Излагање Драгане Трифковић на конференцији у Москви
У Москви је 18. октобра одржана Међународна конференција „Руски свет“ у организацији геополитичког истраживачког центра „Евро-Рус“ и патриотског покрета „Руски мир“.
На конференцији су говорили стручњаци из Белгије, Сирије, Србије и Русије. Говорило се о следећим темама: рат у Сирији, мигрантска криза у Европи, интеракција конзервативних организација десног центра при борби за национални идентитет, конфронтација ЕУ и НАТО, борба против анти-руске пропаганде у Европи.
Хоће да продају „Телеком“, и то баш они који су познати да никада ништа нису направили у својој биографији, чак нити у свом приватном животу, и то све до момента док нису дошли на државне функције, и то најчешће са купљеним и висококвалитетно одштамапним дипломама!
Са тим квалитетно одштампаним дипломама у Србији се не можеш запослити ни код једног озбиљног приватника, већ само у јавним предузећима и државним компанијама, јер приватници држе до свог новца, и не желе да их неко „сатире“ својим комплетним дуго стицаним факултетским образовањем и тешком муком стеченим незнањем! Апсурдно, приватници инсистирају на стручњацима са најбољих државних факултета, а политичари на функцијама у државним и јавним предузећима, које је ова или предходна власт поставила (сасвим свеједно да ли приачмо о доктору Шапићу или доктору Стефановићу), инсистирају на било каквим купљеним дипломама приватних факултета, јер једино тако могу да запосле све оне верне „несретнике“ из својих странака!
Нису никада, ни ови сада, а ни они претходни који су били на власти, гурали колица са бетоном, нити су икада радили на мобу код пријатеља, нити били „први“ на мешалици.
Како мој комшија каже: „Ни клозет нису осмислили и сами направили на свом имању“. Е такви су баш вични да продају државну имовину, јер ето, држава је, кажу, слаб управљач, то јест не може да нађе доброг и поштеног и стручног менаџера да би постизала врхунске резултате у пословању и развоју! Тачно: само што ја мислим да је то више проблем и питање где они тог експерта траже, него да ли га могу наћи!
Читајући српске медије, последњих неколико дана изгледа да нема! Да, да, баш тако! Да, да, драги читаоци, зар и сами не видите колико су ти Руси опаки и одвратни, и како само гледају своје економске интересе, упорно покушавајући да све нас у Србији потпуно униште, и то из прикрајка, мучки, као најгори светски злочинци и шићарџије! А на нама су, и до сада, у нашој дугој историји међусобних односа, много зарадили и профитирали! То је општа чињеница!
Срећом па је ту наш мудри и преподобни премијер, који нас брани и чува од таквих себичњака и злотвора! Па зар им није јасно, тим опаким Русима, да ће се наш премијер борити свим својим снагама како наша отаџбина не би којим случајем постала само обична марионета Русије! При томе, ти исти медији, заборављају на просту чињеницу: не може ниједна земља, па ни Србија бити марионета двема странама! Па чија је онда Србија марионета ако још није постала руска, питате се? Мислим да је на то одговор само један: свачија само не руска!
Ратови на простору бивше Југославије и бомбардовање Срба, оставили су несагледиве последице на Србију, међутим пораз је стигао тек од увођења такозване демократије.
Петооктобарска револуција је била генерална проба америчке тактике којом САД доводе на власт своје кандидате, у циљу спровођења сопствених интереса преко политичких елита а на штету државних и националних интереса окупиране земље. Исти такав сценарио виђен је после у многим земљама где су САД организовале обојене револуције, као што се то десило недавно са Украјином.
Танјуг и РТС су 7. фебруара пренели да је у оквиру 51. Минхенске безбедоносне конференције, на панелу „Украјина и нерешени конфликти у Европи“, српски премијер Александар Вучић нагласио „да морамо сачувати живе људе на све стране, а да ће Србија као председавајући ОЕБС учинити најбоље с партнерима Швајцарском и Немачком да се то и оствари“.
Танјуг нам даље о активности нашег премијера саопштава: „Нагласио је да у Србији најбоље знамо (подвукао М.Ш.) шта значи изгубити животе и шта значе ратови“.
И даље, премијер Србије Александар Вучић је према Танјугу и РТС-у још изјавио:
„…Имам добре идеје, користићу нешто што личи на шалу, али је истина – ми Срби смо један од шампиона по броју ратова које смо водили од 19. века до недавно. Искусили смо најтеже ситуације, патили пуно, изгубили пола мушког становништва, учинили смо доста лоших ствари другим људима, и нашли смо данас нешто што је од највећег значаја по нашу земљу, а то је мир и стабилност“, истакао је премијер.
