Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ честита Дан народног јединства председнику Руске Федерације Владимиру Путину и руском народу.
Руска Федерација са својим руководством, пре свега са председником Владимиром Путином, је гарант територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије на целој својој територији. Из тог разлог код свих мислећих Срба широм Србије руски преседник је далеко популарнији и има много више угледа у односу на председника Србије Александра Вучића. Стајући иза Резлолуције 1244 СБ УН Руска Федерацја не дозвољава, пре свега бројним западним земљама, комадање Србије.
Уназад неколико година издајнички режим у Београду је у више наврата говорио да ће сваки договор који Београд потпише са Приштином Русија подржати. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је пре две године упутио отворено писмо руском председнику где је указао да овај став актуелног режима у Београду води пре свега предаји Косова и Метохије јер званични Београд представља грађанима Србије да ће и предају КиМ сепратистима Руска Федерација подржати. Данашњи став званичног руководства Руске Федерације јесте да ће Русија подржати сваки договор Београда и Приштиен али који је строго у складу са Резолуцијом 1244 што значи да је КиМ у саставу Републике Србије. И последњи догађаји у Савету безбедности УН када је Руска Федерација оспорила и спречила наступ самопроглашеног високог представника за БиХ Кристијана Шмита говори да Република Србија и српски народ у званичној Русији имају моћног пријатеља и заштитника. Зато у сваком случају непристојно делује када бројни европски и амерички званичници оспоравају Руску Федерацију да буде присутна у Србији и на Балкану нарочито стога што Руска Федерација 1999. године није бомбардовала Србију.
Председник Србије Александар Вучић је у више наврата до сада критиковао одлазак руског КФОР-а из јужне српске покрајине називајући то „бежањем руске војске“. Политички глупо, злонамерно и теденциозно имајући у виду да Александар Вучић није разумео делатност КФОР-а од ‘99. године па надаље. Да је правилно схватио он такву глупост не би изговорио. У оквиру пет заштићених зона на Косову и Метохији само руски КФОР није имао свој сектор. Био је присутан у другим секторима где су им шефови били у К. Каменици Американци, на северу КиМ у општини Србица Французи, у Призрену тачније Ораховцу Немци, тако да Срби од таквог руског КФОР-а нису могли да имају никакву корист јер се ни за шта нису питали. Стога је и разумљиво да ако већ нису могли да помогну Србима, а нису желели да их потцењују и понижавају западне војне силе, одлазак руског КФОР-а из јужне српске покрајине је сасвим оправдан.
Али оно што данас помало буни и што на неки начин понижава пре свега руски утицај у Србији јесте деловање руске амбасаде у Београду. И док је руска амабасада за време амбасадора Алексејева и Конузина била место које је окупљало и саветовало бројне српске патриоте из свих српских земаља, ова садашња за време амбасадора Чепурина и Боцан-Харченка више делује као филијала Српске напредне странке него као дипломатско представништво једне велике силе. У руској амабасади не може да буде примљен нико ко критикује садашњи криминални режим у Београду. За такво деловање претходни амасадор Александар Чепурин по одласку са тог места награђен је функцијом члана управног одбора НИС-а са месечним примањима од неколико хиљада евра. Истим стазама се креће и садашњи амбасадор.
Карактеристично је да нико ко се усудио да критикује актуелни политички режим у Београду не може да буде примљен у руској амбасади што је прави куриозитет. Зато задњих скоро десетак година ниједан опозициони политичар у Србији није био гост поменуте амбасаде. Добар део таквих опозиционих политичара са симпатијама поздравља јачање, снагу и успех руске државе у свету.
И не само то. Последњи догађаји током кризе око регистарских табилица на КиМ и одласка руског амбасадора у војни гарнизон у Рашку представља један крајњи вид манипулације актуелног режима у Београду. И док је руски амбасадор боравио у Рашки у исто време се Александар Вучић договорио са Бриселом да се српске регистарске таблице тј. српски симобли прелепљују стикером да не би угрожавали државност самопроглашене републике Косово. Крајњи резулатат овог српског политичког дебакла јесте капитулација одрађена уз помоћ руског амбасадора.
Са друге стране, док члан извршног одобра Српске напредне странке Драган Шормаз јавно оптужује и критикује и руског председника и руску државу заговарајући улазак Србије у НАТО пакт, реакција руске амбасаде не постоји. Сигурно је да оваква изјава високог функционера СНС није дата без одобрења њеног председника Александра Вучића.
Истовремено је и само писање српског Спутњика једнострано. Величају се успеси председника Србије, хвали се режим и власт, а са индигнацијом се говори и пише о српској опозицији. Чак и о оној чије су намере према руском руководству и руском народу пријатељске. Величање победе тзв. Српске, или боље рећи квислиншке, листе која политички делује у складу са законима и уставом самопроглашене републике Косово јасно говори да и Спутњик на српском делује у оквиру актуелног политичког информатиног режима у Београду.
Али без обзира на све чиновнике и бирократе у оквиру руског дипломатског представништва Срби са Косова и Метохије и даље неизмерно верују и руском председнику и руској држави. Стога су и 2010. године прогласили Владимира Путина за почасног грађанина Косова и Метохије. Пар година раније подигли су споменик убијеном руском конзулу у Косовској Митровици. Стога и протеривање руских дипломата из руске канцеларије у Приштини говори да је политика председника Владимира Путина и Руске Федерације исправна што смета сепаратистима.
08. новембар 2021.
