06 јан
Економија

Да ли постоји алтернатива ММФ-у, Светској Банци !?

Пише: Милош Здравковић

 

У светлу велике економске кризе која потреса Грчку и еврозону, скоро неприметно је кроз медије прострујала вест да је у Пекингу основана Азијска Инфраструктурна Инвестициона Банка (АИИБ). Банка је осмишљена зарад ширења грађевинске експанзије широм Азије. Процењено је да у Азијском региону у овој деценији постоји инфраструктурни финансијски мањак од осам билиона долара, а АИИБ ће бити део решења за покривање тог мањка. Оно што је посебно занимљиво је да је Руска Федерација постала представник Азије (држава која је од вајкада неотуђиви део Европе) у новооснованом борду банке те да је постала трећи по величини играч у Кином предвођеном финансијском пројекту примивши 5,92 одсто гласачког удела, док су Кина и Индија стекла 20.06 одсто и 7,5 одсто респективно. Међу земљама оснивачима су и Француска, Велика Британија, Немачка, Аустралија (упркос противљењу владе САД).

Прочитај чланак

02 јан
Економија

Округли сто: Перспективе развоја Руско-српских односа

Директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић, учестовала је у раду округлог стола „Перспективе развоја Руско-српских односа, одржаног 6. јуна 2014. у Москви.

Округли сто је организовала српско-руска омладина уз подршку Државне Думе. На округлом столу су говорили Њ.Е. амбасадор Србије у Москви, г. Славенко Терзић, професор Јелена Пономарјова, г. Сергеј Бабурин и др.

Директор Центра за геостратешке студије, Драгана Трифковић, говорила је на тему економске сарадње Србије са Русијом. Изнела је следеће ставове:

Сматрам да су европске интеграције погубне за српску економију, посебно за српску пољопривреду, и да Србија треба у будућности да се стратешки оријентише на руско тржиште. Неопходно је да што пре вратимо царине на увоз производа из ЕУ, због тога што бесцарински режим са ЕУ негативно утиче на домаћу привреду. ЕУ издваја велика средства из буџета за подршку и помоћ пољопривреди, док је Србија додатно смањила и онако премала издвајања сељацима. У таквим условима српски производи не могу да буду конкурентни на домаћем тржишту. Србија као земља са великим пољопривредним потенцијалом се нашла у позицији да увози пољопривредне производе из ЕУ, САД, Кине, Јужне Америке и др. земаља а да приноси српских сељака труле. Додатна отежавајућа околност су турски произвођачи који су се због ремећења односа са Русијом, преусмерили и на наше тржиште. Њихови производи су такође јефтинији од домаћих због подршке коју добијају од своје државе. Ако томе додамо и монополске услове нашег тржишта и увозничке лобије, схватићемо да српски пољопривредници немају никакву шансу у датим околностима.

Прочитај чланак