Драгана Трифковић

Геополитика и политика

Мигрантска криза и њен утицај на Европу

/

Пише: Драгана Трифковић

 

Почетак мигрантске кризе

Претходну годину је обележила мигрантска криза, односно сеоба народа невиђених размера у новијој историји, прецизније од завршетка Другог светског рата. Пре самог сагледавања узрока и последица ове кризе, неопходно је да се подсетимо да је таласу избеглица са Блиског Истока, претходило мигрирање Албанаца са територије Србије, односно Косова и Метохије у ЕУ, превасходно у Немачку. Крајем децембра 2014. и почетком 2015. године уведене су ванредне аутобуске линије, али ни оне нису биле довољне да превезу све заинтересоване Албанце из Приштине до Суботице, односно границе са Мађарском. У року од три месеца, према неким подацима, мигрирало је 30.000 Албанаца са територије јужне српске покрајине у земље ЕУ.

О овој појави су писали како српски, тако и страни медији, заинтересовани да сазнају шта је мотивисало Албанце да одједном масовно крену ка ЕУ. Према речима миграната који су одговорили на питања заинтересованих новинара, чекајући аутобус на приштинској станици, узрок је немаштина и неизвесна будућност на Косову и Метохији. Новинарима су рекли и то да су чули како Немачка, Француска и Швајцарска нуде добре услове за тражиоце азила.

„Егзодус“ Албанаца са КиМ
Геополитика и политика

Донаторска конференција за Сирију – још једно заваравање

/

Пише: Драгана Трифковић

У српским медијима се последњих дана могло прочитати доста тога о донаторској конференцији за Сирију одржаној у Лондону, али су неке врло важне информације у вези са тим догађајем случајно или намерно изостављене. Организатори конференције били су Велика Британија, Немачка, Норвешка и Кувајт, у сарадњи са Уједињеним нацијама. То је четврта по реду конференција, док су претходне три биле организоване у Кувајту. Медији у Србији су објавили да су се у Лондону састали светски лидери, како би прикупили помоћ за Сирију.

Важно је истаћи да званичници државе Сирије нису били позвани на конференцију у Лондону, нити су организатори конференције показали интересовање да укажу помоћ овој држави у сарадњи са званичним властима. То је наставак политике мешања у унутрашње послове једне суверене државе кроз наводно хуманитарне идеје. Апсурдно је да организатори конференције назову манифестацију „помоћ Сирији“, а да притом уопште не намеравају да координишу са државним институцијама око прерасподеле помоћи. Заправо прикупљена средства ће бити уложена у програме који су сами организатори смислили, а тичу се остваривања следећих циљева: стварања могућности запослења избеглица из ратног подручја у суседним државама, обезбеђивања приступа образовању за избеглице из Сирије, указивање здравствене помоћи људима у Сирији и почетак изградње Сирије када се конфликт заврши.

Наука и друштво

ОДЛАЗИ ЛИ НАМ БУДУЋНОСТ?

/

Пише: Милош Здравковић

 

Тачно је да сунце туђег неба не греје као ово наше – али тешко да би Алекса Шантић савременим српским студентима у иностранству могао рећи да требају да се врате. Питање је само ко ће да води државу у будућности!?

После увођења безвизног режима за земље Шенген зоне, број Српских, али и „комшијских“ студената (Црна Гора, Македонија, Република Српска, Федерација БиХ, Хрватска) у иностранству је значајно увећан, показују сва релевантна истраживања и подаци разнородних „националних“ служби.

Из Европског покрета наводе да је број средњошколаца и студената који желе да студирају у иностранству у константном порасту, као и да се спектар студената значајно проширио у односу на некадашњи, када су само врхунски студенти или људи (тајкуни, политичари, црвено племство бивше нам државе) који су имали новац да плате скупе школарине одлазили у иностранство. Ово се доводи у везу са све већим бројем приступачних стипендија, олакшица, разноразних понуда (Италијани нуде страним студентима технике и неку врсту плате, лично се уверио аутор).

