САД

Геополитика и политика

Владислав Сотировић: Зашто треба поштовати Русију у међународним односима или да ли је Запад “завршио” са Русијом?

Препорођена Русија

Након распуштања СССР-а 1991 г., Русија и руске студије укључујући и руски језик, културу и повест су постали за једно дуже време не много популарне области студирања као и занимања на Западу упоређујући са временом Хладног рата (1949.−1989. г.). Разлог оваквом тренду је било дубоко веровање на Западу да је исти једноставно „завршио“ са Русијом као великом силом након рушења Берлинског зида и нестанка како СССР-а (совјетске Русије) тако и Варшавског пакта. Међутим, геополитички стратези на Западу а првенствено у НАТО пакту и Пентагону су превидели једну ствар: нестао је Совјетски Савез али не и сама Русија која је од године 2000.-те доживљавала константну војно-политичку и економско-финансијску ренесансу након катастрофалних година (деценије) власти Бориса Јељцина и његових еуроатлантских либерала. Веровало се након 1991.-г. да је утицај Русије у светској политици и међународним односима дефинитивно елиминисан па су стога на западним универзитетима укидане катедре, програми и центри за проучавање руске културе, језика и историје као практично непотребни у геополитичком смислу.      

Геополитика и политика

Драгана Трифковић: Косово – нови Авганистан у центру Европе

Драгана Трифковић за РЕГНУМ

„Терористи нас неће зауставити“ – изјавио је недавно председник САД Џо Бајден из Беле куће, након што је на аеродрому у Кабулу серија експлозија изазвала крвопролиће. Међу погинулима било је и тринаест америчких војника. Слике са аеродрома у Авганистану биле су ужасавајуће, али ништа мање нису биле застрашујуће ни претходно виђене сцене како људи падају са америчког транспортног авиона у лету.

Економија

Економски експерт Центра за геостратешке студије: Врело лето и још врелија јесен 2021. године

Након временске дистанце од преко пола године од мојих текстова на овом сајту, „Један поглед на 2021. годину“ из децембра 2020 год. и „Суморна и злослутна зима 2021. године“ из марта ове године, сматрао сам да је време за нови пресек и сумирање досадашњих предвиђања економских и политичких кретања, како светских, тако и наших. Редослед обрађиваних тема је делимично сада коригован, те је најновији пресек економија незападног света, пре свега Русије и Кине, сада дат у оквиру првог поглавља. Генерално, у значајном обиму предвиђања су се показала тачним и реалним, осим, очигледно темпа и динамике одређених економских и политичких кретања и догађања у свету и код нас, али је то свакако, у претежном обиму, било условљено продуженим дејством текуће пандемије, а чије кретање је скоро немогуће предвидети. Сви су изгледи да ће се најављена динамика тектонских потреса само пролонгирати за годину дана од предвиђеног, односно на пролеће и лето 2022 год., са потпуно нејасним временским трајањем, можда, у неким облицима, и до 2025 год.  Оно што је сигурно, те тектонске промене ће изменити постојећи свет до непрепознатљивости, доносећи сасвим нову констелацију светске економске и политичке моћи, а које ће се и те како одразити и на сам Балкан и Србију.

Геополитика и политика

Милош Здравковић: Понижена Француска

Ретко је Француска знала за такво понижење.  Аустралија је у четвртак (16. септембра) најавила отказивање уговора од 56 милијарди еура потписаног 2016. о испоруци 12 подморница најновије генерације, у корист британске и америчке технологије.

У Ке Дорсеју (седишту француске спољне политике)  жале се на „на веома лоше вести због непоштовања дате речи“ и „озбиљну“ одлуку у смислу међународне политике.

„Једнострана, брутална, непредвидива одлука која много личи на оно што је господин Трамп радио“, занео се министар за Европу и спољне послове Жан Ив Ле Дриан, видно бесан на америчког савезника који је управо узео уговор века њему, тј. Француској.

Геополитика и политика

Вилијам Блум: Будите сумњичави према НВО

Најпознатији вашингтонски „алтернативни” новинар зове се Вилијам Блум, историчар је по образовању а постао је познат 2006. године када га је Осама бин Ладен поменуо као радикалног критичара интервенционистичке спољне политике САД чије књиге треба читати.

