Геополитика и политика

Покрет несврстаних може да поврати своју улогу у светској политици

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за азербејџанске медије

Дана 4. маја, на иницијативу председника Азербејџана и председавајућег Покрета несврстаних, Илхама Алијева, одржан је самит Покрета несврстаних у формату Контакт групе на тему „Заједно против KОВИД-19“ видео конференцијом о борби против корона вируса. Како оцењујете важност заједничких напора да се спрече негативне последице пандемије за економије земаља чланица Покрета несврстаних?

Покрет несврстаних може да има значајну улогу у решавању последица изазваних епидемијом вируса корона. Он обједињује много земаља које се налазе на различитим континентима, а у овом тренутку нам је пре свега потребна сарадња и солидарност. Верујем да ће Азербејџан искористити мандат као председавајућа држава за покретање нових иницијатива. Сада постоји могућност да се покрет још боље позиционира, с обзиром на то да на међународној сцени постоје динамичне промене. Покрет несврстаних има капацитета да креира нове правце на међународном плану и да делује као покретачка сила, независна од других великих сила. Ако говоримо о економској сарадњи у циљу санирања кризе изазване епидемијом, међу чланицама Покрета несврстаних налазе се економски јаке и моћне земље, као што су Азербејџан, Јужноафричка Република, Индија Уједињени Арапски Емирати и др. Мислим да те земље треба да понуде нове облике сарадње и нове пројекте у оквиру формата Покрета несврстаних. Посебно што је преформатирање економске сарадње општи тренд.

Како оцењујете политички и економски потенцијал организације Покрет несврстаних, њен потенцијални утицај на светску политику?

Као што знамо, Покрет несврстаних је имао веома важну улогу на светској сцени. У периоду „хладног рата“ он је представљао алтернативу за земље које нису желеле да улазе у сукоб две велике силе. Од свог настанка, покрет се залагао за право суверенитета независних држава, против интервенционизма и страног мешања, против колонијализма, расизма и апартхејда. Сви ти проблеми су и данас актуелни, само у другачијој форми. С друге стране, сведоци смо тога да све више велике силе као што су Русија и САД, иступају за суверенизам у политици. Председник Владимир Путин је урадио много на повратку суверенитета Русије, који је био нарушен деведесетих година прошлог века. Од доласка Трампа на чело САД, и Америка је почела да заговара тај правац у политици. У том смислу, Покрет несврстаних, као организација која је основана на тим принципима, свакако има шта да понуди. Због тога не треба сумњати у политички потенцијал Покрета несврстаних и могућност његовог утицаја на светску политику. Исто се односи и на економију.

Говорећи о самиту Покрета несврстаних, да ли је могуће рећи да Баку сада игра важну улогу као организатора нових трендова?

С обзиром на то да смо због епидемије корона вируса принуђени да користимо нове технологије за комуникацију и сарадњу, Бакуу је припала таква улога да буде покретач коришћења ових технологија за рад Покрета несврстаних. Такве технологије нам помажу да убрзамо комуникацију и имамо могућност да функционишемо чак и у ванредним околностима. Азербејџан има потенцијала да се промовише као земља која покреће нове трендове. Сигурна сам да ће успети да подигне углед Покрета несврстаних и унапреди рад ове организације. Као што знамо, Покрет несврстаних је основан у Београду, главном граду Србије у време док је она била у саставу СФРЈ. Много тога се променило од тог времена, али волела бих да Србија посвети пажњу Покрету несврстаних и потруди се да данас заузме значајнију улогу у њој. Мислим да је то за спољну политику Србије од изузетне важности.

Колико је по вама актуелна политика Покрета несврстаних у време пандемије корона вируса?

Политика Покрета несврстаних је данас веома актуелна. Ако говоримо о здравственом аспекту, с обзиром на то да смо суочени са епидемијом вируса корона, земље чланице Покрета несврстаних имају шта да понуде на том пољу. Неке од држава чланица налазе се у подручјима које погодују избијању епидемије одређених болести и вируса и то је искуство које може да послужи остатку света у борби против короне. Неке од земаља чланица Несврстаних су и до сада водиле тешку борбу са разним болестима, као што је пример са Демократском Републиком Конго и еболом која још увек мучи ову земљу. Ту су и маларија, жута грозница, многе инфективне болести карактеристичне за тропска подручја. Сигурна сам да медицински стручњаци из ових земаља могу да посаветују организацију у ком правцу је потребно даље деловати. Како је могуће објединити знање и искуство из различитих земаља и употребити га против епидемије која данас мучи цео свет.

TREND

8. мај 2020.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *