Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Највећа претња међународној стабилности је борба за слободу и људска права. Звучи парадоксално, међутим са овом констатацијом ће се сложити многи народи, којима је „демократија“ стигла у виду бомби и који су ослобођени окупацијом. Иза пароле борбе за демократију, крију се економски и политички интереси, одређених великих сила. То је прави разлог агресије, коју западне силе спроводе над одабраним земљама. Србија је на несрећу већ годинама међу одабранима.
ЗАПАД
Појам „западна демократија“ некада је означавао најразвијенији вид демократског уређења друштва. Политиком двоструких стандарда, интервенционистички Запад је релативизовао све вредности за које се залаже (искључиво на речима). Борба за „људска права“ одређена је потребом освајања ресурса и наметањем неолибералног капитализма у коме сва права уживају одређене интересне групе. У макијавелистичкој борби западних сила за ресурсе и тржишта, нације и државе су колатерална штета.
Концепт неолибералног капитализма и потрошачко друштво, уз неконтролисано задуживање фиктивним новцем, довели су економију САД и ЕУ до ивице понора. Највећи терет економске кризе подносе најугроженије категорије друштва, док креатори кризе покушавају да пронађу нова тржишта (могло би се рећи ратишта). САД и ЕУ су уложиле огроман новац пореских обвезника, како би спасиле приватне банке. То је довело до апсурдне ситуације где су поједине земље ЕУ у опасности да банкротирају спашавањем пропалих банака. Док све више земаља ЕУ упада у дужничке кризе, решење светске економске кризе се не назире (1). Колико су опасне замисли САД и ЕУ, говори и чињеница да рецесију и огромну незапосленост „решавају“ штампањем додатног новца и малверзацијама (2). Треба имати на уму да је штампање долара (без покрића), у надлежности приватне фирме (Федерални резервни систем), која остварује приходе по том основу. Оваква позиција ФРС а омогућава утицај на светску економију и пружа могућност манипулације финансијским кризама.
Све указује на то да САД и ЕУ губећи позицију доминантних светских сила, нису у могућности да изађу из вртлога којег су креирале, док се тежиште моћи у светској економији помера са Запада на Исток. У ЕУ се интензивирају демонстрације као кулминација незадовољства и последица незапослености која је на историјском максимуму (3).
Србија се понаша као дављеник који жели да доплива до самог центра вртлога. Иако је транзиција по рецепту Запада, потпуно уништила српску економију и привреду, власт остаје привржена деструктивним факторима (4). Са једне стране држава се задужује неповољним кредитима (ММФ, Светска банка) које улаже у јавну потрошњу, док са друге стране долазе изјаве о неопходности продаје државних ресурса. ССП који наноси велике штете српској привреди и даље се примењује. Лоша економска политика има свој континуитет и једино што гарантује је сигуран колонијални положај(5). Према наводима Јозефа Стиглица, професора економије на америчком универзитету и добитника Нобелове награде за економију, ММФ има разрађену стратегију за уништавање економије земаља које му се обрате за помоћ. Вероватно се из тог разлога наши економски експерти већ годинама обраћају ММФ у за помоћ. Осим што је презадужила Србију, претходна власт је погубно деловала политиком да ЕУ нема алтернативу. Нова (стара) власт не спомиње такву конструкцију, али истиче европске интеграције као приоритет Србије, иако је по свим новијим истраживањима већина грађана против њих. Да је нова власт решена да ради против воље већине народа од кога је изабрана, говори и изјава потпредседника Владе, да неће бити референдума о питању европских интеграција, уколико не буде отвореног условљавања да Србија призна независност своје покрајине (6). То с правом може зазвучати као чиста демагогија, с обзиром да смо до сада више пута чули такву уцену од стране европских званичника (7). Али да се вратимо на почетак текста тј на борбу за „људска права“ која је кључ неоколонијализма, и суштински важна за разумевање политичке ситуације у Србији.
