Драгана Трифковић: У Бриселу се усаглашавају детаљи договора о нормализацији односа Србије и независног Косова

Руски „Фонд Горчаков“ који блиско сарађује са Министарством иностраних послова Руске Федерације, организовао је 29. новембра у Москви конференцију под називом : „Безбедност и стабилност Западног Балкана: реално стање и перспективе“

 

 

Прочитај чланак

Косово, последњи чин

Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

 

Косово је најважнија српска национална тема али последњих деценија и један од највећих проблема са којим је Србија суочена. Са албанским сепаратизмом и тероризмом суочавала се и Титова Југославија али је успевала да га како-тако држи под контролом уз чињење великих уступака албанској страни. Проблеми су се усложнили када је почео распад Југославије и када су се западне силе умешале у постојеће конфликте.

Прочитај чланак

Саборност руског друштва је залог будућности

У Москви је  1. новембра одржано заседање Сверуског народног сабора под називом  „25 година на путу отвореног дијалога и цивилизацијског развоја Русије“. Сабор је формиран пре 25 година под покровитељством Руске православне цркве и до сада се углавном одржавао у храму, међутим ове године је организован у Кремљовском дворцу.  

Пленарно заседање У Кремљу, отворио је Патријарх московски и све Русије Кирил а потом се скупу обратио председник Руске Федерације Владимир Путин.

Прочитај чланак

Ратне претње

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

 

Последњих година тензије у свету расту. Свакодневно слушамо вести о актуелним конфликтима и новим потенцијалним сукобима. За сада уопште не делује да ситуација може да се смири. Напротив. У Норвешкој се управо одржавају највеће НАТО војне вежбе од завршетка Хладног рата у којима учествује око 50 хиљада војника. Вежбе се изводе на самој граници Русије, уз употребу великих количина војне технике и авијације.

Ако погледамо уназад, видећемо да се војне вежбе интензивно спроводе и на истоку и на западу. НАТО је распоредио хиљаде војника и тешко наоружање у југоисточној Европи и балтичким земљама. У Румунији је отворена против-ракетна база НАТО (1) а Пољска преговара о отварању нове америчке војне базе(2). Русија је до сада више пута упозоравала да на такво понашање САД и НАТО гледа као на угрожавање безбедности. Можемо да приметимо да НАТО окружује са свих страна Русију и звецка оружјем на њеним границама а истовремено нас упозорава на опасност од руске агресије.

Прочитај чланак

Формирање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године у друштвено-политичкој мисли модерне Србије

Коауторски рад Борисава Ђондовића и Драгане Трифковић за конференцију у Минску, објављен у часопису Аспект

 

Данас живимо читав један век од времена када је победа српске војске у Првом светском рату омогућила проглашење прве Југославије 1918. Ратни циљеви Србије постављени су у две декларације Нишкој (1914) и Крфској (1917) године.  Победа Савезника у Првом светском рату довела је на овом простору да Србија и династија Карађорђевића, прогласе 1.12.1918 краљевину Срба-Хрвата и Словенаца.

Прочитај чланак

САД и НАТО желе да заврше посао на Балкану

Интервју Драгане Трифковић за eadaily.com

 

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је посетио Србију, где је између осталог присуствовао отварању војних вежби ”Србија-2018” које војска Србије изводи са НАТО-ом. Столтенберг је том приликом подвукао да му је веома жао због тога што је НАТО бомбардовао Србију и што је било невиних жртава, али да је та операција била неопходна због заштите цивила. При томе он је позвао Београд и Приштину на договор и апеловао је на српски и албански народ да превазиђу размирице, навевши пример скандинавских народа кроз њихову историју. Запад непрестано позива Србе на помирење са својим суседима у региону и на праштање, при томе никада не признаје своје злочине. Може ли се позив на помирење са таквих позиција озбиљно схватити?

Прочитај чланак

Да ли ће Вучић рећи Русима њет?

