Разговор Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије са послаником немачког Бундестага, г. Петром Бистроном
Поштовани господине Бистрон, недавно смо се срели у Москви на Међународној конференцији о развоју парламентаризма коју је организовала Државна дума Руске Федерације. То је била прилика да се у Москви сусретну и разговарају о најважнијим темама представници Парламената из многобројних земља, као и међународни експерти и новинари. Какви су ваши утисци о самој конференцији?
Тражио сам укидање санкција јер нису постигле ништа осим што су наудиле немачком бизнису. Нема никаквог смисла да се ове бескорисне санкције одрже.
Фото: Петр Бистрон
Руско-немачки односи су доста сложени. На политичком плану они су оптерећени санкцијама које су земље ЕУ увеле Русији, али са друге стране Немачка и Русија сарађују на стратешком пројекту као што је Северни ток 2. Како ви видете перспективу развоја даљих односа између ваше земље и Русије, а такође како се САД односе према могућности већег зближавања Немачке и Русије?
Наравно, немачке компаније и даље покушавају да послују са Русијом. Санкције су углавном оштетиле извознике меса и воћа, као и индустрију машина. Извоз је пао за чак 60% на почетку санкција у тим секторима. Наравно, немачки привредници желе да одрже своје традиционално добре контакте са Русијом. Северни ток 2 је само један пример. Али није тајна да постоји велики притисак Сједињених Држава да заустави овај пројекат. У америчком Сенату у марту, појавила се иницијатива за двострану сарадњу коју је подржало 39 сенатора, позивајући владу да учини све што може да заустави гасовод. Председник Трамп се такође успротивио Северном току 2.
Не мислим да би Немачка требало да дозволи себи да буде уцењивана од стране било кога, и треба да има слободу да сама одлучује о томе од кога ће се снабдевати енергијом и где је понуда најбоља. Чак и током хладног рата, Русија је била поуздан снабдевач енергије, и нема разлога да мислимо да ће се то променити.
На конференцији у Москви смо разговарали о перспективи евроинтеграција балканских земаља које још нису чланице ЕУ. Ви заступате ставове да ЕУ нема перспективу и да земље кандидати за ЕУ немају пуно чему да се надају. Који су по вама највећи проблеми ЕУ и да ли су они решиви? Каква будућност може да очекује ЕУ и да ли она може да се реформише и постане функционална заједница?
Постоје два проблема: пре свега, ЕУ није у стању да сада прихвати нове чланове, са свим својим проблемима. ЕУ је у дубокој кризи и бори се за опстанак. Главни пример је Брегзит, наравно: прве државе кој напуштају брод који тоне. Ако ЕУ не прође кроз далекосежне и фундаменталне реформе, осуђена је на пропаст. Систем евро валуте није одржив у садашњем облику. Ови проблеми су погоршани миграционом кризом, која је изазвала потпуно непотребно и недемократично отварање граница од стране Ангеле Меркел у 2015. години. У неизвесној ситуацији као што је ова, потпуно је неодговорно размишљати о проширењу ЕУ, посебно са кандидатима који нису у могућности да испуне најосновније стандарде за придруживање Унији. Већ смо видели који проблеми се појављују када је у питању прихватање чланова који не испуњавају критеријуме или који су чак преварени како би се придружили Унији, као у случају Грчке. Из ових разлога, ЕУ се сада суочава са великим проблемима са Грчком, Румунијом и Бугарском. То су земље које није требало да буду примљене у ЕУ. Прихватање земаља западног Балкана у овим околностима би било једнако самоубиству.
Ако постоји било која земља из овог региона која би се квалификовала за чланство, како економски тако и културолошки, то је Србија.
Земље попут Албаније и Македоније имају огромне проблеме у погледу корупције и економског развоја. А онда постоји и проблем са Косовом, коју на пример не признају као државу неколико европских земаља, Русија или Кина. То је врло нестабилна ситуација. ЕУ жели да прошири свој утицај на Балкану. Међутим, имајући у виду тренутно стање ЕУ, чак није ни препоручљиво да Србија жели да се придружи ЕУ, када земље попут Велике Британије, Италије и Источна Европа одлазе од сломљеног монструозитета у Бриселу. Србија би требало да буде задовољна што није у ЕУ, и да се у потпуности посвети одбрани својих националних интереса.
Посебно сте заинтереовани за питање Косова и Метохије. Територија јужне српске покрајине је од 1999. године и завршетка НАТО агресије на СР Југославију под окупацијом. Западне силе желе да реше питање Косова и Метохије ван оквира међународног права и Резолуције СБ УН У Бриселу се под окриљем ЕУ воде преговори о решавању овог питања, иако Србија није чланица ЕУ и ова заједница нема никакву основу да се бави тим питањем. Како би по вама и где требало да се решава питање Косова и Метохије?
