Геополитика и политика

Америчка дестабилизација Пакистана

Преносимо са портала Наука и култура

Криза је далеко од решења

АУТОР: Владимир ПРОХВАТИЛОВ

Политичка криза је избила у Пакистану након покушаја војне елите да изведе државни удар. Непосредан повод за заверу, коју је предводио начелник штаба пакистанске војске, генерал Камар Џавед Бајва, била је посета премијера земље Имрана Кана Москви 24. фебруара – на дан када су Оружане снаге Русије почеле специјалну војну операцију (СВО) у Украјини.

Од Русије ћемо купити 2 милиона метричких тона пшенице и природног гаса, који су неопходни за задовољавање домаћих и индустријских потреба Пакистана. Испоруке из Русије ће се вршити упркос антируским санкцијама“, рекао је Имран Кан по повратку из Москве.

Имран Хан

Премијер Пакистана је истакао и значај изградње гасовода „Пакистански ток“, који је, према његовим речима, перјаница руско-пакистанске економске сарадње. Прес служба Министарства информисања и радиодифузије Пакистана саопштила је након састанка Имрана Кана у Москви са Владимиром Путином: „Пакистански лидер је истакао да поверење и срдачност који карактеришу односе две земље доприносе даљем продубљивању и ширењу сарадње у различитим секторима.“

Све је то било подстрек за покушај свргавања шефа владе.

Уочи посете Имрана Кана Русији, помоћник америчког државног секретара за Јужну и Централну Азију Доналд Лу позвао је пакистанског амбасадора у Вашингтону и предложио отказивање посете Москви. Пакистанска страна је одбила.

Према речима Имрана Кана, амерички званичници су рекли да ће „Пакистан морати да трпи ако остане премијер“. Саопштено је да су британске обавештајне службе такође биле умешане у заверу против премијера Пакистана.

Парламентарна опозиција је 8. марта покренула поступак опозива Имрана Кана. Противници владе – пре свега Пакистанска муслиманска лига Наваза Шарифа – Pakistan Muslim League (Н, ПМЛ-Н) и Пакистанска народна партија – Pakistan Peoples Party (ППП) – успели су да сакупе 177 гласова после дугих преговора. Одлучујућу улогу одиграо је прелазак седам посланика Уједињеног националног покрета Пакистана (Muttahida Quami Movement – Pakistan MQM-P)) на страну иницијатора импичмента. Према гласинама, пребегли су купљени.

Митинг подршке пакистанском премијеру Имрану Кану

Начелник генералштаба војске генерал Бајва и шеф обавјештајне службе (ИСИ) генерал Надеем Ањум састали су се 21. марта са Имраном Кханом и затражили од њега да поднесе оставку. Раније је индијски ТВ канал „New Delhi Television“ известио о састанку у Исламабаду са генералом Баџвом, директором ЦИА Вилијамом Бернсом. Говорећи на састанку Исламабадског безбедносног дијалога, генерал је истакао важност стратешког односа са Сједињеним Државама и изразио збуњеност што влада није осудила руске акције у Украјини. Он је изјавио: „Упркос легитимним безбедносним забринутостима Русије, њена агресија против мале земље не може бити оправдана.“

Седница парламента о питању импичмента одржана је 3. априла. Председавао је заменик председника Касим Сури. Убрзо након што је састанак почео, пакистански министар информисања и радиодифузије Чаудри Фавад Хусеин рекао је парламентарцима да се један број пакистанских политичара састао 7. марта са „страним представницима” који су саветовали „да се убрза процедура смене премијера”. Касим Сури је заузврат рекао да „ниједној страној сили не треба дозволити да завером обори изабрану владу” и одбацио је изгласавање неповерења премијеру, називајући то супротним Уставу. Након неуспеха импичмента, Имран Кан се обратио нацији и том приликом је позвао председника Арифа Алвија да распусти парламент, што је и учињено. Нови избори треба да буду одржани за 90 дана.

Неуспех гласања о опозиву, распуштање парламента и најава превремених избора шокирали су опозицију, која је те догађаје назвала „мрачним даном у уставној историји Пакистана“, како је то рекао лидер Пакистанске муслиманске лиге Шахбаз Шариф. То исто је рекао Билавал Буто-Зардари, шеф опозиционе Пакистанске народне партије када је саопштио да је поднео захтев Врховном суду да прогласи одлуку о распуштању парламента и одбаци изгласавање неповерења премијеру супротном Уставу.

Специјална операција Русије у Украјини повећала је раскол у пакистанском руководству. Док је командант пакистанске војске генерал Бајва критиковао поступке Москве, Имран Кан је одбио да каже било какве оптужбе против Русије. Он је оптужио Запад за дволичност у односима са другим силама, истичући да су амбасадори европских држава више пута апеловали на Исламабад са захтевом да осуди руску специјалну операцију у Украјини.

Анализирајући губитке које је Исламабад претрпео својевремено због подршке НАТО-у у Авганистану (80.000 живота и 150 милијарди долара), Имран Кхан је рекао: „Да ли је НАТО уважио наше жртве? Да ли су амбасадори ЕУ послали бар једно писмо у коме цене наше напоре у Авганистану?

Пакистанска политичка криза је далеко од решења. Министар информисања Фавад Чаудри рекао је 1. априла да су органи безбедности откриле заверу за убиство Имрана Кана. Хиљаде људи окупило се, потом, у Исламабаду у знак подршке премијеру, али је Врховни суд Пакистана пресудио да је Имран Кан неуставни премијер, као и да је противуставно и распуштање парламента и заказао је ново гласање о неповерењу Имрану Кана за 9. април.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/04/09/amerika-otkryvaet-antirossijskij-front-v-pakistane-55945.html

10. април 2022.

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *