Економија

Зелена економија је зелена као амерички долар

Пише: Милош Здравковић

Олигарси финансирају, обликују и увелико управљају покретом за адаптацију и ублажавање климатских промена, подржавајући нове технологије, и од њих имају само корист. Моћне елите поново су упаковале наше угњетавање као револуцију. Искоришћавајући невине младиће и девојке, као и емоције и страхове колективног становништва, направили су енормни профит и закомпликовали ионако компликован живот становницима држава „трећег света“. И ускоро ће им и млада Грета, и сва омладина коју су експлоатисали, бити бачени под ноге. (извор: Кори Морнингстар, „Производња Грете Тунберг – са пристанком “)

Велике мега корпорације и мега-милијардери који стоје иза глобализације светске економије током последњих деценија, а чија је потрага за акционарима и смањењем трошкова нанела толико штете нашем окружењу како у индустријском свету, тако и у недовољно развијеним економијама Африкe, Азијe, Латинскe Америкe, водећи су носиоци покрета „декарбонизације“ од Шведске до Немачке до САД и шире.

Да ли је то грижа савест или је то дубља агенда финансирања самог ваздуха који удишемо и још више?

Ризици глобалног загревања су реални. Пораст концентрације CO2, ако се емисија настави овим темпом, узроковаће просечан раст температуре од 1,5 до 2 степена Целзијуса у наредних 12 година. Синергистички ефекат природних климатских циклуса, појачане индустријализације, дефорестације и нарушавања екосистема океана утицаће на померање климатских појасева, миграције врста, дезертификацију, отапање великих глечера, пораст нивоа светских океана и мора, промену температуре океана, а у неким сценаријима и промену смера кретања великих океанских струја, као што је голфска, што би имало невероватне последице на климу западне, средње и северне Европе.

У шта год да верујемо када је реч о опасностима које изазива пораст концентрације CO2 и ризицима глобалног загревања, вреди приметити ко промовише тренутну поплаву пропагандног и климатског активизма.

Зелене финансије

Неколико година пре него што су Ал Гор и други одлучили да искористе младу девојку из шведске Грету Тхунберг за хитно покретање климатских акција, или у САД, позив конгресменке  Александрије Окасио Кортез за потпуну реорганизацију економије око „Зеленог Њу Дил-а“, финансијски џинови почели су да осмишљају шеме за усмеравање стотина милијарди долара из будућих фондова за улагања у често бескорисне „климатске“ компаније.

У 2013. години, након вишегодишњих пажљивих припрема, шведска компанија за промет некретнина, Васакронан, издала је прву корпоративну „зелену обвезницу“. Следила су друга предузећа, укључујући Апле, СНЦФ и главну француску банку Кредит Агриколе. У новембру 2013. Тесла Енерги компанија (Елон Муск) издао је прву гаранцију засновану на соларној имовини. Данас према нечему што се назива „Иницијатива за климатске обвезнице“, преостало је више од 500 милијарди долара таквих Зелених обвезница. Креатори идеје о обвезницама изјављују да је њихов циљ да придобију главни део од 45 хиљада милијарди долара под управљањем широм света, који су се номинално обавезали да улажу у „климатски погодне“ пројекте.

Принц Чарлс, вероватни будући британски монарх, заједно са финансијерима из Банк оф Енгланд и Сити оф Лондон промовисали су „зелене финансијске инструменте“, на челу са зеленим обвезницама, да преусмере пензионе фондове и узајамне фондове према зеленим пројектима. Кључни играч у повезивању светских финансијских институција са Зеленом агендом је одлазећи шеф Банке Енглеске Марк Карни. У децембру 2015. године Одбор за финансијску стабилност Банке за међународне обрачуне (ФСБ), којим је тада председавао Карни, створио је радну групу за финансијско откривање везано за климу (ТЦФД), која би саветовала инвеститоре, зајмодавце и осигурање о ризицима повезаним са климом. То је сигурно био бизарни фокус за светске глобалне инвеститоре (банкаре).

Године 2016. ТЦФД је заједно са Сити оф Лондон и владом Велике Британије покренуо Иницијативу за зелене финансије, чији је циљ да усмери три милијарде долара у „зелене“ инвестиције. Централни банкари ФСБ-а су именовали су 31 особу за формирање ТЦФД-а. Председавајући је милијардер Михаел Блумберг, укључује кључне људе из ЈП Морган Хауса, Барклис Банке, ХСБЦ банке из Лондона и Хонг Конга (која је више пута је кажњена због прања новца од дроге и других криминалних средстава) Свис Ре (друго највеће светско реосигурање), Кинеска ИЦБЦ банка; Тата Стил, ЕНИ нафта, Дов Хемикал, рударски гигант БХП Билингтон и Давид Блод из компаније Ал Гора Генератион Инвестмент. Заправо се чини да лисице пишу правила за нову Зелену кућу.

