Драгана Трифковић

Пише: Драгана Трифковић

Западу је потребна организација која ће оснажити „патриотску“ опредељеност власти, а ко ће послужити томе, остаје да видимо

Уставни суд је донео одлуку да одбаци захтев за оцену уставности Бриселског споразума, јер сматра да је реч о политичком а не о правном питању[1]. Праведнија одлука би била да се Уставни суд изјаснио како право не постоји осим као појам. Теоретски није тешко дефинисати установљена правила и норме, али практично важе недефинисана правила која поништавају правно уређење државе и подстичу безакоње. Таквом одлуком Уставни суд је дефинитивно потврдио да у Србији не постоји право, институције а самим тим ни држава. Постоји огољена сила узурпираних државних институција, које спроводе туђе интересе.

Одбрана и безбедност

ЈУГОСЛАВИЈА И УКРАЈИНА: Рат за ресурсе, рат против Русије

У руској новинској агенцији РИА Новости у Москви одржана је конференција под називом Рат у Украјини 2014. и у Југославији 1999: Сличности и разлике у тактици и стратегији.

Рат у Украјини је наставак дестабилизације и опкољавања Русије. После распада СССР и укидања Варшавског споразума отворен је простор за ширење НАТО и потпуну доминацију САД. Иако су тадашње власти Русије имале усмене гаранције од западних званичника да се НАТО неће ширити ка границама Русије, Запад се није држао договора. Земље које су некада припадале источном блоку постале су чланице ЕУ и НАТО. Сукоби на простору бивше Југославије били су увод за Украјину.

На конференцију су говорили Љубинко Ђурковић, пензионисани пуковник Српске војске и председник Извршног одбора Покрета за Србију, Сергеј Грињајев, генерални директор Центра за стратешке студије и прогнозе, Драгана Трифковић, директор београдског Центра за геостратешке студије и Олег Валецки, војни експерт, члан Савеза писаца Русије

Природно је да гледамо у Русију, али сами смо одговорни за своју судбину

Интервју Драгане Трифковић за Стање Ствари

Драгану Трифковић упознао сам (додуше, виртуално) године 2011, када је на сајту НСПМ-а објавила текст „Ташмајданско-азербејџански парк“. Написала ми је тада „желим да се посветим писању“ – тако је и било (објављивала анализе углавном на Фонду Слободан Јовановић и Новом стандарду), с тиме да се ангажман госпође Трифковић временом све више удаљавао од струке (пејзажна архитектура) и ишао ка политици, како унутрашњој (била је члан Економског савета ДСС-а) тако и спољној (недавно је била међународни посматрач на изборима у Доњецку и Луганску). Овај интервју је затиче и на месту директора београдског Центра за геостратешке студије, а после победе Санде Рашковић Ивић на изборима у ДСС-у постаје члан Политичког савета те странке.

Драгана Трифковић на конференцији за новинаре у агенцији РИА Новости

Извештај посматрача, или како су протекли избори у Доњецку и Луганску

Пише: Драгана Трифковић

Та чињеница не треба да представља никакво изненађење јер, да се одржавао државни преврат легално изабраних власти, Запад би то сигурно унапред подржао. Они се у својој осуди спроведених избора позивају на Договор потписан у Минску, за који је гаранције дао и ОЕБС.

Запад подржава преврате, а слободне изборе назива лажним

Пише: Драгана Трифковић

У Доњецкој Народној Републици и Луганској Народној Републици 2. новембра су одржани председнички и парламентарни избори. Међународни посматрачи из Србије, Чешке, Француске, САД, Грчке, Абхазије, Јужне Осетије, Русије, Грчке, Италије, Немачке, Мађарске, Бугарске и Аустрије, оценили су изборе слободним и демократским. Међу члановима изборне комисије, налазили су се и представници Европског парламента. Запад је изразио незадовољство због одржавања избора, и прогласио их унапред нелегитимним. Та чињеница не треба да представља никакво изненађење, јер да се одржавао државни преврат легално изабраних власти, Запад би то сигурно унапред подржао. Они се у својој осуди спроведених избора позивају на Договор потписан у Минску, за који је гаранције дао и ОЕБС.

Иако је договорено да избори у Доњецкој и Луганској области буду организовани између 19. октобра и 3. новембра, Кијев је изборе заказао за 7. децембар. Међутим то није једини прекршај потписаног договора са стране власти из Кијева. У Минску је договорено примирје између украјинских снага и снага самоодбране, али је украјинска војска наставила са ратним дејствима и више пута гранатирала територије Доњецка и Луганска. Такође Кијев је занемарио договор о децентрализацији власти и наставку договора сукобљених страна. Хуманитарна слитуација налаже хитне реакције, а украјинске власти спречавају доставу помоћи у Доњецку и Луганску, иако су се и на то обавезале Минским договором.

Правно-политички аспекти кризе у Украјини „Украјина-Новорусија“

Округли сто: Правно-политички аспекти кризе у Украјини „Украјина-Новорусија“ у организацији Струковног удружења правника ,,Номоканон“.

Учесници:

ЊЕ г. Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације у Србији.:
Мирослав Лазански, војно-политички коментатор листа Политика
Др Душан Пророковић, Факултет за дипломатију и безбедност
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Стеаван Гајић, истраживач, сарадник Института за европске студије
Др Драган Петровић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду
Александар Павић, политолог, колумниста руског геополитичког сајта Фонд за стратешке културе
Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе

Излагање Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије

Сваки пут када је Русија економски напредовала, започињали су ратови

Драгана Трифковић за Глас Русије

Питања која су данас била упућена председнику РФ, као и оне теме о којима је он о током редовне конференције за штампу говорио, разматрамо са аналитичарком Драганом Трифковић, директорком Центра за геостратешке студије из Београда.

Председник РФ је изјавио да ће у најгорем случају, Русији бити неопходно две године како би изашла из кризе. Шта је, по вашем мишљењу неопходно урадити да би се то и догодило и шта може да засмета? Јер, како је додао председник, санкције против Кремља уопште нису уведене због Крима…

Наука и друштво

Невладине организације као фактор унутрашњег разарања државе

„Тиранија је навика која прелази у потребу“
Фјодор Достојевски

Борба за политичке и економске интересе западних земаља, данас се назива борбом за “демократију, људска права и слободу”. Агресија на друге суверене државе, назива се “хуманитарном интервенцијом” и она је утемељена традиционалном тежњом Запада за “демократијом”, која сеже још из доба колонијализма.

Проблем лажних азиланата