се ми бавимо вулгарним шпекулацијама, које се, на пример, одвијају на тржишту ЕУ ЕТС (EU Emissions Trading System). Уништење немачког пројекта енергетске транзиције (Energiewende), несавршеног, заснованог на погрешним претпоставкама климатске пропаганде, али ипак важног за целу централну Европу, није био ништа мање акт политичког тероризма него што је дизање Северног тока 2 у ваздух био јасан пример оружаног тероризма!“, истакао је Рекас.

У наставку говора он је анализирао ситуацију у Пољској оптерећену великим приливом украјиснких избеглица: „Од фебруара 2022. најмање око 9 милиона људи дошло је из Украјине преко Пољске, од чега је око 6 милиона и даље унутар ЕУ (преко половине у Пољској). Остатак кружи напред-назад много пута, практикујући неку врсту туризма са социјалним бенефицијама, великодушно датим од стране других земаља“, навео је Рекас.

Као решење он сматра да: „Негативним појавама може стати на крај само Европа без ратова и санкција, али са добро чуваним границама и рационалном економском политиком заснованом на обострано корисној сарадњи, посебно у области енергетике. Економске кризе и сукоби, унутрашњи и међународни, потребни су само онима који желе да нас поделе, спречавајући заиста велике пројекте од Лисабона до Владивостока и даље до Пекинга“, закључио је Рекас.

Фото: Конрад Рекас, економиста и новинар, сарадник Центра за геостратешке студије из Пољске

Генерал Димитар Шивиков, бивши командант падобранаца из Бугарске у свом говору изразио је забринутост за будућност Европе: „Суштина је да након три године рата у Украјини, Русија остварује своје циљеве и напредује на свим фронтовима. Наравно, након доласка председника Трампа, догодиле су се велике промене у свету, посебно у Европи и у Украјини. Замрзнуо је помоћ Украјини и захтевао ревизију потрошених милијарди долара. Затражио је од европских партнера да преузму одговорност и драстично повећају издатке за одбрану. Тренутно је Европа на великом губитку“, изјавио је генерал Шивиков. Он сматра да је Европа „сама себи пуцала у ногу санкцијама“ и да је економска ситуација веома забрињавајућа. „Европа се на политичком, економском и посебно енергетском плану налази веома ниско и не видим шансу да ускоро поново постане геополитички фактор. Доказ за то је да Трамп у својој изјави не помиње Европу у решавању сукоба“, истакао је генерал Шивиков. На тему безбедности у Европи он је додао да: „Новом иницијативом за поновно наоружавање, Европа уништава саму себе. Европа није могла да пронађе спас у такозваној ратној економији. То ће бити сломљени сплав који ће коначно довести Европу на дно, ако до тога дође. Јер Европа нема капацитет да спроведе такву војну трансформацију која би је учинила равноправном са САД или чак Русијом. Ако Европа крене овим путем поновног наоружавања, биће потпуно сахрањена“. У закључку свог говора генерал Шивиков је навео да „Европа може бити јака само ако постоје различите опције, ако постоје аргументи, чак и жестоки. На пример, већина чланова Европског парламента је као машине, које су програмиране, и у сваком тренутку знате шта ће рећи, коју резолуцију ће подржати и кога ће казнити. Ако Европа жели да се поново роди, мора се вратити моделу слободе, јер нема места које је више лишено плурализма од Европског парламента“, закључио је генерал Шивиков.

Неки од закључака конференције током дискусија били су да је потребно наставити отворену дискусију у европским оквирима, али нажалост атмосфера у Европи је веома неповољна због сузбијања слободе говора и цензуре.

Такође, да је политика санкција била потпуно погрешна и да је довела до непредвидивих последица по европску економију. Неопходно је разговарати о укидању санкција и покретању нових економских пројеката. Решење енергетске кризе ЕУ мора довести до праведне истраге терористичког напада на Северни ток, као и до хитног обнављања снабдевања нафтом и гасом Европи преко Балтика и Украјине и уклањања препрека енергетској сарадњи са Русијом. Решење енергетске кризе у ЕУ је немогуће без Русије.

Европска безбедност је могућа само у комбинацији са безбедношћу и миром у целом евроазијском региону. Неопходно је постићи мирно решење сукоба, узимајући у обзир став Русије и њене легитимне захтеве за заштиту националне безбедности. Нажалост, упркос изјавама о потреби за миром, многе европске земље и Украјина нису заиста заинтересоване за њега.

Политика санкција је пропала, санкције ЕУ против Русије морају бити укинуте. Конференција је забележила чињеницу да је животни стандард просечног Европљанина опао због антируских санкција, војних издвајања, миграције предузећа у Сједињене Државе и подршке украјинској пољопривреди и украјинским мигрантима.
На конференцији у Бечу захтевано је укидање санкција против Русије и почетак изградње европског пословања од нуле на принципима једнакости, међусобног поштовања и добросуседских односа.

Извор: Центар за геостратешке студије

25. април 2025.