Каква корона, какав црни Устав и закони – избори што пре

Пише: Слободан Самарџић

Србија за пар дана из смрзнуте позиције полицијског часа и ванредног стања ускаче у топлу струју либералног поретка јавног живота. Како другачије него политичком одлуком подупртом стручним ћутањем лекарске струке. Нема више дрила ванредног стања (иако формално још није укинуто); наводно све зависи од самосвести грађана, као у Шведској – која се иначе насукала на овај спруд. То је добро. Калимо се као челик – хладно-вруће, па опет.

Прочитај чланак

Цензус-менаџмент

Пише: Слободан Самарџић

Све је то тако сумњиво и смутљиво. У свом суботњем броју (11. јануар) Политика доноси насловни текст са великом сликом и насловом „Изборни цензус биће спуштен на три одсто“. Најстарији дневник на Балкану ово сазнаје „ексклузивно у врху власти“ и још, да ће се Закон о избору народних посланика и Закон о локалним изборима изменити на ванредној седници Народне скупштине почетком фебруара.

Прочитај чланак

Ко ће Трампу на мегдан?

Пише: Милош Здравковић

Џосеф Бајден, некадашњи потпредседник у Обаминој администрацији и главни кандидат естаблишмента (дубоке државе), према свим показатељима заостаје за садашњим председником Доналдом Трампом, а оно што посебно ужасава „елиту“ Демократске странке је да двоје левичарских кандидата Берни Сандерс и Елизабет Ворен убедљиво воде у односу на Бајдена у трци за унутарпартијску номинацију , због чега већ сада влада својеврсна узбуна у Демократској странци.

Прочитај чланак

Европски избори, без значајних промена

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

 

Управо завршени избори за нови састав Европског Парламента одлучили су ко ће у наредних пет година, имати прилике да заступа своје ставове у овој институцији. Интересовање гласача у земљама ЕУ, овога пута је било веће него на претходним изборима 2014. године. За време последњег изборног дана у Бриселу су одржани протести „жутих прслука“ против бриселске администрације на којима је полиција против демонстраната употребила силу. Слични протести већ месецима трају у Француској и стварају велике проблеме актуелном председнику Макрону, чија популарност константно опада. Предизборна кампања у ЕУ се одвијала у тензичној атмосфери, а системске странке су користиле сва могућа средства против својих политичких противника. Тако је неколико дана пред изборе испливала афера „Ибица“ која је резултирала оставком председника Слободарске партије Аустрије, Штрахеа.

Прочитај чланак

Избори у Јужнофричкој Републици

 Пише Драгана Трифковић

У Јужноафричкој Републици (ЈАР) су 8. маја одржани општи избори на којима је према првим информацијама, гласало око две трећине бирачког тела. Према подацима Независне изборне комисије за изборе се раније регистровало нешто мање од 26 милиона 730 хиљада  гласача. На изборима је укупно 48 партија регистровало своје кандидате за Народну скупштину.

Прочитај чланак

Избори у Украјини, агонија без краја

Драгана Трифковић за NEWS-FRONT

 

Kомичар Владимир Зеленски је добио 30,01 одсто гласова на изборима у Украјини. На другом месту се нашао актуелни председник Петро Порошенко са 15,07 одсто гласова. Иза њега, са мањом разликом, следи председница партије „Баткившчина“ Јулија Тимошенко, која је освојила 13,03 одсто гласова. Централна изборна комисија Украјине званично је објавила да ће бити одржан други круг председничких избора зато што ниједан од кандидата није освојио већину гласова.

Прочитај чланак

Најважнији задатак Конгоа је очување мира и борба за просперитет

Пише: Драгана Трифковић, члан посматрачке мисије AFRIC

 

Демократска Република Конго је друга по величини афричка земља са популацијом од око 80 милиона становника. На афричком континенту заузима централно место и њена позиција је веома важна за све путеве у Африци. Међутим велики проблем представља нестабилна ситуација у земљи где су претходних деценија вођени крвави ратови. У два рата од 1996-1997 и 1998-2003 изгубљено је преко 5 милиона људских живота. И данас је ситуација у источном делу земље изван контроле, јер се ту налазе наоружане групације. Безбедносна ситуација је релативно стабилна у већим градовима али је слобода кретања ограничена.

Прочитај чланак

Избори у Зимбабвеу, шанса за нови почетак

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

 

Први избори од ослобођења без Мугабеа

У Зимбабвеу су одржани слободни и демократски избори на којима је победио  Емерсон Мнангагва. Поред  избора за председника Зимбабвеа, 30. јула су упоредно одржани парламентарни и локални избори. Изборе су пропратиле одређене контрадикторности, које ћу покушати да објасним у овој анализи. Иначе, то су први избори у Зимбабвеу после ослобођења земље од колонијалне британске управе 1980. године, на којима није учествовао бивши председник Мугабе. Зимбабвеански револуционар и политичар, Роберт Мугабе, владао је последњих тридесет седам година земљом. Његова владавина је окарактерисана као ауторитарна и имала је како позитивне, тако и негативне стране. Као позитивна страна, може се навести очување суверенитета земље и добар образовни систем, док су негативне последице везане за лошу економску ситуацију, велику незапосленост, хиперинфлацију и корупцију. Међутим, треба имати у виду да се Зимбабве налази већ годинама под спољним притиском, посебно од 2003. године када су јој Британија и САД увеле санкције због наводног кршења људских права. Наводног због тога што се ни Британцима  ни Американцима не може веровати када су људска права у питању, јер ту тему користе за манипулисање зарад остваривања својих политичких и економских циљева. Сукоб бившег председника Мугабеа са Западом почео је још у време када је Тони Блер био на челу британске владе. Велика Британија се успротивила спровођењу политике аграрне реформе Зимбабвеа, коју је отпочео Мугабе. Она се огледала у подели обрадивог земљишта, које су до тада користили искључиво некадашњи колонијалисти, сиромашном становништву. На овом обрадивом земљишту су се производиле житарице и дуван, и та производња је чинила основу економске стабилности. Деведесетих година прошлог века, Зимбабве је у економском погледу добро стајао а за производне програме је примао помоћ и подршку од ММФ и Светске банке. Разлаз са Западом почео је након једностраног изласка Велике Британије из споразума са Зимбабвеом 1997. године, који је фактички значио неслагање са повратком земљишта становништву. Мугабе је овај потез схватио као непријатељски чин и убрзао је спровођење аграрне реформе, којом је одузето земљиште бившим колонијалистима и додељено становништву. Такви потези су довели до још већег заоштравња односа са Западом, што је као одговор довело до укидање подршке ММФ и Светске банке и увођење економских санкција уз политичку изолацију Зимбабвеа. 

Прочитај чланак