Фото: Петр Бистрон и Драгана Трифковић
Косово је буре барута без решења на видику. То ће остати проблем дуги низ година. Уверен сам да се тренутна ситуација не може одржати. Ова територија је вековима била део Србије, и ја сам сигуран да ће дугорочно гледано бити поново у оквиру Србије. Протекторат ЕУ на Косову ће бити краткотрајан.
Колико су у немачкој јавности познате чињенице о томе шта се дешава на Косову и Метохији и како функционише такозвана демократија на овој територији? Да ли су познате чињенице о насиљу које се врши над Србима и то у присуству међународних снага УМНИК, КФОР и ЕУЛЕКС. Колико су вам познати резултати рада ових међународних мисија?
Проблем је почео са начином на који је ЕУ третирала ОВК. Не треба да подржавамо терористичку организацију која има за циљ разбијање државе. Таква група би била одмах забрањена ако би покушала да разбије Немачку, на пример, и сви би били ухапшени. У случају Југославије, ЕУ и Немачка су из неког разлога подржале ову терористичку групу, што је била трагична грешка. Ми смо веома забринути због тренутне ситуације, кршења људских права и етничког чишћења Срба на Косову.
Ентитет као што је Косово – који одбијам да назовем државом – заснован је на неправди и терору, није дугорочно одржив, што потврђује и стална потреба да мировне снаге КФОР-а одржавају ову творевину у животу.
Недавно је у немачком Бундестагу била расправа о наставку мисије немачких војника на Косову. У оквиру КФОР а на Косову тренутно има око 400 немачких војника. Усвојена је одлука да немачки војници остану на Косову, захваљујући гласовима владајуће коалиције ЦДУ/ЦСУ и СПД и посланичке групе Зелених и либерала (ФДП) . Алтернатива за Немачку је гласала против тога. Како ви оцењујуте мисију немачке војске на Косову и због чега сте гласали против њеног останка на Косову?
То је један од парадокса немачке политике: да је прву немачку борбену мисију од Другог светског рата послала бивша пацифистичка странка Зелених и њихов министар иностраних послова Јошка Фишер за време социјалисте Герхарда Шредера, а они и даље подржавају мисију КФОР-а. Алтернатива за Немачку не верује у слање немачких трупа на Балкан, поготово не на подстицање вештачког ентитета као што је Косово.
САД подржавају формирање Војске Косова иако је то противно Резолуцији 1244. Немачки инструктори обучавају Албанце који треба да постану део званичне војске. Како је могуће спречити предузимање нелегалих радњи и кршење међународног права западних земаља?
Ово је тешко питање и биће то тежак процес. Али у земљама попут Немачке и САД, владе и политике се могу променити, хвала Богу. Дакле, Србија мора да буде веома стрпљива, да издржи током једног дугог периода и да се обрати савезницима и онима који је подржавају, који ће то схватати на исти начин.
Да ли сте ви лично посетили Косово и Метохију или делегација ваше странке Алтернатива за Немачку? Да ли постоји жеља с ваше стране да то учините у наредном периоду и на лицу места се уверите у стање демократије као и да оцените резулатате рада међународних мисија, између осталог и немачког Бундесвера?
То је добра идеја. Дефинитивно би требало да посетимо Србију и Косово са делегацијом Алтернативе за Немачку, да сазнамо више о ситуацији на терену. Ми смо већ били у Сирији, на пример, где је ситуација потпуно другачија од начина на који је приказана у западним медијима, тако да сам сигуран да ће посета Косову бити врло занимљива.
Петр Бистрон је представник Странке Алтернатива за Немачку (АзН) у
Одбору за спољну политику немачког Бундестага.
У Немачку је 1988. године дошао као политичка избеглица
и придружио се евро-критичкој АзН-у 2013. године.
Био је председавајући АзН за Баварску између 2015-2018.
Под његовим руководством, странка је на савезним изборима 2017.
године досегла најбоље резултате у свим државама у западној Немачкој.
У 2018. је допринео томе да се одобри политички азил у Немачкој ухапшом британском критичару ислама Томију Робинсону и поднео је кривичне пријаве против невладиних организација које се баве кријумчарењем белог робља на Медитерану. Он је водећи политички публициста који је освојио неколико награда за своје писање и уредио је књигу за Универзитет у Женеви са добитником пољске Нобелове награде за мир, Лехом Валенсом. Тренутно је један од десет најпопуларнијих немачких политичара на друштвеним медијима.
Са eнглеског превела: Светлана Максовић
10. Новембар 2018.
