Случај Газа је већ одавно прерастао оквире трагедије једне нације, ово су сада померања тектонских геополитичких плоча. Саудијска Арабија, исламски свет разумљиво, неће претерано јавно и гласно причати о методама узвраћања ударца, али дефинитивно ових дана разматрају све што имају.
Ирански Институт Ибн Сина из Сарајева, организовао је и ове године вебинар поводом годишњице атентата на генерала Сулејманија, под називом: „Улога генерала Сулејманија у очувању географских и геополитичких граница на Блиском истоку“.
Ирански Институт Ибн Сина из Сарајева, организовао је и ове године вебинар поводом годишњице атентата на генерала Сулејманија, под називом: „Улога генерала Сулејманија у очувању географских и геополитичких граница на Блиском истоку“.
Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Најзначајнији терористички акт у новијој историји десио се 11. септембра 2001. године, када је терористичка организација Ал Каида извела нападе на више циљева у САД. Светски трговински центар у Њујорку, постао је симбол манифестације тероризма.
САД су након тога прогласиле рат против тероризма и извршиле инвазију на Авганистан, а затим и на Ирак.
Као резултат интервенционистичке спољне политике и потребе САД да војно буду присутне у читавом свету, изграђен је систем од преко хиљаду америчких војних база.
Излагање Горана Раичевића, председника Одбора за безбедност Центра за геостратешке студије на округлом столу: “Међународне последице атентата на Касема Сулејманија“
Организатор: Научно истраживачки институт “Ибн Сина“
Почетак 2020. године на светском нивоу донео нам је озбиљно нарушавање ионако сложених геополитичких и безбедносних прилика, посебно на Блиском истоку, а на шта је суштински највише утицао атентат на иранског генерала Касема Сулејманија, човека које је био најжешћи борац против калифата Исламске државе, а самим тим и њихових спонзора. Налог за извршење атентата непосредно је дат од председника САД Доналда Трампа, а из министарства одбране САД су тврдили да је ова операција спроведена са циљем да се спречи напад на америчке дипломате у Ираку и региону, за шта су непосредно генерала Сулејманија означили као организатора.
Врховни вођа Ирана, ајатолах Али Хамнеји позвао је француску омладину да доведе у питање такозвани разлог који подупире подршку француског председника Емануела Макрона за увреду против пророка ислама у име „слободе говора“.
Обраћајући се младима, верски вођа Ирана је саветовао: „Питајте свог председника зашто подржава вређање Божјег посланика у име слободе изражавања.“
Преносимо са theduran.com
Пад авиона у Техерану постао је трагична апотеоза ескалације тензија на Блиском истоку. Међутим, иако је Иран преузео одговорност за инцидент, многа питања остала су без одговора. није у питању само о лету ПС 752 који је летео за Кијев. Ова трагедија наводи на то да се размисли и о паду авиона на истоку Украјине, где је малезијски авион такође био оборен ракетом.
Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Признавањем Голанске висоравни као дела територије државе Израел, САД су још једном погазиле све принципе међународног права. Међутим Трамп је отишао корак даље. Никада се није десило да САД прогласе званичну војску неке државе, терористичком организацијом. Неколико дана раније у америчком часопису Wall Street Journal представници Трампове администрације су најавили да САД намеравају да прогласе Иранску револуционарну гарду, терористичком организацијом. Оваква идеја поделила је америчке званичнике и изазвала негативне реакције Ирана. Ра разлику од Обаме који је радио на томе да САД коначно склопе неку врсту договора са Ираном, Трамп је од свог доласка на чело Америке заузео анти-ирански курс. Он је у интервјуу за Fox News 2017. године изјавио: „Иран апсолутно не уважава САД. Та земља је терористичка држава број 1. у свету“.
Пише: Милош Здравковић
Наравно да су сви генерали после битке паметни, али срећом постоје и писани трагови ко је шта говорио и писао и пре ове најновије „битке”, односно историјског војног пораза терористичких групација у Сирији. Ипак, као што је већ познато, нарочито народу којем припадам, постоје околностима када неко добије у рату, а изгуби у миру. Председник Асад је у сличном положају. Ипак да ли ће ратни победник, бити губитник у миру?
Пише: Милош Здравковић
Последице, треба напоменути скоро извесне победе Русије у Сирији, преживљавање наметнутих санкција од стране Западних сила, јачање привреде и пораст производње на територији Руске федерације уз незаустављив економски раст Кине и Индије, те осталих Азијских џинова попут Вијетнама, Кореје, Малезије, Индонезије…Намеће питање да ли ће то Запад аминовати, те да ли може физички да заустави !?
