Повлачење америчких трупа из Авганистана довело је до јачања Талибана и неизвесности у региону, што Русија, Кина, Индија, Пакистан и Иран будно држе на оку, нарочито јер у суседним земљама, попут Русије у Таџикистану, имају војне базе, отворена или скривена партнерства у области одбране, као и велике амбиције у економији.
Стручњаци са свих меридијана сагласни су да велике силе страхују од дестабилизације овог појаса у Средњој Азији, али да такође полажу и велике наде у новонасталу ситуацију.
Свеукупни досадашњи светски друштвено-историјски развој нам је показао неколико закономерности, без обзира на све неравномерности и турбуленције којима је био праћен. Још на студијама су нас, без обзира на још увек ровито пост-титовско стање, учили да је једини прави пут друштвено-историјског развоја еволуција, а не револуција, са свим својим проблемима и нелогичностима које неминовно носи са собом. Залуђенички сам се затим дуго, у својој магистарској тези, бавио другом закономерношћу, односно немогућношћу и нереалношћу прескакања фаза друштвеног развоја (робовласништво, феудализам, капитализам, социјализам), а које, по правилу доносе неминовни реверзибилан процес, односно повратак на ранију фазу. Базирао сам се на, тада врло популарним, земљама у развоју, мада се касније ова закономерност потврдила, не само код нас, већ и код развијених, у том периоду, социјалистичких земаља. Паралелно са овом тезом био сам преокупиран и врло изазовним процесом конвергенције, односно прожимањем, фазом друштвено-историјског развоја, која се касније показала као још једна од важних законитости овог процеса. Са сетом смо, наравно ми старији, тих осамдесетих и деведесетих година прошлог века могли да пропратимо тужни крах тадашњег социјализма, који се највише огледао на економском пољу, те блиставу победу западног капитализма, па смо се питали где смо то погрешили, упорно следећи Маркса.
Уочи прошле Нове године, на овом сајту под називом „Један поглед на 2021 годину“, дао сам своја гео-економска и гео-политичка предвиђања главних токова, са посебним освртом на Србију. С обзиром да су у међувремену у свету и код нас објављени, како званични, тако и незванични, основни економски показатељи привредних кретања за прошлу годину, као и очекивања за ову текућу, сматрао сам да је сврсисходно урадити један пресек крајем првог квартала текуће године. Тим више што су се на обе ове светске сцене, као и код нас, наставила интересантна гибања, а која сам најавио претходним чланком. Да би поређење са претходним радом било што боље, нисам мењао редослед актуелних тема и догађаја.
Пише: Милош Здравковић
Иако Сједињење Америчке Државе протеклих месеци упорно упозоравају „Слободну“ Европу на „опасни и малигни“ руски гас и на исте такве енергетске пројекте који ће само додатно повећати њену зависност од Русије, од газде у Кремљу, указујући на европску потребу његове замене увоза са „провереним“ и „савезничким“ америчким или неким недефинисаним течним нафтним гасом (другим речима, потреба је владе у Вашингтону да повећа свеукупну европску зависност од САД, јер она више не би била само војне и безбедносне природе, већ и енергетске), ипак из света енергетике стижу врло занимљиве вести, које демантују америчка (наравно и НВО упозорења, није Европа битно другачија од Србије) а учестале и отворене претње (попут оне усмерене на готово завршени гасовод „Северни ток 2“) о опасности енергетске сарадње са Москвом.
Пише: Душан Нелки
Како се прича прича? Тако што се почне. Како се реализују политичке замисли? Тако што се изврше припреме. Да би се испричала прича, потребно је пар десетина минута или сат времена. Да би се припремио терен за реализацију политичке замисли, потребно је пар десетина година, цео век, па чак и дуже. Ја ћу вам испричати причу.
Пише: Милош Здравковић
Није превелика тајна да у „нафтном рату“ између Русије и Саудијске Арабије покренутом почетком ове године, (подсећам: покренут је након руског одбијања саудијског предлога о даљем смањењу производње због пада потражње услед пандемије корона вируса) Русија жели да као минимум, укључи Сједињене Америчке Државе у будући нафтни споразум, или, као максимум, уништи америчке произвођаче нафте из шкриљаца који последњу деценију неометано и неконтролисано повећавају производњу (користећи америчко неучествовање у споразумима са осталим кључним играчима који су себе ограничили у производњи са циљем постизања уравнотежене цене нафте на светском тржишту) и преплављују светско тржиште својом нафтом, претећи чак и одузимањем традиционалних руских и саудијских тржишта. Међутим, амерички улазак у нафтни споразум са Русијом и Саудијском Арабијом значио би и дефинитивно одустајање од традиционалне америчке енергетске независности и од диктирања свету правила игре комбинацијом финансијске, политичке и војне моћи кроз наметање такозваног петро долара у светској трговини.
Интервју Драгане Трифковић, директора ЦГС за Eurasia Expert
Пише: Милош Здравковић
Подсетимо, Хонг Конг је враћен под кинеску власт од Велике Британије 1997. године, када му је обећана широка аутономија. Ипак у поседњих неколико година се са Запада јавља забринутост око наводних нарушавања тих слобода. Хонг Конг је историјски део Кине, око тога нема никаквог спора, исто као што је евидентно да убедљиву већину становништва чине Кинези (93,6% према подацима локалног статистичког завода). Са једне стране, Хонг Конг је широка аутономија, посебна административна област и део концепта једна земља два система, а осим војске и дипломатије, са Пекингом нема других непосредних веза.