Одбрана и безбедност

Одбрана Вучића од државног (само)удара

/

Пише: Драгана Трифковић

Још пре него што су Вучићеви новинари и анaлитичари упали у хистерију „државног удара“, прву најаву таквих дешавања извела је једна опскурна локална странка из Новог Сада, која је на претходним изборима освојила читавих 0,5% гласова. Она нас је још крајем 2014. године „озбиљно“ упозорила (најкраће цитирано) да се у Србији спрема анти-руски државни удар[1], да се ради на дестабилизацији српско-руских односа и ликвидацији свих руских пројеката у Србији, да ће доћи до организованог напада на НИС у Новом Саду, а затим до ширих протеста и да иза тога стоји Срђа Поповић са својом организацијом CANVAS.

Геополитика и политика

Вучићева рационална сарадња са Русијом као претња хрватској „војној сили“

/

Пише: Драгана Трифковић

Застарело оружје као добра инвестиција

По писању хрватских медија Министарство одбране Хрватске је упутило захтев Пентагону за донацију шеснаест самоходних вишецевних лансера ракета М270 MLRS[1] које су у употреби Војске САД од 1983. године. САД би према наводима донирале ове вишецевне ракетне системе из војних вишкова, док би Хрватска купила ракете. М270 MLRS су покретни ракетни системи чији домет је максимално до 300 км. Њих је америчка војска користила у Заливском рату односно у Ираку и Авганистану. Јутарњи лист из Хрватске је закључио да би ова набавка ракетног система потпуно променила геостратешку слику и војну равнотежу у региону, а планирано је да се овај систему уведе у употребу у Хрватској од 2017. године[2]. Хрватски новинари заборављају на једну незнатну чињеницу, да је Хрватска од 2009. чланица НАТО алијансе а од 2013. чланица ЕУ са којом има заједничку одбрамбену политику. У том смислу није јасна констатација о промени односа силе у региону. Хрватска војска је прошла кроз НАТО реформе одбрамбеног система, чиме је знатно смањила своју одбрамбену силу како у људству тако и у техници. Хрватска војска користи застарелу технику. Један од циљева САД је да се ослобађају старог наоружања, али на тај начин да обезбеде себи корист кроз продају муниције. С друге стране САД у последње време интензивно достављају наоружање европским земаљама чланицама НАТО, али и другим земљама које нису чланице, као што је рецимо Украјина. Украјински медији такође могу да изнесу тврдње о томе да је америчко наоружања променило однос силе у региону, али да ли је то заиста тако?

Геополитика и политика

Срамота је што српска власт није признала Крим као део Русије

/

У ексклузивном интевјуу за Sputnik International српски политичар и геополитички експерт Драгана Трифковић износи своје утиске као члан делегације Патриотског блока Србије која је недавно посетила Крим и објашњава зашто Косово не може да постане члан Унеска.

Разговарала Екатерина Блинова.

 

Спутњик: Можете ли са нама поделити Ваше утиске са недавне посете Криму?

Драгана Трифковић: Делегација Патриотског блока из Србије, коју чине Демократска странка Србије и Српски покрет Двери, била је у званичној посети Криму. Том приликом смо се састали са највишим руководством Републике, као и са властима Симферопоља и Јалте. Утисци су врло позитивни. Имали смо прилику да обиђемо историјска места на Криму, и свако ко има недоумице око тога да ли је Крим руски – треба да обиђе та места. Разговарали смо и са становницима Крима, људи живе у миру и слози, и праве велике планове за развој полуострва које је 23 године стагнирало у саставу Украјине. Сада се ситуација мења, и они су срећни због тога. Посетили смо Крим првенствено због тога да дамо подршку повратку ове територије у своју матицу, али и да затражимо подршку од Русије око референдума који желимо да се одржи у Србији са питањем: „Да ли сте за наставак евроинтеграција Србије по цену губитка Косова?“ Демократски референдум на Криму је добар пример како треба да се поштује воља народа.

Геополитика и политика

Вучићеве недоумице у Москви

/

Пише: Драгана Трифковић

Посета Патриотског блока Руској Федерацији, односно Демократске странке Србије и Српског покрета Двери, резултирала је успостављањем чврстих веза са руководством Републике Крим и обостраној жељи за даљим развојем сарадње. Током боравка у Руској Федерацији, делегација је провела три дана на Криму, а затим још два дана у Москви где се састала са високим функционерима Државне думе и Савета Федерације. Циљ посете, према речима председника Демократске странке Србије Санде Рашковић Ивић, био је да се становницима Крима да подршка на њиховом више него јасном изјашњавању на референдуму. То је истовремено подршка Руској Федерацији и њеној политици која се заснива на уважавању воље народа. Крим је демократским референдумом и изразитом вољом народа који тамо живе враћен у историјску колевку Русију[1].

