Србија

Пише: Драгана Трифковић

Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана

Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана. Читава генерација је залутала европским путем који је за Србију био раван пропасти. За анализу ових догађаја потребно је узети у обзир дешавања у претходном веку, посебно пад Берлинског зида, распад СССР-а и крај Варшавског уговора када САД преузимају улогу једине светске силе и почињу да кроје свет по сопственим потребама.Такав стицај околности им отвара простор ка Русију и освајању постсовјетског простора, али и разбијању Југославије која је некада служила као тампон зона између Истока и Запада. Након крвавих ратова на простору бивше Југославије који су били наметнути споља и бомбардовања од стране НАТО-а Србију су дочекале такозване демократске промене које су јој задале можда и већи ударац него сви претходни трагични догађаји. Држава је изгубила своју самосталност и у континуитету већ деценију и по она потпада под све већи утицај Запада, како на политичком тако и на економском, културном и медијском пољу, иако ни пређашњи утицај Запада није био мали. Са друге стране утицај Русије је ослабио аналогно са слабљењем Совјетског Савеза у претходном периоду, и на почетку 21. века Србија и Русија не успевају да пронађу заједнички именилац. Са једне стране у Србији су на власт дошле демократске партије које су биле усмерене искључиво на сарадњу са Западом, а са друге стране Русија је желела добре односе и стратешко партнерство са Западом. Истовремено Русија је била усмерена на решавање многобројних унутрашњих проблема.