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Пре неколико дана  на север Косова су упале косовске специјалне јединице „Росу“ и заузеле језеро и хидроцентралу „Газиводе“. Такозвани председник Косова, Хашим Тачи, желео је да направи туристички излет на језеро и тиме покаже Александру Вучићу да може да дође на север Косова са специјалним јединицама, када год му то падне напамет. Наоружани припадници „Росу“ су том приликом заузели и приступне саобраћајнице, а четворицу Срба који су се налазили у просторијама „Центра за екологију“, су ухапсили и привремено задржали. Овај инцидент се десио баш у време док је у центру Приштине протестовала албанска опозиција из покрета „Самоопредељење“ Аљбина Куртија, која се противи Тачијевој и Вучићевој идеји о „разграничењу“. Хашиму Тачију је ова провокација послужила да скрене пажњу са тих демонстрација, а истовремено и да лупи шамар Вучићу и још једном понизи Србију. Након неколико сати, после сликања, вожње чамцем по језеру и разгледања природе, Хашим Тачи се повукао са специјаним јединицама са севера Косова. Постигнути ефекти су могли више него да га задовоље. Посебно што је Александар Вучић до сада небројано пута поновио како никада неће дати „Газиводе“.

Прочитај чланак

Дејан Берић: Борбу настављам у информационом рату

Интервју Драгане Трифковић са Дејаном Берићем 

 

Добар дан Дејане, налазимо се у Москви, па те молим за почетак да нам кажеш шта те је определило да се вратиш у Москву из Донбаса?

Тренутно у Донбасу нема великих борбених дејстава. Од последњег рањавања се  нисам опоравио како треба. Метак који је погодио мој панцир, покренуо је камен у бубрегу за који нисам ни знао да постоји. Због тога сам сматрао да нисам у форми више да обављам посао који сам радио у војсци ДНР и решио сам да одем на лечење и да се опоравим до краја.

Прочитај чланак

Избори у Зимбабвеу, шанса за нови почетак

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

 

Први избори од ослобођења без Мугабеа

У Зимбабвеу су одржани слободни и демократски избори на којима је победио  Емерсон Мнангагва. Поред  избора за председника Зимбабвеа, 30. јула су упоредно одржани парламентарни и локални избори. Изборе су пропратиле одређене контрадикторности, које ћу покушати да објасним у овој анализи. Иначе, то су први избори у Зимбабвеу после ослобођења земље од колонијалне британске управе 1980. године, на којима није учествовао бивши председник Мугабе. Зимбабвеански револуционар и политичар, Роберт Мугабе, владао је последњих тридесет седам година земљом. Његова владавина је окарактерисана као ауторитарна и имала је како позитивне, тако и негативне стране. Као позитивна страна, може се навести очување суверенитета земље и добар образовни систем, док су негативне последице везане за лошу економску ситуацију, велику незапосленост, хиперинфлацију и корупцију. Међутим, треба имати у виду да се Зимбабве налази већ годинама под спољним притиском, посебно од 2003. године када су јој Британија и САД увеле санкције због наводног кршења људских права. Наводног због тога што се ни Британцима  ни Американцима не може веровати када су људска права у питању, јер ту тему користе за манипулисање зарад остваривања својих политичких и економских циљева. Сукоб бившег председника Мугабеа са Западом почео је још у време када је Тони Блер био на челу британске владе. Велика Британија се успротивила спровођењу политике аграрне реформе Зимбабвеа, коју је отпочео Мугабе. Она се огледала у подели обрадивог земљишта, које су до тада користили искључиво некадашњи колонијалисти, сиромашном становништву. На овом обрадивом земљишту су се производиле житарице и дуван, и та производња је чинила основу економске стабилности. Деведесетих година прошлог века, Зимбабве је у економском погледу добро стајао а за производне програме је примао помоћ и подршку од ММФ и Светске банке. Разлаз са Западом почео је након једностраног изласка Велике Британије из споразума са Зимбабвеом 1997. године, који је фактички значио неслагање са повратком земљишта становништву. Мугабе је овај потез схватио као непријатељски чин и убрзао је спровођење аграрне реформе, којом је одузето земљиште бившим колонијалистима и додељено становништву. Такви потези су довели до још већег заоштравња односа са Западом, што је као одговор довело до укидање подршке ММФ и Светске банке и увођење економских санкција уз политичку изолацију Зимбабвеа. 

Прочитај чланак