Геополитика и политика

Милош Здравковић: Авганистан је пропала мисија и лекција за будућност Запада

Повлачење америчких трупа из Авганистана довело је до јачања Талибана и неизвесности у региону, што Русија, Кина, Индија, Пакистан и Иран будно држе на оку, нарочито јер у суседним земљама, попут Русије у Таџикистану, имају војне базе, отворена или скривена партнерства у области одбране, као и велике амбиције у економији.

Стручњаци са свих меридијана сагласни су да велике силе страхују од дестабилизације овог појаса у Средњој Азији, али да такође полажу и велике наде у новонасталу ситуацију.

Геополитика и политика

Драгана Трифковић: Кримска платформа, потпуни дебакл украјинског председника?

Пише: Драгана Трифковић. директор Центра за геостратешке студије

 

У Кијеву ће уочи Дана независности Украјине 24. августа, бити одржан скуп под називом Кримска платформа. Према речима председника Владимира Зеленског, циљ пројекта је повратак кримског полуострва у састав Украјине. Зеленски је пројекат представио прошле јесени на заседању УН. У фебруару је потписао декрет о мерама усмереним на „де окупацију“ Крима. У оквиру тог документа, такође је наложио влади да организује први састанак у оквиру самита. Како је украјински лидер објаснио, то је „међународна платформа за проналажење и даљу примену сета мера за де окупацију полуострва и заштиту права становника Крима“.

Геополитика и политика

Мирослав Николић: Хоће ли се Србија удати војно?

Пише: Мирослав Николић

Баш као што мужеви и жене увек последњи сазнају за неверство свог брачног друга, тако и српска јавност увек последња сазна шта руководство земље ради када се састаје са угледним гостима из иностранства. Зато је ту страна штампа да нас о томе обавести.

Тако је, на пример, британски „Телеграф“ у јуну објавио интерју са министром одбране Беном Воласом, у којем се шеф британског одбрамбеног ресора хвали да је у току управо завршене посете Србији потписао са српским руководством значајан споразум, којим се спречава утицај Русије у тој балканској земљи. Чланак је објављен под пригодним насловом: „Велика Британија потписала уговор са Србијом против малигног утицаја Русије“.

Геополитика и политика

Драгана Трифковић: Нема више ко да ратује на Балкану, вратите се кући

Пише: Драгана Трифковић

Свака лаж траје онолико колико и сила која је заступа. Ако је судећи по томе, америчке шарене лаже о демократији и слободама су увелико потрошене. Међутим, америчке елите које немају нових идеја и даље се на њих ослањају, грозничаво желећи да их што више укопају у темеље држава које су имале несрећу да буду „демократизоване“ на овај или онај начин.   

Геополитика и политика

Милош Здравковић: Украјински покушај да се заустави Северни ток 2

Пише: Милош Здравковић

Тренутно у фокусу глобалних медија су пандемија Ковида 19, економска криза и заоштравање односа на релацији три најмоћније државе планете, САД, Русије и Кине. Наравно ту је и највећи геноцид у савременој историји, саудијска интервенција у Јемену, али из разлога западне зависности о феудални режим у Саудијској Арабији, тај сукоб, храбар отпор локалног становништва, није у медијском фокусу. Да ли је у питању избегличка криза, енергетска будућност света или поновно мешање карата моћи, позорност света највише привлаче пандемија Ковида 19 и позиционирање моћних, где свакако стратешко и примарно место заузима питање трговине енергентима. Као једно од кључних „бојних“ поља намеће се и питање довршетка амбициозног гасовода Северни ток 2. Влада САД покушала је да тај велики инфраструктурни пројекат заустави прво медијски, па путем санкција, па путем исфабрикованих афера око руског опозиционара Наваљног…И сада када је све то пропало (Оператер пројекта „North stream 2“ планира да ће бродови полагачи завршити радове у данској економској зони у мају, а у Немачкој у јуну), последња нада да се макар одложи тај пројекат био би почетак новог рата у Украјини.

Scroll to Top