КОСОВО
Стратегија успостављања „мира“ ратом, примењена је и на нашу земљу. Бомбардовање Србије (Југославије) спровеле су земље чланице НАТО (САД, Канада и земље ЕУ) кршећи међународно право и повељу УН-а. У маркетиншкој агенцији западних сила, настао је пројекат Рачак који је био повод за агресију на Србију (8). Медији су саставни део војних операција, тако да је рат био припремљен мрачном пропагандом којом су Срби приказани као дивљаци, злочинци и убице. Тиме су „миротворци“ стекли морално право да казне оне, чију су смртну пресуду унапред потписали. Место Рачак на КиМ је било упориште терористичке организације ОВК, чији су се чланови касније преобукли у одела и запослили у некаквом парламенту лажне државе. Српске снаге безбедности су 1999. спровеле акцију против терориста, који су претходно убили троје полицајаца. Западни медији су ову акцију приказали као злочин над невиним албанским становништвом оптуживши Србе за геноцид. Ангажовани западни „новинари“ извештавали су о масакру у Рачку и сликали тела терориста којима су претходно уклоњена обележја терористичке организације (9). Сви докази који су постојали о оружаном сукобу су одбачени и формирана је међународна „истражна“ комисија чији задатак је био да потврди унапред написане извештаје који потврђују српску кривицу. Оптужбом за геноцид, изведен је геноцид над Србима. Пројекат Рачак је заправо део већег пројекта, којим Запад покушава да направи нелегалну државу, отимањем српске територије. Креатори и учесници у овом пројекту, не крију своје намере. Политички и војни званичници, који су учествовали у агресији на Србију, Мадлен Олбрајт, некадашња државна секретарка САД, Весли Кларк, командант НАТО за време бомбардовања Србије, Бернар Кушнер, шеф мисије УН на Косову, Мајкл Џексон, командант КФОРа, данас послују на КиМ (10). Јасно је да је пројекат независног Косова заснован на насиљу из политичких и економских разлога Запада. Демократском Западу не смета партнерски однос са члановима терористичке групе ОВК, који су осумњичени за зверске злочине. Све док остварују велике приходе, отимајући српске ресурсе и имовину, они ће подржавати чак и продавце људских органа (11). Штавише, они свесно крију њихове злочине.
Својим делима Запад је од синонима за уређено друштво постао синоним за агресију, укидање људских права, неморал. Они су свет увели у једну потпуно нову епоху, мрачнију од свих досадашњих, епоху агресије, неморала, фалсификовања, безнађа, лицемерја, манипулације, неправде, цинизма, злочина.
Србија није једина земља која је искусила инсценирану политику Запада директно на својој кожи. Сличан сценарио доживео је Ирак, Авганистан затим Либија, Сирија (12) а у припреми је Иран. Међутим игра са временoм уме да буде сурова. Много тога се геополитички променило у последњих 20 година. Од некадашње апсолутне америчке хегемоније, нема ни трага. Агресија Запада и лажи које користе за примену те агресије, постају све више очигледне, тим пре што већ годинама користе исту тактику. У вези са пројектом Рачак, члан мисије ОЕБСа, немачки фотограф Хенинг Херш, који је снимао наводне злочине српских снага на КиМ, признао је да је то била лаж која је послужила као повод за агресију на Србију. Он наводи: „ За бомбардовање Србије 1999. године одговоран је тадашњи министар одбране Немачке Рудолф Шарпинг јер је лажно представио побуњенике ОВК као цивилне жртве (13). Фински патолег Хелена Ранта, признала је пре пар година, да је извештај о случају Рачак написала под притиском шефа мисије ОЕБСа на КиМ, Вилијама Вокера (14) (иначе заговорника велике Албаније). Официр НАТО , Кристијан Карш, покренуо је сајт Србијо извини (15) ! Иркиња Мери Волш је написала причу: „О суду врана“ (16). Дик Марти је обелоданио свету најтежу оптужбу против косовских „званичника“ за трговину људским органима (17). Недавно се десио инцидент у Прагу, када су Чеси на промоцији књиге Мадлен Олбрајт оптужили ауторку за дела као што су рат у Босни, агресија на Србију, отимање КиМ (18). Истина увек пронађе пут (19). У међувремену је косовски проблем закуцао на врата онима који хоће да га реше противправном силом. Широм Европе јачају сепаратистички покрети (20).
СРБИЈА
У претходне четири године били смо препуштени власти која је питање државног интегритета решавала на штету Србије. У сарадњи са онима који су бомбардовали Србију, договорали су по амбасадама како да независност српске територије подесе у умовима бирача тако да не изгледа као губитак, истовремено утврђујући са сепаратистима како да спроведу ту замисао у дело (21). Опозиција је оштро критиковала издајничко деловање власти, све док није заузела њихово место. Иако су у предизборној кампањи обећали да ће успоставити консензус и најважније национално питње решавати транспарентно, доласком на власт су се оглушили на своја обећања. Уместо поништавања штетних договора претходне власти, нова власт је решила да се обавеже на њих. Преговори са сепаратистима су настављени у посредништву ЕУ, која Србији нуди условни датум за преговоре (ако не закаснимо) као награду за послушност и сарадњу на отцепљењу јужне српске покрајине (22). Подразумева се да ће Србија добити новац из празне европске касе, и да ће тиме „решити“ све своје проблеме.