У руској новинској агенцији РИА Новости у Москви одржана је конференција под називом Рат у Украјини 2014. и у Југославији 1999: Сличности и разлике у тактици и стратегији.
Рат у Украјини је наставак дестабилизације и опкољавања Русије. После распада СССР и укидања Варшавског споразума отворен је простор за ширење НАТО и потпуну доминацију САД. Иако су тадашње власти Русије имале усмене гаранције од западних званичника да се НАТО неће ширити ка границама Русије, Запад се није држао договора. Земље које су некада припадале источном блоку постале су чланице ЕУ и НАТО. Сукоби на простору бивше Југославије били су увод за Украјину.
На конференцију су говорили Љубинко Ђурковић, пензионисани пуковник Српске војске и председник Извршног одбора Покрета за Србију, Сергеј Грињајев, генерални директор Центра за стратешке студије и прогнозе, Драгана Трифковић, директор београдског Центра за геостратешке студије и Олег Валецки, војни експерт, члан Савеза писаца Русије
Драгану Трифковић упознао сам (додуше, виртуално) године 2011, када је на сајту НСПМ-а објавила текст „Ташмајданско-азербејџански парк“. Написала ми је тада „желим да се посветим писању“ – тако је и било (објављивала анализе углавном на Фонду Слободан Јовановић и Новом стандарду), с тиме да се ангажман госпође Трифковић временом све више удаљавао од струке (пејзажна архитектура) и ишао ка политици, како унутрашњој (била је члан Економског савета ДСС-а) тако и спољној (недавно је била међународни посматрач на изборима у Доњецку и Луганску). Овај интервју је затиче и на месту директора београдског Центра за геостратешке студије, а после победе Санде Рашковић Ивић на изборима у ДСС-у постаје члан Политичког савета те странке.
Драгана Трифковић на конференцији за новинаре у агенцији РИА Новости
„Тиранија је навика која прелази у потребу“ Фјодор Достојевски
Борба за политичке и економске интересе западних земаља, данас се назива борбом за “демократију, људска права и слободу”. Агресија на друге суверене државе, назива се “хуманитарном интервенцијом” и она је утемељена традиционалном тежњом Запада за “демократијом”, која сеже још из доба колонијализма.
Изгледа да је у неким случајевима пораз далеко бољи од победе. Одговор на многа контрадикторна тумачења, заправо је јако једноставно пронаћи. Истина је увек једноставна ствар. Представљање неистине као тачне, обавља се уз низ компликованих полуистина. Тактика је да се из контекста извуку само делови који могу бити представљени на позитиван начин, а да се остале важне информације прикрију. Тим путем, уз потпуну контролу протока информација у медијима, порази се претварају у победе.
Трагична бриселска победа, прослављена је пре пар дана, на свим медијима. После “тешких“ преговора, који резултују одавно обелодањеним, унапред утврђеним договорима, објављено је да имамо разлога да будемо задовољни. Исход “борбе“ садашње власти познат је свима који су прoучавали Викиликсове депеше из Београда. Та “победа“ је унапред одређена стратегијом К1 западних сила, која за циљ има отимање дела Србије (1).
Шеф београдског преговарачког тима Борислав Стефановић, обратио се после састанка, директно из Брисела речима: „Постигнут је договор који се у потпуности поклапа са нашим интересима“. Председник Србије Борис Тадић ликовао је због “победе“ своје политике „И Косово и Европа“. Од Србије, ни трага ни гласа.
„Почни са оним што је истинито, а не што је прихватљиво.“ Франц Кафка
У Србији су обезвређене и потрошене многе вредности, као и многе речи, међу којима је реч патриота. Да не идемо далеко у историју, за негативну конотацију те речи су у великој мери одговорне лажне патриоте које садашње генерације памте из деведесетих година Милошевићеве владавине, али и представници „Друге Србије“ који су злоупотребили тај термин. Лажне патриоте су појединци који су под окриљем оданости према Србији, искористиле своје политичко, војно или пословно деловање за остваривање личних интереса у периоду распада Југославије и/или у периоду транзиције. За такве личности постоје погодније речи (једна од њих је и ратни профитер), које јасно говоре о особености по којој су препознатљиве. Проблем са искривљеном перцепцијом патриотизма, базиран је на злонамерној пројекцији коју су представници „Друге Србије“ извели сврставајући све патриотски настројене Србе у исту категорију са лажним патриотама. Замена теза је одлично средство манипулације, које има за циљ да поништи и обезвреди сваку борбу за Србију.