Карни из Банке Енглеске такође је био кључни актер у напорима да град Лондон постане финансијски центар глобалних зелених финансија. Бивши (од недавно) британски министар финансија, Филип Хамонд, у јулу 2019. године објавио је Белу књигу, „Зелена стратегија финансија: Трансформација финансија за зеленију будућност.“ У документу се каже, „Једна од најутицајнијих иницијатива која се појављује су Одбор за финансијску стабилност, Радна група приватног сектора за финансијска откривања везана за климу (ТЦФД), коју је подржао Марк Карни, а председавао Михаел Блумберг. Ово су одобриле институције које представљају 118 милијарди долара имовине на глобалном нивоу. Изгледа да овде постоји план. План је финансирање читаве светске економије коришћењем страха од краја светског сценарија за постизање произвољних циљева попут нето-нулте емисије гасова са ефектом стаклене баште“. (извор : https://www.globalresearch.ca/global-warming)

Главни глумац Голдман Сакс

Свеприсутна банка на Вал Стриту Голдман Сакс, која је изнедрила између осталих ЕЦБ одлазећег председника Мариа Драгија и шефа Банке Енглеске, управо је открила први светски индекс водећих еколошких акција, рађен заједно са лондонским ЦДП-ом, раније. Пројекат откривања угљен диоксида. ЦДП, посебно, финансирају инвеститори попут ХСБЦ, ЈП Морган, Банк оф Америка, Мери Линч, Голдман Сахса, Американ Интернешнал Груп и Стате Стрит Корп.

Нови индекс, назван ЦДП Енвиронментал ЕВ и ЦДП Еурозон ЕВ, има за циљ да намами инвестиционе фондове, државне пензионе системе као што су Кал ПЕРС (калифорнијски систем пензионисања јавних службеника) и Кал СТРС (калифорнијски систем пензионисања државе) са комбинованих 600 долара + милијарда актива, за улагање у њихове пажљиво изабране циљеве. Најбоље оцењене компаније у индексу укључују Алфабет чији је власник Гугл, Микрософт, ИНГ Груп, Филипс, Даноне и Голдман Сакс.

У овом тренутку догађаји попримају цинични преокрет када се суочавамо са популарним, снажно промовисаним климатским активистима, попут шведске девојчице Грете Тхунберг или 29-годишње Александрије Окасио Кортез из Њујорка и Зеленог Њу Дил-а. Колико год били активисти искрени, иза њих стоји добро намазана финансијска машина која их промовише.

Грета Тхунберг је део добро повезане мреже везане за организацију Ал Гора коју цинично и професионално продају и користе такве агенције као што су УН, Комисија Европске уније и финансијски интереси који стоје иза данашње климатске агенде. Како канадски истраживач и климатски активиста Кори Морнингстар документује у изврсној серији поступака, у питању је добро уплетена мрежа која је везана за америчког инвеститора у климу и изузетно богатог климатског профитера, Ал Гора (потпредседник САД у доба Била Клинтона), председника групе Генератион Инвестмент.

Горов партнер, бивши званичник Голдман Сакса Давид Блод, као што је напоменуто, члан је ТЦФД-а који је створио БИС. Грета Тхунберг, заједно са својим 17-годишњим америчким пријатељем из области климе, Џејмијем Марголином, наведени су као „специјални саветници за младе и повереници“ шведске невладине организације „Немамо време“, чији је оснивач извршни директор Ингмар Рентзхог. Рентзхог је члан борда организације Ал Гора за климатску стварност и део је Радне групе за европску климатску политику. У марту 2017. године Ал Гор га је тренирао у Денверу, а поново у јуну 2018. године у Берлину. Пројект климатске стварности Ал Гора, партнер је компаније „Немамо време“. (извор : https://www.globalresearch.ca/)

Конгреснменка Александриа Окасио Кортез (АОЦ), која је у првим данима проведеним у америчком Конгресу направила велики пљусак због откривања „Зеленог новог посла“ је за потпуну реорганизацију америчке економије по цени од можда 100 милијарди долара, такође није без квалификованих упутстава. АОЦ је отворено признала да се кандидовала за Конгрес на позив групе која се звала Демократи правде. Рекла је једном анкетару, „Не бих се кандидовала да није било подршке Демократа правде и Бранд Њу Конгреса. У ствари, управо су те организације, ЈД, а и Бранд Њу Конгрес, од мене тражили да се кандидујем на првом месту. Они су они који су ме звали пре годину и по дана.“ Сада, као конгресмен(ка)у, саветници АОЦ-а укључују суоснивача Демократа правде, Зака Еклеија. Еклеи је био сарадник у отвореном друштву и између осталих је добио средства Фондације отвореног друштва (Сорош фонд) и Фондација Форд за стварање претходника Демократа правде за запошљавање изабраних кандидата за функцију.

