Николас Фауре: Трамп и геополитика мира: ризична стратегија за Европу?

Пише: Николас Фауре

Недавни предлози Доналда Трампа у вези са сукобом у Украјини бацили су сенку на западну солидарност и тестирали међународне односе са Русијом. Изјављена спремност Сједињених Држава да признају Крим као руску територију представља велики раскид са претходним позицијама Запада и могла би трајно редефинисати геополитички правац Европе.
Трамп, веран свом прагматичном и неконвенционалном приступу спољној политици, изгледа спреман да тежи миру по сваку цену — укључујући смеле, чак и опасне уступке. Али да ли такав „мировни споразум“ заиста завршава рат? Или то дугорочно слаби европску безбедност? Прекид ватре дуж линија фронта, колико год био привлачан, могао би да се претвори у де факто признање руске окупације – забрињавајући преседан на глобалном нивоу. Међутим, може се тврдити да нада у трајни мир захтева одређену дозу реализма. Суочена са спољном политиком САД која је све више отуђена од сопствених приоритета, Европа мора себи да постави кључно питање: да ли треба да следи циљ потпуног поновног освајања украјинских територија или да прихвати реалност на терену и да као приоритет постави дипломатско решење?
У основи, ово није питање само војног сукоба, већ и саме будућности европског поретка и спремности Запада да брани своје фундаменталне принципе. Признавање Крима као саставног дела Русије могло би да отвори пут за нову геополитичку архитектуру — или да постави опасан преседан за будуће територијалне сукобе.
Европа се тако налази на стратешкој раскрсници: да ли да задржи блоковску логику или да усвоји нови облик реалполитике? Како ће Европска унија и западне силе одговорити на овај геополитички притисак биће одлучујуће.

Геополитичка прекретница: Трамп и Украјина
Вашингтон / Париз — Чини се да се назире велика геополитичка промена. Према Блумбергу, Трампова администрација разматра формално признавање Крима као руске територије у оквиру свеобухватног мировног плана за Украјину.
Током поверљивог састанка у Паризу са европским званичницима и украјинском делегацијом, Трампов специјални представник, господин Виткоф, је наводно представио „преговарачки оквир“ који је развијен након разговора са руским председником Владимиром Путином.
Захтеви Русије – Кијев одбија
Према унутрашњим изворима, захтеви Москве укључују безбедносне уступке толико широке да ни Кијев ни Брисел нису сматрали да је могуће отворити дијалог на овој основи. Ови услови јасно имају за циљ замрзавање сукоба под условима које диктира Русија – сценарио неприхватљив за Украјину и њене савезнике.

Растуће тензије – Вашингтон повећава притисак
Истовремено, притисак из Вашингтона се појачава: Доналд Трамп, подржан од сенатора Марка Рубија, наводно је сугерисао да би САД могле да се повуку из преговора у одсуству јасне спремности на компромис. Према сајту Акиос, украјински извори тумаче ове сигнале као директан притисак на председника Зеленског, заједно са озбиљном претњом обуставом америчке војне помоћи.
Главни предлози Трамповог плана:
Тренутни прекид ватре дуж садашње линије фронта
Признавање руске контроле над окупираним територијама, укључујући Крим
Делимично укидање западних санкција
НАТО одустајање од било какве перспективе чланства Украјине
Европа се суочава са својим изборима
План који је предложио Трамп не тежи само успостављању мира: он има за циљ да прекроји правила међународног поретка. Европа се стога налази у кључном тренутку: да ли треба да остане верна својим основним принципима или да заузме прагматичнији став суочена са реалношћу на терену?
Једно је сигурно, притисак расте. И уз то, остаје кључно питање: да ли је Запад спреман да редефинише своје црвене линије или ће ломови између Вашингтона, Брисела и Кијева наставити да се шире?

Извор: Geopolitics global affairs

Насловна фотографија: businesspost.ie

25. април 2025.