Драгана Трифковић

Интервју Марка Јакшића, Драгане Трифковић и Бошка Обрадовића за Евроазија дејли

Господине Јакшићу, који су разлози који су вас навели да упутите отворено писмо амбасадору Русије у Србији Александру Боцану-Харченку?

Марко Јакшић: Главни разлог је тај што смо имали жељу да руску владу упознамо са нашим ставом поводом предстојећих сепаратистичких избора у јужној српској покрајини. Како амбасадор није дао никаквог одговора на прво писмо, а на друго је одговорио негативно имајући у виду важност оваквих избора за српски народ, одлучили смо се на један овакав јаван и манифестан корак.

Такође је нејасан став руског амбасадора по питању судбине јужне српске покрајине, где у једном интервјуу државним медијима каже да је став руске владе Резолуција 1244 СБ УН, да би после тога наставио да њега изненађује став Запада што је против поделе Косова имајући у виду да су они већ једном цепали Југославију. На основу изреченог не може се у исто време бити и за КиМ у саставу Србије и за поделу Косова и Метохије (разграничење).

Интервју Драгане Трифковић са немачким послаником Улрихом Емеом

– Поштовани г. Еме, ви сте посланик Бундестага опозиционе партије Алтернатива за Немачку. То је партија која последњих година добија све већу подршку бирачког тела у Немачкој, које је незадовољно политиком владајућих структура. Са каквим проблемима се сусреће немачко друштво и шта је то што их опредељује да своје поверење дају опозицији? С друге стране, шта је то што ви као опозициони политичар највише замерате властима?

Годинама већ посматрамо у Немачкој злоупотребе права од стране сваке власти. Ова кршења права почела су са спашавањем Грчке 2010. године. У Лисабонском споразуму ЕУ прописано је да међународна заједница није одговорна за дугове земаља чланица. Због хитних зајмова Грчкој, Лисабонски споразум је прекинут уз помоћ немачке владе. Али то није било довољно. Одлуком  2015. године да отвори границе за избеглице, канцеларка Ангела Меркел прекршила је важеће прописе који се налазе у Шенгенском уговору. Овом одлуком, скоро 2 милиона миграната похрлило је у Немачку у потрази за благодетима нашег друштвеног система. То углавном нису биле избеглице, што су медији покушали да сакрију од немачког становништва. Овај прилив је повезан са значајним порастом криминала. Расположење становништва се од 2015. године  променило и од прихватања је прешло на одбацивање имиграције. АФД је једина странка која непрестано указује на постојање проблема и негативних дешавања у немачком друштву од свог оснивања, 2013. године. Од септембра 2017. године сам део групе АФД-а у немачком Бундестагу. Овде можемо као опозиција да натерамо владајуће странке да преузму наше ставове. Свесни смо тога да у кратком року нећемо добити већину за наше властите законодавне промене, али зато увек и стално можемо да указујемо на оно што не ваља.