Пише: Милош Здравковић
Мигрантска криза на белоруској граници са Литванијом, Летонијом и Пољском где мигранти хрле од почетка године, нагло се погоршала овог новембра. Неколико хиљада људи приближило се пољској граници из Белорусије и одбило је да напусти то подручје. Неки од њих су покушали да уђу у Пољску уништавајући ограду од бодљикаве жице. Али људи једноставно не желе да оду, не желе да се врате кући, не желе да остану у Белорусији. Људи желе у Европу у богату, демократску, гостољубиву Европу. Дакле, они се суочавају са правим лицем те веома демократске и гостољубиве Европе.
„Добродошао велики пријатељу Србије“, тим речима је Александар Вучић у децембру 2019. године дочекао председника Белорусије Александра Лукашенка на београдском аеродрому. И заиста Лукашенковој политици се може много тога замерити, али у односу према Србији не. У време када је НАТО коалиција бомбардовала Србију, Лукашенко је био једини председник неке земље који се упутио у Београд. То многи људи у Србији и данас памти, показивајући велику наклоност према белоруском председнику. Од осамостављивања Белорусије након распада СССР, односи наше две земље су увек били пријатељски. Али показало се да Александар Вучић не мари много ни за пријатељске односе ни за „велике пријатеље Србије“-како је сам назвао Лукашенка приликом његове последње посете.
Интервју Драгане Трифковић за Евроазија експерт
Како бисте окарактерисали руско-српске односе у 2020. години и шта очекивати од билатералних односа у Новој години? Да ли ће се наше земље суочити са новим искушењима и изазовима у наредној години?
Руско-српски односи у 2020. години су ушли у једну нови фазу динамике. Са српске стране мислим да је било непромишљених потеза у спољној политици који су нашу земљу ставили у незгодан положај. Званично Србија спроводи спољну политику која се ослања на четири стуба, а то су Брисел, Вашингтон, Москва и Пекинг. Међутим, приближавање Србије САД у текућој години и посебно потписивање споразума у Вашингтону, поставља у питање да ли се Србија тиме определила само за један стуб? Ради се о томе да се Вашингтонски споразум уплео у српско-руске и српско-кинеске односе, као и односе Србије са ЕУ. Са тим у вези, видећемо како ће се нова администрација САД односити према обавезама које је српска страна преузела. Што се тиче Русије, похвалила бих руску мудрост и стрпљивост у спољној политици. Без обзира на многобројне препреке на које наилази, Русија се понаша одговорно и трезвено. То је заиста за поштовање.
Пише: проф др Митар Ковач
Последице Вашингтонског споразума нису се још ни слегле у дискусијама и друштвеној дебати у Србији, о различитим аспектима тог споразума а већ имамо непријатно изненађење и одлуку Владе Србије да се прекине са свим војним вежбама са страним учесницима на 6. месеци.
Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Недавно одржани председнички избори у Белорусији, увели су ову земљу у нову фазу политичке кризе. Незадовољство Лукашенком, који је једини председник постсовјетске Белорусије већ 26 година, кулминирало је одмах по проглашењу првих изборних резултата. У коначном збиру Централна изборна комисија Белорусије је објавила да је Лукашенко освојио 80% гласова, опозициони кандидат Тихановска 10%, а остали опозициони кандидати, Канопацка, Дмитријев и Черечен, по мање од 2%.
Пише: Милош Здравковић
Русија и Белорусија се већ дуже време не слажу око решавања ситуације на простору бившег Совјетског Савеза. Москва је кључни савезник свих држава које подржавају , пре свега економску али и политичку реинтеграцију, а Минск сматра да је питање опстанка „независних“ режима на власти једини начин да се реши криза на простору некада највеће државе на свету.
Стварање савеза Русија-Белорусија-Казакстан-Јерменија-Киргистан саставни је део новог Евроазијског економског савеза , поретка по руском моделу, процеса које може имати важне геополитичке последице на трошне геополитичке стубове Сједињених Америчких Држава и Европске Уније (ако се ЕУ уопште може узети у обзир као важан геополитички играч).
Координациони савет невладиних организација Руске Федерације организовао је 3. јула дискусију на тему: „Белорусија између Истока и Запада: главни вектори изборне кампање“.
Стручњаци Координационог савета невладиних организација разговарали су о карактеристикама изборне кампање за избор председника Републике Белорусије. Дан гласања заказан је за 9. август ове године.
Пише: Милош Здравковић
Обилазак америчког државног секретара Мајка Помпеа постсовјетском простору је завршен. Шеф Стејт департмента посетио је Украјину, Белорусију, Казахстан и Узбекистан. Посета није имала дневни ред. У Вашингтону је одлучено да се настави нови курс у зони стратешких интереса Русије уз помоћ америчких инвестиција у региону, ревитализујући политички дијалог и сарадњу.
Драгана Трифковић за eurasia.expert
Председник Белорусије Александар Лукашенко боравио је у службеној посети Србији почетком децембра . У Београду је Александар Лукашенко разговарао са председником Србије Александром Вучићем. Шефови држава разговарали су о развоју политичког дијалога и економској сарадњи између земаља. Како бисте оценили исход састанка два председника? Шта је био главни разлог Лукашенкове посете Београду?
Мислим да је посета белоруског председника Србији прошла успешно и да је она била корисна и једној и другој страни. Разлог посете био је учвршћивање сарадње између Србије и Белорусије. Наше две земље су у пријатељским односима од самог почетка дипломатских односа (од када је Белорусија постала независна након распада СССР). У овој години смо прославили 25 година дипломатских односа Србије и Белорусије. Мислим да је ова посета председника Лукашенка реализована у циљу потврђивања добрих односа.
