У московском Дому друштвених организација је у четвртак 22. јула одржан округли сто „Балкан и Кавказ, могућности, развоја сарадње“.
Организатор округлог стола био је Центар за геостратешке студије из Београда уз подршку Координационог савета невладиних организација Русије.
Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије рекла је да Центар за геостратешке студије жели да иницира развој сарадње између Балкана и Кавказа интензивирањем контаката и дискусија, што би требало да доведе до конкретних предлога како побољшати економску, културну, политичку и било коју другу сарадњу. „На основу ових предлога, желели бисмо да покренемо механизам који би допринео примени добрих идеја усмерених на развој сарадње између Балкана и Кавказа“- истакла је Драгана Трифковић.
Интервју Драгане Трифковић са министром одбране Јужне Осетије Валеријем Јахновцем за немачки Zuerst
Поштовани господине министре, молим Вас да нам на почетку кажете о сукобу који се догодио раних 90-тих година прошлог века на територији Јужне Осетије. Шта је био узрок сукоба, како је постигнут мировни споразум 1992. године?
Са распадом СССР (Савеза Совјетских Социјалистичких Република), у децембру 1991 године, свих 15 бивших совјетских република су постале независне државе. О статусу националне аутономије свака нова држава је одлучивала по сопственом нахођењу. Конкретно, на бази значајног слабљења централне власти, већ у децембру 1990., одлуком Парламента Грузије укинута је Аутономна Област Јужна Осетија. У Грузији су се појавиле фашистичке пароле као што су “Грузија-Грузинима”, “Осети напоље из Грузије” и те идеје су добиле ниво државне политике, коју је водило ново националистичко руководство.
Међутим, у основи сукоба нису били међунационални већ политички конфликти. Народ Јужне Осетије није желео да живи у Грузији, јер је предосетио да ће права и слободе читавог народа и сваког грађанина појединачно бити трајно смањивана. Касних 80-тих и 90-их година прошлог века политичке контровезе су ескалирале у отворени војни сукоб. У Јужној Осетији су грузијске казнене јединице спалиле више од 100 села, убијено је више од 1000 људи, на десетине хиљада становника су постали избеглице, успрокос чињеници да популација Јужне Осетије не прелази 70 000 становника. Из унутрашњости Грузије је протерано преко 100 000 грађана осетске националне мањине, што су извеле Грузијске власти са циљем да се реализује национално –државна идеја: Грузија –Грузијцима”.