Ситуација у медијима је непромењена променом власти. Српски медији су под контролом Запада, и они већ дуже време покушавају да формирају мишљење како је Косово непотребан терет Србији, због кога она губи у сваком погледу. Овим путем они желе да обесмисле сваку борбу за КиМ, теоријом да Србија не може политички да напредује, док не реши тај проблем (23). У нашим медијима се тендециозно не говори о томе колико КиМ вреди, већ колико нас наводно кошта. Занемарена је ситница да су рудна богатства јужне српске покрајине процењена на вредност од 1.000 милијарди долара (24). То је прави разлог посете „милосрдног анђела“ и политике садашњих експлоатора српског богатства.
Преговори са сепаратистима су подигнути на виши ниво, па сада премијер Србије и министар полиције преговара са лицем са потернице, оптуженим за злочине над Србима, уз посредовање оних који су извршили агресију на Србију (звучи као научна фантастика). Последњих дана чујемо и изјаве да проблем Косова мора што хитније да се реши, иако време ради у корист Србије (25). Премијер Србије је недавно у интервјуу за РТС изнео низ контрадикторности и нејасноћа, које ипак јасно говоре шта је по среди. Једна од њих је да би Србији, уколико би се изоловала од међународне заједнице, и ако не би прихватала ниједан предлог, била ускраћена подршка пријатеља. Том приликом није објаснио на које пријатеље мисли, да ли на оне који су нас бомбардовали или можда на Русију и Кину нпр. али свакако нема никакве логике у тврдњи (која из те реченице проистиче), да међународна заједница има јединствен став по питању КиМ. Једино што може бити јединствен став међународне заједнице је Резолуција 1244, с обзиром да је усвојена у СБ ОУН а, али верујем да Ивица Дачић није на то мислио. Део међународне заједнице (за који сумњам да је премијер навео као пријатељски), противправно већ годинама ради на разбијању државне територије Србије, док се део међународне заједнице залаже за поштовање међународног права и целовитости Србије. Уколико прихватимо предлоге првих, пристајемо на убиство државе, уколико се држимо других, бранимо своје интересе у складу са међународним правом. Уједно стављајући се на страну „пријатеља“ са Запада (оних чија моћ опада), ми ударамо шамар онима који заступају наше интересе, а то су велике и моћне силе у успону. Једино коме се жури са решавањем косовског проблема су Запад и албански сепаратисти, због борбе са временом и губитком моћи.
Давно обећана платформа за КиМ (која је у међувремену постала државна тајна) није ни после четири месеца од формирања власти обелодањена, а преговори са Приштином су настављени без платформе и без овлашћења народа. Уместо поништавања штетних противуставних договора које је претходна власт постигла, нова власт изјављује како Србија као озбиљна држава мора да поштује незваничне договоре (који су такође вођени без овлашћења народа). Из тога произилази да озбиљне државе не морају да поштују свој Устав. Да није трагично било би смешно. У позадини свих нејасних и супротстављених изјава, нова власт је почела да успоставља државну границу са јужном српском покрајином.
Пропаст Србије се наставља, и то убрзаним путем. Нови потези актуелне власти потврђују континуитет погрешне политике и неспремност да се боре за државне и националне интересе. Лекције о патриотизму и осећају за правду добијаћемо од Чеха из Удружења српско-чешког пријатељства, од Норвежанина бившег официра НАТО а, од француских активиста који помажу Србима на КиМ, од Руса који певају о српском Косову итд.
Уместо закључка
После најновијих политичких дешавања у вези са односом Запада према Србији, нема никакве сумње да су западне силе отворено непријатељски настројене према нама. У нашим односима, кроз историју, понавља се и анти-српска пропаганда и ултиматуми Запада. Србија није смела никада да учини ни један уступак, зарад обећања које Запад неће испунити. Већ двадесет година они нису признали ни један легитимни интерес Србије. Поништавање Србије и прекрајање историје су већ дуго на делу. Пристајањем и прављењем уступака на сопствену штету, Србија чини злочин према себи.
Иако имамо опасне „пријатеље“ они нису највећа претња по нас. Давно је прави српски пријатељ, велики Арчибалд Рајс, написао: „Чујте Срби, чувајте се себе!“ Те речи прогањају нас скоро читав век. Стара власт је у договору са Западом спровела крупне кораке ка признавању независности српске покрајине. Нова (стара) власт, изгубила је историјску шансу да заустави пропадање Србије и тако докаже да је лаж (оно што смо прочитали у Викиликсу о њима), да су заправо нови представници Запада, а не српског народа. Председник Томислав Николић је имао прилику да исправи раније политичке грешке, и да докаже свој патриотизам. Ништа од тога се није десило, иако су се у кампањи клели у Косовски завет. Уместо обећане платформе за КиМ сведоци смо спровођења Ахтисаријевог плана. Нова власт са осмехом прави границу на КиМ и убеђује нас да је то административни прелаз, а да су цариници заправо порезници. Уместо обећаног протеривања ММФ а, имамо нови аранжман. На економију Србије не може повољно да делује колонизација, а ни строго везивање за земље у рецесији. Једини спас за економију земље је домаћа производња, коришћење повлашћеног трговинског односа са Руском Федерацијом и сарадња са земљама у успону.
