Драгана Трифковић за РЕС
У Србији је 15. марта проглашено ванредно стање ради сузбијања заразног вируса covid-19.
До 7. априла у Србији је регистровано око 2 447 случајева оболелих, на приближно 7 милиона становника. До сада је 61 особа које су биле позитивне на вирус короне, изгубило живот.
У Србији су уведене строге мере ограничења кретања, уведен је полицијски час и забрањен излазак из стана свим особама старијим од 65 година.
Настава у школама и другим образованим установама је прекинута, затворени су тржни центри, ресторани и друга места окупљања, као и јавни саобраћај.
За особе које су старије доби, а живе саме је велики проблем снабдевање. У већини случајева рачунају на комшијску солидарност, или се сами сналазе кршећи прописане мере.
Дешавало се да су неки грађани привођени у полицију због кршења мера полицијског часа и да су чак осуђивани на неколико година затвора. Суђења су организована преко скајпа, против чега су се побунили адвокати.
Особе које сумњају да су заражене или имају симптоме који указују на могућност да су оболеле од вируса корона, могу да се јаве дежурним медицинским службама. Међутим оно што је до сада био случај, то је да је тестиран мали број људи у односу на популацију. У другим земљама у окружењу је проценат тестираних грађана, далеко већи.
Такође, уочен је проблем да грађани који болују од других болести не могу да добију адекватну медицинску услугу. Дешава се да их аутоматски преусмеравају на инфективну клинику, а да су у питању срчане тегобе или неки други здравствени проблеми који немају везе са короном.
Медицински радници улажу велике напоре да помогну угроженом становништву, али здравствени систем Србије није у репрезентативном стању.
Руководство државе се у почетку односило неопрезно према вирусу, па је од регистровања првог случаја до увођења ванредних мера прошло две недеље. Након тога су уведене строжије мере у односу на земље у окружењу, али су свеукупни резултати борбе против вируса лошији у односу на земље у региону.
Оно што је проблематично за грађане у овом тренутку је то да добијају узнемиравајуће поруке са медија, које додатно подижу тензију. Уместо смиреног и сталоженог обавештавања грађана, свакодневно стижу претеће поруке.
Други проблем је превелика количина дезинформација у јавном простору, што грађане додатно збуњује. Грађани нису у стању да процене које симптоме болести изазива корона, коме би требало најпре да се обрате, какве мере да предузму и сл.
Што се тиче помоћи и солидарности, добили смо медицинску помоћ из Кине која је послала и своје лекаре и дала савете руководству Србије. Основни проблем је што рецепти који су примењивани у Кини нису адекватни за Србију због другачијег менталитета становништва, система здравствене заштите и слично.
Сајамске хале су претворене у привремене болнице, али проблем је што тамо не постоје основни услови за одржавање хигијене болесника, као ни за неопходну здравствену негу.
Велики број грађана Србије се након проглашавања пандемије вратио у Србију. Они су дошли углавном из европских земаља где бораве због посла, а међу њима су били и они који су долазили из кризних подручја севера Италије и др. Србија је прво затворила границе и није хтела да прими своје држављане, што је недопустиво. Тек на инсистирање влада других земаља да се српским грађанима омогући улазак у земљу, организован је њихов пријем. Многи су директно са границе одведени у изолацију која је организована у оквиру привремених смештаја, сајамских хала и сл.
Било је доста притужби на рачун тога што су многи грађани данима чекали на паркинзима да буду пуштени у своју земљу, а такође и због смештаја у изолацију који није одговарајућег нивоа.
Пре неколико дана је стигла велика помоћ из Русије, по наређењу председника Владимира Путина. Чак 11 авиона је допремило медицинска средства, лекарске екипе као и технику за дезинфекцију јавних површина и објеката.
Последњих дана су руски лекари обишли бројне градове по унутрашњости Србије.
Веома смо захвални свима који су помогли Србији у овом тренутку.
Треба још напоменути и то да је ЕУ донела одлуку за преусмеравање неких предприступних фондова за борбу против вируса, али та помоћ је још увек фиктивна.
Након отклањања опасности од вируса, Србија ће имати великих проблема да доведе економске и финансијске прилике у ред. Биће неопходно да се донесу озбиљне мере за опоравак привреде, а нисам сигурна да такве могућности постоје.
10. Април 2020.