Реаговање Украјине

На званичну посету Криму делегације из Србије је реаговала украјинска Амбасада у Београду путем писма које је упутила на адресе Демократске странке Србије и Српског покрета Двери. У писму је амбасадор Александар Олександрович упозорио обе странке да је посета територији Крима, коју Украјина сматра окупираном територијом, недопустива без одобрења украјинских власти и да ће против таквих поступака Украјина предузети одговарајуће мере. Том приликом се амбасадор Украјине позвао на званични став Републике Србије да је Крим саставни део Украјине, и да Србија поштује територијални интегритет ове земље[2]. Демократска странка Србије и Српски покрет Двери су јасно изнели став да Крим сматрају саставним делом Русије и да у том смислу поштују територијални интегритет Руске Федерације, што су више пута истакли како у Србији тако и у Русији. Након повратка са Крима, ми смо у обавези да свима пренесемо утиске које смо стекли, да људи на Криму живе у миру и да је почела изградња и развој ове Републике, после двадесет трогодишње стагнације.

Геополитика и политика

Ђукановићева хипокризија или како сам постала државни непријатељ Монтенегра

/

Драгана Трифковић Поводом текста „Како су српски и руски екстремисти припремали логистику за подршку протестима Демократског фронта, подгоричка „Побједа“ 26. 10. 2015.

 

Уколико би данас неко поставио питање Милу Ђукановићу ко је одговоран за разорни земљотрес 1979. године у Црног Гори, он би без задршке одговорио да су Руси и „великосрпски националисти“ за то криви. С обзиром на то да је политичку каријеру утемељио на покушају преумљавања Срба из Црне Горе у Црногорце, односно вођењу отворене анти-српске политике, то више није питање става, већ просто навика.

У изјави коју је дао хрватским медијима, видно уздрман развојем догађаја у Црној Гори и чињеницом да је одслужио далеко више него што се могло очекивати, као главне кривце за немире у Црној Гори, означио је своје пројектоване  „непријатеље“.

Ђукановић је упозорио јавност да је спроведен „покушај угрожавања уставног поретка Црне Горе са јасном амбицијом да се дође до смене власти и ревизије стратешког правца државне политике Црне Горе“. Овоме је врло озбиљно додао да је Црна Гора независна држава.

Геополитика и политика

Мигрантска криза руши ЕУ

/

Директор београдског Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић дала је интервју међународном „Спутњику“ о текућој мигрантској кризи и њеном утицају на Србију. „Спутњик“ је овај интервју на свом сајту објавио у нешто измењеном облику. Разговор водила Екатерина Блинова.

 

Какав утицај има велика избегличка криза у Европи на Србију? Шта Срби мисле о растућем приливу азиланата у Европи?

Велики талас миграната са Блиског Истока је тежак проблем за Европу јер суштински мења њену архитектуру. Ми смо сада практично на почетку кризе која у будућности има изгледа озбиљно да ескалира. Што се Србије тиче, ми смо за мигранте транзитна земља а не њихов крајњи циљ, и немамо стратегију трајног збрињавања миграната. За Србију би тако нешто било неприхватљиво, с обзиром да нисмо у могућности да обезбедимо нормалан живот ни својим грађанима, и због тога млади људи одлазе из Србије у потрази за бољим животним условима. С друге стране, Запад не може на силу да задржи мигранте у Србији, јер као што сам рекла они Србију не виде као земљу која може било шта да им понуди. Опасност за Србију представљају захтеви и притисак бриселске администрације за збрињавање одређеног броја миграната. У досадашњој пракси српска власт је увек ишла линијом мањег отпора и правила уступке Вашингтону и Бриселу на штету српских националних и државних интереса. Због тога су се у српским медијима већ појавиле изјаве извидница Запада да би Србија требало да збрине одређени број миграната, као кандидат за ЕУ.

Scroll to Top