Преносимо са портала НСПМ
У четвртак, 14. јула, цивили су погинули у ракетном нападу у Виници. Или је ракета оборена, или је погодила погрешно место, или је погодила право место – у војни објекат, а колатерални губици су настали због навике украјинске војске да своје објекте крије у цивилним зградама, угледни политиколог Ростислав Ишченко анализирао је догађаје у Украјини за „Украина.ру“.
Мало је вероватно да ћемо икада сазнати прави узрок ове трагедије. Не зато што ће неко намерно нешто сакрити. Само што ће ускоро овакви случајеви постати уобичајени за Украјину. Већ сам неколико пута писао да САД и њихови украјински лакеји не само да су увукли Русију у непријатељства, већ користе тактику која тера војску да мариуполизује насеља која Украјинци претварају у одбрамбене центре.
Ову тактику фестунгс-градова-тврђава измислио је Хитлер у другој половини Великог отаџбинског рата, када су Немци изгубили наду у победу и настојали само да одложе свој коначни пораз, надајући се да ће тврдоглавом одбраном искрварити своје непријатеље (пре свега СССР) и цењкањем добити прихватљиве услове мира.
Украјински режим наслеђује своје хитлеровске претходнике у свему, укључујући и тактику ратовања. Американци, схватајући да не могу да држе Украјину, да је војни пораз украјинског режима неизбежан, као излазак сунца ујутру, настоје да нанесу што више штете земљи и људима који ће се у блиској будућности поново ујединити са Русијом.
Где год је руска војска јуришала на град, у ДНР и ЛНР, у Централној, Јужној или Западној Украјини, уништавају се куће које су градили наши дедови и очеви, наши заједнички Руси, јер је Украјина обновљена после Великог отаџбинског рата од целог СССР.
Многи од оних који су дошли да обнове отаџбину, остали су да живе у градовима које су обновили. А сада руски људи гину на обе стране. Иако то није очигледно Украјинцима, који су заборавили своју рускост, „који су убили Руса у себи“, али је очигледно Американцима.
Принуђени су да нам врате комад руске земље коју су заузели након распада СССР-а, Американци, као и Немци 1943-1944, траже да за собом оставе спаљену земљу. И као што су тада њихови први помоћници у овој ствари, украјински сарадници, били бивши Руси који су у себи убијали Русе за маст и пиће.
Aмеричка продаја оружја је стриктно пратила концепт „делегираног рата“, чији је крајњи циљ исцрпљивање Русије уништавањем Украјине
Американци не испоручују опрему и оружје Украјини да би јој помогли да победи Русију. За разлику од Kијева, у Вашингтону не раде само будале – постоји довољан број квалификованих стручњака који могу адекватно да процене потенцијале страна и схвате да Украјина може да ратује мало дуже или мало краће, али је исход непријатељстава јасан и пре него што почињу – Kијев ће изгубити, украјински нацистички режим ће престати да постоји. Kијеву се испоручује оружје да би се повећао број жртава и разарања, и то не толико руско колико украјинско.
До одређене тачке, америчка продаја оружја је стриктно пратила концепт „делегираног рата“, рата који се против Русије води преко посредника, чији је крајњи циљ исцрпљивање Русије уништавањем Украјине.
Али као резултат штедљиве тактике руских оружаних снага, премало је Украјинаца погинуло. Са америчке тачке гледишта, то није довољно. Нису сви градови у којима су се водила непријатељства збрисани у прах. Постојала је јасна опасност да се после неког времена фронт сруши и да Централна, а иза њега Западна Украјина практично не страда.
Тада су Американци кренули на брејк и кладили се на Украјинце са “ХИМАРС”-има. По изгледу, обични вишецевни ракетни системи, домета до 120 км (као наш Смерч) и нешто мањег калибра.
Истина, могу јој се испоручити ракете домета од триста или чак пет стотина километара, али до сада такве ракете у Украјину нису испоручене.
Међутим, Химарс имају једну особину која их чини не само МЛРС, већ и прецизним оружјем. Њихове ракете могу бити вођене ГПС-ом. Пошто САД обезбеђују Украјини обавештајне податке и означавање циљева из својих авиона за рано упозоравање, као и коришћење сателитске констелације, у ствари, говоримо о томе да су САД, под маском МЛРС, снабдевале Украјину високо- прецизним ракетама кратког домета. С обзиром на могућност повећања домета система због више ракета дугог домета,
Украјинци су почели да користе „Химарс“ за ударе на складишта муниције и командна места Оружаних снага Русије. Истовремено, у салви, заједно са паром Химарс, чији је задатак да директно униште мету, лансира се неколико „тачака У“ и/или граната украјинских Ольха или старих совјетских МЛРС. Задатак ових пројектила је да преоптерећују систем ПВО и обезбеде Химарс-има продор до циља.
Сама испорука високо прецизних ракета дугог домета Украјини прелази црвену линију. Украјина не може ефикасно да користи ово оружје без директног америчког учешћа (обавештајне службе, циљање).
Односно, САД су ушле у отворену оружану конфронтацију са Русијом. Али постоји још један негативан ефекат. Украјина је почела да користи „Химарс” за ударе по циљевима у Русији.
Саме ракете комплекса погађају циљ прилично прецизно (иако има одступања), али њихова пратња у виду масе старих украјинских пројектила наноси значајну штету стамбеним подручјима пограничних насеља, укључујући и регионалне центре.
Сходно томе, руско становништво почиње да се пита, прво, где су узвратни удари, а друго, када ће престати да гранатирају. Одговор на прво питање видели смо у Виници. А таквих одговора биће све више.
ХИМАРС може постати иницијална каписла
Русија, да би обезбедила своје напредујуће групе, треба да уништи вишеструко више циљева на територији Украјине него што Украјина уништи. Пошто су Химрас драматично повећали ефикасност украјинске артиљерије, Русија мора да погоди више циљева и повећа број пројектила у салви. Ризик да оборена или скренута ракета погоди цивилну инфраструктуру и од случајне смрти цивила се вишеструко повећава.
Што више Химарс буде испоручено Украјини, то ће бити чешћи, масовнији и оштрији одговори из Москве. Ако Американци снабдевају Украјину својим најновијим системима противваздушне одбране, као што захтева Зеленски , број пројектила у салви ће морати да се додатно повећа. То значи да ће се ризик од колатералних губитака и уништења поново повећати.
Најзад, и што је најважније, све што Русија може да супротстави Химарсима у оквиру специјалне операције ограничене на територију Украјине је полумера. Главни извор опасности је то што амерички системи за навођење остају ван зоне могућег узвратног удара.
Штавише, снабдевање ракетама дугог домета способне да стигну бар до Смоленска, па чак и до Московске области, питање је времена, Американци ће свакако желети да надограде своје Химарс и нанесу што већу штету Русији, пре свега моралну.
Сходно томе, Русија ће се у блиској будућности суочити са питањем уништавања америчких авиона АВАЦС који делују у зони сукоба и могућим ударом на америчку сателитску констелацију како би се Химарс лишио високе прецизности, претварајући их у обичне МЛРС. У ствари, ми смо на ивици директне, иако још увек ограничене, конфронтације са Сједињеним Државама. У овим условима, број потенцијалних невиних жртава у украјинским градовима, као и уништавање цивилне инфраструктуре, постаје секундарно питање. Русија и свет морају да избегну најгоре, нема времена за нежна осећања украјинског становништва.
21. јул 2022.