Пише: Јелена Тасић
Поглавар СПЦ патријарх Порфирије (Перић) посебним молебаном у Светосавском храму на Врачару испратио је 20. маја ујутру председника Србије Александра Вучића на пут за Њујорк где би 23. маја Генерална скупштина УН требало да расправља о резолуцији о Сребреници.
“Сабрали смо се у нашем заветном Спомен храму Светог Саве да се помолимо пред Ваш пут у Њујорк, где у УН велике силе света намеравају да донесу резолуцију о такозваном геноциду у Сребреници. Сматрамо то неистином и неправдом у односу на српски народ… И овом прилком, када се као народ налазимо на искушењу на највећем међународном форуму, молимо се да Вам Бог да снаге, мудрости и одлучности да достојанствено и аргументима на најбољи могући начин заступате наш народ и да сведочите истину да су све жртве ратова на овим просторима једнако вредне поштовања и молитвеног сећања. То је један од неопходних предуслова за мирну будућност међу људима и народима на овим просторима”, рекао је патријарх Порфирије Вучићу, који је дан раније у недељу најавио да у Њујорк иде после “литургије” на Врачару.
Поред патријарха на молебану су испред СПЦ били епископ крушевачки Давид (Перовић) и викар патријархов владика ремезијански Стефан (Шарић). Са Вучићем у Храм су дошли: председник РС Милорад Додик, председници влада Србије и РС Милош Вучевић и Радован Вишковић, као и министри у њиховим кабинетима, први човек Скупштине РС Ненад Стевандић, представници српских странака из Црне Горе.
У седишту СПЦ 20. маја нико није желео да званично коментарише да ли је молебан патријархов лични чин или иза тога стоји цела СПЦ или барем Свети архијерејски синод у новом саставу, мада нема ни потврде да је нова “црквена влада” одржала конститутивну седници. Како Данас незванично сазнаје, на управо завршеном мајском Сабору СПЦ за чланове Синода одређени су епископи: браничевски Игнатије (Мидић), зворинчко-тузлански Фотије (Сладојевић), рашко-призренски Теодсије (Шибалић) и горњокарловачки Герасим (Поповић). Једини стални члан и председавајући “црквене владе” је поглавар СПЦ.
У црквеном “врху” Данасу је незванично објашњено да због специфичности службе у патријарховом јавном ангажману ништа не може да буде лични чин а да он за своје поступке рачуне полаже само Сабору. На овогодишнем мајском Сабору, како се прича, наводно, нико није желео да се замера са патријахом Порфиријем ни око црквених, а ни око политичким питања.
Стручњаци за црквено право указују да патријархов јучерашњи молебан није изван црквене праксе, јер молитва није била за Вучића лично, него за председника Србије који се бори за националне интересе. Данасови саговорници подсећају да је почетком маја и патријарх московски и све Русије Кирил (Гунђајев) после инаугурације Владимира Путина на којој је пети пут положио председничку заклетву, служио молебан на председника Руске Федерације. Молебани “за председнике” су, како се објашњава, настали из мохархистичке традиције коју су поједине православне Цркве прилагодиле републиаканским условима.
– Патријарх Порфије јучерашњим молебаном у потпуности је стао иза политике председника Србије и тиме пред историјом преузео одговрност. Не спорим Вучићева залагања у спречавају доношења резолуције о Сребреници, али постављам питање шта је са политиком коју води према КиМ. Да ли Црква подржава и његову катастрофалну политику којом је Србе на КиМ оставио на цедилу. Да ли је Сабор о томе уопште расправљао? Црква о томе ћути – каже за Данас Момчило Трајковић, председник Српског националног форма из Грачанице и члан Предсенидништва СНВ КиМ.
Према његовим речима, после патијарха Порфирија које се оглушио на пет писама преседника СНФ, СНВ КиМ и Покрета Срба са КиМ “Отаџбина” ни Сабор СПЦ није одговорио на захтев да прими њихове представнике на разговор о стању и последицама политике актуелне СНС власти у јужној српској покрајини.
Александру Вучићу јуче није било први пут да на дипломатске задатке и изван својих уставних овлашећања иде са благословом СПЦ. Средином јуна 2021. у Брисел на преговоре са Приштином кренуо је из манастира Прохор Пчињски са тазе урученим орденом овог светитеља. Као други носилац овог одликовања Епархије врањске, које је први добио покојни патријарх Иринеј (Гаврловић), Вучић је тада обећао српским владикама окупљеним поводом девет и по векова манастира Прохор Пчињски да ће “Србија чувати косовски мит”. И тада му је, као и 20. маја ујутру на Врачару, друштво правио Милорад Додик.
Патријарх Порфирије, за ког се тврди да је са Вучићем у родбинским везама по женској линији, очито иде путем свог духовног оца епископа бачког Иринеја (Буловића), због чијег је “петљања” са некадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем крајем 1995. сазван ванредни Сабор СПЦ. Владика бачки Иринеј тада је, како се не прича, не обавестивши чланове Синода о чему се ради, са седнице “црквене владе” одвео покојног патријарха Павла у Добановце да својим потписом буде гарант на споразуму Слободана Милошевића са представницима босанских Срба као њихов једини овлашћени преговарач у Дејтону.
Због тога је на инцијативу митрополита Амфилохија (Радовића) и епископа захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића) уочи преговра у Дејтону сазван ванредни Сабор СПЦ на којем је повучен патријархов потпис, а потезало се и питање патријархове оставке. Митрополит Амфилохије и владика Атанасије више нису међу живима, а у садашњем саставу Сабора готово да је незамислива ситуација да се патријарх Порфирије позове на одговорност или покрене питање његове смене зашта постоји, како се спекулише у црквеним изворима, и канонски основ који се тиче неразјашњеног скандала са читањем Синодика на Недељу православља из ког није било најјасније на кога актуелни поглавар СПЦ баца анатему.
Без есклузивног права на жртву
-Снажно подижемо свој глас и указујемо на апсолутну неистину и покушај небивалог историјског ревизионизма, у којем се настоји да простом инверзијом српски народ, жртва вишеструких геноцида и етничког чишћења, буде проглашен за починиоца геноцида. Не умањујемо размере злочина у Сребреници, али, као православни Срби, не прећуткујемо ни злочине над српским народом у околини Сребренице. Нажалост, на те злочине по српским селима у којима су затиране целе породице и који су се континуирано дешавали од 1992. до 1995, не обазиру се предлагачи резолуција. По њима, постоји ексклузивно право на жртву и бол. По нама, све невине жртве су невине жртве, биле оне муслиманске или хрватске или пак српске, што ‘мудро’ прећуткују савремени ревизионисти и непријатељи историјске истине, који двоструким аршинима селективно додељују ексклузивно право на бол и жртву. На тај начин остављају свима нама који живимо на овим просторима камен спотицања за будућност, поручио је, између осталог, патријарх Порфирије 20. маја на молебану.
Извор: Данас
23. мај 2024.