Права агенда је економска

Везе између највећих светских финансијских група, централних банака и глобалних корпорација са тренутним притиском радикалне климатске стратегије којом би се одустало од економије фосилних горива у корист нејасне, неразјашњене зелене економије, чини се, мање је од стварне бриге да наша планета буде чисто и здраво окружење (место) за живот. Уместо тога, то је дневни ред, уско везан за УН-ову Агенду 2030 за „одрживу“ економију, и за развој буквално милијарди долара новог богатства за глобалне банке и финансијске дивове који представљају стварне силе које то јесу.

У фебруару 2019. године, након говора пред Комисијом ЕУ у Бриселу Грете Тхунберг, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, након што је галантно пољубио Гретину руку, чини се да је прешао у акцију. Рекао је Грети и новинарима да би ЕУ требало да потроши стотине милијарди евра у борби против климатских промена током наредних 10 година. Јункер је предложио да између 2021. и 2027. сваки четврти еуро потрошен у оквиру буџета ЕУ крене у акцију ублажавања климатских промена. План је састављен је у сарадњи са Светском банком пре годину дана, 26. септембра 2018. на Самиту о једној планети, заједно са Светском банком, Блумберговим фондацијама, Светским економским форумом и другима. Јункер је паметно искористио медијску пажњу коју је млада Швеђанка промовисала у својој климатској агенди.

Дана 17. октобра 2018. године, неколико дана након споразума са ЕУ на самиту о једној планети, Јункерова ЕУ је потписала Меморандум о разумевању са пробојном енергијом-Европом, у којем ће корпорације чланице пробојне енергије Европе имати повлашћени приступ било каквом финансирању.

Чланови пробојне енергије-Европа су Ричард Бренсонова Вирџинија ер, Бил Гејтс, Алибабин Џек Ма, Фејсбуков Марк Зукерберг, Њ.КВ Принц Ал-валид бин Талал, Џулијан Робертсон, Џорџ Сорош, Масиоши Сон, оснивач Софтбанк, Јапан.

Немојмо да грешимо. Када најутицајније мултинационалне корпорације, највећи финансијски институционални инвеститори, укључујући Блек Рок и Голдман Сакс, УН, Светска банка, Енглеска банка и друге централне банке БИС-а, стоје иза финансирања такозване Зелене агенде, време је да потражимо шта је стварни дневни ред иза површине кампања активиста против климатских промена. Слика која се појављује јесте покушај финансијске реорганизације светске економије коришћењем климатских промена, да нас убеди, да убеди обичног човека да се неизрециво жртвује зарад спаса наше Планете. Када говорим о томе, говорим о изузетним инвестицијама земаља „трећег света“ које је потребно преузети за имплементацију нових технологија на уштрб постојећих система који још увек функционишу и које је могуће побољшати.

Треба се ослободити илузије да је међународна климатска политика еколошка политика. То више нема никакве везе са еколошком политиком, проблемима попут крчења шума или озонских рупа.

Ако недавно представљени планови за смањење улагања у производњу највећих светских банака у нафтну и гасну индустрију постану стварност, будућност овог сектора који запошљава милионе радника у земљама „трећег света“ биће доведени у питање. На Западу се то наравно неће десити, јер су Западњаци свесни да без нафте једноставно не могу !!! У корист претпоставке стручњака да иза свега стоји корпоративни договор, овај пут финанцијске олигархије, сведочи чињеница да не постоји ни један знак који би показао да релевантне банке активно покушавају да продају своје уделе у сектору угљоводоника (нафте и гаса) светске економије.

Осим тога, према мишљењу стручњака, до данас производња обновљиве енергије, чак и ако показује сталан развој, није способна да задовољи чак ни годишњи раст потражње за енергијом на светском нивоу. Још увек су потребни конвенционални извори, укључујући угаљ и нуклеарну енергију.

1. Октобар 2019.

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *