Сведоци смо данас тектонских политичких и економских потреса у целом свету, који ће неминовно ићи ка убрзању и ескалацији како се украјински сукоб буде смиривао. Привредним падом и почетком суноврата својих берзи, тзв. Колективни Запад је већ увелико ушао у страховиту спиралу нове економске кризе, која ће тек ескалирати следеће године са свим својим погубним последицама. С друге стране, Источни гиганти ( Русија, Кина, Индија ) чврсто газе, без обзира на перманентне санкције или најбруталније претње њима од стране Колективног Запада, услед чега се већ отворено заговара опција о два дијаметрално супротстављена пола. За разлику од презадуженог Запада, све више прожетог поделама и међусобним сукобима, а који излаз из ове кризе види у козметичким дотеривањима свог посусталог система и, што је посебно опасно, у форсирању и саучествовању у директним ратним опцијама, дотле се Исток, за овај удар кризе, припрема још чвршћим међусобним привредним повезивањем, кроз јачање старих (ПОЈАС И ПУТ, ЕАЕС, БРИКС, ШОС и др.), а и нових интеграционих процеса, полако али сигурно, истискујући амерички долар, перманентно смањујући његову премоћ, форсирањем трговине у сопственим валутама или сасвим новим корпа-валутама.
У овој ситуацији, Србији и региону тзв. Западног Балкана, са карикатуром од ЕУ пута, не преостаје ништа друго него да се међусобно додатно економски повезује у нове здраве интегративне процесе, ван домашаја страног мешања, а који ће временом избрисати политичке супротности и сукобе, толико болно присутне у региону. Док до тога заиста не дође, сама Србија са Републиком Српском, за сада, треба да по сваку цену остане заиста војно и политички неутрална и као таква да се избори да постане својеврсна платформа за сарадњу целог региона, а посебно ових жестоко супротстављених светских полова, односно живи економски, па и политички мост који ће покушати да их повеже. У том повезивању улога нашег приватног привредног сектора ће бити од кључне важности, без обзира што су га владајуће структуре поприлично изопштиле из ове приче.
Како се светско привредно клатно, незустављиво помера према Истоку, више је него очигледно да ће и основна активност нашег приватног, пре свега увозно-извозно оријентисаног сектора, све више оријентисати на ова колосала тржишта, на којима смо до сада узимали јако мало учешће. Посебно ће у будућности бити атрактивни виши облици привредне сарадње са партнерима са ових тржишта, те отварање заједничких фирми у Србији, преко којих би поново били успостављени њихови покидани трговински ланци са западним фирмама. То заиста може релативно брзо да постане и један од основних генератора нашег будућег економског развоја, с обзиром на неминован пад сарадње са фимама са Запада, који се очекује. Сви су изгледи да ће главни удар економске кризе уследити већ наредне године, при чему ће цео процес изласка из ње и успостављање нове констелације економских и политичких снага у свету бити прилично дуг и болан. Отуда је крајње време да наш привредни приватни сектор, који то већ није урадио, почне озбиљно да размишља о овом заокрету у свом пословању, за почетак бар делимичном.
Наш Центар за геостратешке студије вам у овоме стоји у потпуности на располагању, посебно у повезивању са адекватним партнерима из Руске Федерације и осталих земљама ЕАЕС, као и шире, укључујући све врсте информација везаних за ова тржишта, као и оперативну помоћ при директним контактима са будућим партнерима.
Позивамо све српске привреднике који су заинтересовани да преусмере своја интересовања ка источним тржиштима, да нас контактирају на: center@geostrategy.rs
Економски савет Центра за геостратешке студије
29. децембар 2022.