Немамо времена за оклевање. У Србији спаљују српске застеве на очиглед свих нас, прекопавају српска гробља и дижу споменике злочинцима. Уколико одмах јасно и гласно не кажемо САД и ЕУ да не пристајемо на сарадњу у пројекту отимања српске територије и колонизовања земље, већ сутра ћемо преговарати око оне једне шљиве из Креманског пророчанства. Уместо под шљиву морамо да станемо под српску заставу, и да се одлучно одупремо агресији Запада. Јасно је да то неће урадити изабрани представници народа. Решење уопште није компликовано, као што то политичари употребом страних речи и логичких бесмислица желе да нам представе. Имамо могућност да уништимо Србију уз помоћ наших непријатеља са Запада, или да покушамо да је спасемо уз помоћ оних који нас подржавају у заштити националних и државних интереса. Треће решење не постоји.
Вредност Србије не мери се лажном пропагандом Запада, већ силом која на њу насрће. Да је косовско питање решено, како тврде они који га отимају, не би нам стезали омчу око врата. Све је у нашим рукама: и борба и предаја, још увек. Косово смо превише платили, да би га икада изгубили, као и сваки милиметар наше земље. На Косово ћемо се вратити пре или касније, само ако останемо верни себи. Следе нам тешке одлуке и још теже време, али ми и јесмо народ који доноси тешке одлуке. Србија ће се коначно вратити себи.
22. новембар 2012.
Упутнице:
- 1 http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=09&dd=22&nav_id=645218
- 2 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/20/velika-manipulaciia-na-delu-eu-i-sad-ubrzano-shtampaiu-pare.html
- 3 http://www.tanjug.rs/novosti/66387/sukobi-na-protestima-sirom-evropske-unije.htm
- 4 http://www.pressonline.rs/info/biznis/mmf-ima-otvoren-poziv-za-novi-aranzman-sa-srbijom
- 5 http://www.srpskaanalitika.com/2011/10/23/jozef-stiglic-mmf-ov-put-do-prokletstva/
- 6 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:402980-Vucic-Nece-biti-referenduma
- 7 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/347676/Svoboda-Srbija-ce-svakako-morati-da-prizna-Kosovo
- 8 http://www.pressonline.rs/info/politika/lunacek-srbija-ne-moze-u-eu-ako-ne-prizna-kosovo
- 9 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/341136/Sulc-Priznanje-Kosova-uslov-za-clanstvo-Srbije-u-EU
- 10 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:154641-SLU268AJ-RA268AK-PET-GODINA-POSLE-INSCENIRANOG-MASAKRA–Laz-u-sluzbi-tomahavka–
- 11 http://www.naslovi.net/2010-01-15/mondo/slucaj-racak-jedanaest-godina-posle-video/1494817
- 12 http://www.kurir-info.rs/olbrajt-kupuje-telekomunikacije-a-klark-ugalj-na-kosmetu-clanak-372306
- 13 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.292.html:400147-Zlocin-nad-Srbima-guraju-u-zaborav
- 14 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/1134534/Klintonova+upozorava+Rusiju+i+Kinu.html
- 15 http://www.vestinet.rs/pogledi/nemacka-lazirala-dokaze-da-bi-srbiju-bombardovali-video
- 16 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=22&nav_category=206&nav_id=324678
- 17 http://www.alo.rs/stari-alo/Izvini_Srbijo/54180
- 18 http://www.vaseljenska.com/misljenja/posmatrac-na-sudu-vrana-licne-uspomene-sa-kosova-1999-2009/
- 19 http://www.politika.rs/rubrike/dosije-Hasim-Taci/Svet-o-Taciju/Marti-Dokaza-ima-ali-svedocima-je-potrebna-zastita.lt.html
- 20 http://www.youtube.com/watch?v=OEGDFk7LHkw
- 21 http://www.slobodanjovanovic.org/2011/11/16/prva-knjiga-o-dogadajima-u-selu-racak/
- 22 http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:402233-Evropa-u-strahu-Stigao-ih-kosovski-bumerang
- 23 http://www.standard.rs/dragana-trifkovic-kako-su-strani-ambasadori-zavladali-srbijom.html
- 24 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/351298/Vucic-Moguc-uslovni-datum-za-pregovore-sa-EU-u-decembru
- 25 http://www.standard.rs/ana-radmilovic-nekoliko-reci-pre-insajdera-ili-ne-treba-nam-kosovo-tamo-su-svi-lopovi.html
- 26 http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=06&dd=24&nav_id=620986
- 27 http://www.novimagazin.rs/vesti/dacic-hitno-resiti-kosovski-problem
