Геополитика и политика

Запад подржава преврате, а слободне изборе назива лажним

Пише: Драгана Трифковић

 

У Доњецкој Народној Републици и Луганској Народној Републици 2. новембра су одржани председнички и парламентарни избори. Међународни посматрачи из Србије, Чешке, Француске, САД, Грчке, Абхазије, Јужне Осетије, Русије, Грчке, Италије, Немачке, Мађарске, Бугарске и Аустрије, оценили су изборе слободним и демократским. Међу члановима изборне комисије, налазили су се и представници Европског парламента. Запад је изразио незадовољство због одржавања избора, и прогласио их унапред нелегитимним. Та чињеница не треба да представља никакво изненађење, јер да се одржавао државни преврат легално изабраних власти, Запад би то сигурно унапред подржао. Они се у својој осуди спроведених избора позивају на Договор потписан у Минску, за који је гаранције дао и ОЕБС.

Иако је договорено да избори у Доњецкој и Луганској области буду организовани између 19. октобра и 3. новембра, Кијев је изборе заказао за 7. децембар. Међутим то није једини прекршај потписаног договора са стране власти из Кијева. У Минску је договорено примирје између украјинских снага и снага самоодбране, али је украјинска војска наставила са ратним дејствима и више пута гранатирала територије Доњецка и Луганска. Такође Кијев је занемарио договор о децентрализацији власти и наставку договора сукобљених страна. Хуманитарна слитуација налаже хитне реакције, а украјинске власти спречавају доставу помоћи у Доњецку и Луганску, иако су се и на то обавезале Минским договором.

Спроведени избори у ДНР и ЛНР, слободни и демократски

Изборима у Луганској Народној Републици, присуствовала сам у својству међународног посматрача из Србије. Локална власт нам је указала високо поверење, и омогућила да реализујемо наш задатак, односно несметано пратимо изборе који су организовани у складу са законом. Имали смо комплетан увид у ток  гласања, као и могућност да попричамо са председником изборне комисије, члановима изборне комисије или гласачима по слободној вољи. Никаквих ограничења није било, заправо су нам сугерисали да попричамо са гласачима и на тај начин стекнемо увид у ситуацију.

 Делегација међународних посматрача у којој сам била, састојала се од представника из Србије, Немачке и Израела. На дан избора обишли смо неколико гласачких места у градовима Брјанка и Стаханов.  Гласање је почело  у 8 часова, а гласачи су већ тада стајали у редовима пошто су на бирачка места почели да долазе много раније.  Била сам изненађена великом гужвом на свим гласачким местима, и мислим да је она узрокована вером  гласача у бољу будућност. Морам да напоменем да никаквих притисака на гласаче није било, како су западни медији покушали да представе, и да су људи стрпљиво чекали у дугачким редовима, како би изабрали власт према својој вољи. Избори су протекли без  икаквих инцидената, а народ је у километарским редовима стрпљиво чекао да искаже своју вољу.

Разговарали смо са људима који су чекали да гласају и они су нам изнели своје мишљење о разлозима за гласање, кандидатима и очекивањима. Могла сам да закључим да код људи постоји нада, и да су били мотивисани да изађу на гласање. Према њиховим речима, између понуђених опција одлучују се за кандидате које лично познају, или су упознати са њиховим радом и идејама.

Очекивања су велика, али је за све људе најважније то да престане рат и да могу да наставе са нормалним животом и да остваре своја основна људска права. Економски бољитак је нешто чему се такође надају. Као мотив за излазак на изборе, гласачи су имали у виду власт у Кијеву. Изборе су видели као могућност да се ослободе власти која их напада, односно шаље војску да их гађа. Испричали су трагичне догађаје који су се одиграли у Луганску, страдање невиних цивила међу којима су и деца, гранатирање њихових кућа, стамбених зграда и школа,  преживљавање без хране и воде док су се налазили под опсадом и бруталност украјинске војске, украјинске националне гарде и  неонацистичких батаљона које контролишу олигарси, као што је нпр. Азов који финансира олигарх Коломојски. Није им јасно зашто су цивили мета украјинских снага.

Наставак рата или мир

Испред изборне јединице у Стаханову, један старији брачни пар грли двојицу пропадника снага самоодбране и захваљује им се што их брани од «фашиста», како називају украјинску војску. Старица вади из свог џепа бомбоне и пружа их младим војницима. Овај призор јасно говори о томе кога становништво сматра агресором у рату који траје. Линија фроната је врло близи од Стаханова.

Имала сам прилику да обиђем насеља, која су потпуно разрушена. У селу Хрјишеватаја (Хрящеватое) готово да нема читаве куће. На улицама стоје  уништени тенкови и овде је потпун утисак да се налазимо у ратној зони.  Ипак избори су се нормално одвијали као да се не налазимо на месту конфликта.Због велике излазности, централна комисија ЛНР је донела одлуку да гласање продужи до 22 часа и тамо омогући људима који чекају да дођу на ред за гласање.  Избори су коначно завршени без икаквих инцидената.

За председника ЛНР изабран је Игор лотницки а за предсеника ДНР Александар Захарченко. У ЛНР је излазност била 69%. Резултати парламентарних избора су:  Покрет Мир Луганшћини 70 %, Лугански економски савез 25% и Народни савез 5 %.

Русија је признала изборе у ДНР И ЛНРсаопштењем: «Москва сматра важећим изборе одржане на југоистоку Украјине и уважава изборну вољу становништва Доњецке и Луганске народне републике. У ресору је наглашено да је гласање организовано уз високу излазност бирача. Изабрани представници добили су мандат за решавање практичних задатака по успостављању нормалног живота у овим регионима. Имајући у виду резултате избора, крајње је важно да се у оквирима договора из Минска праве активни кораци у стабилном дијалогу између централне украјинске власти и представника Донбаса.»

Европска унија је најавила могућност увођења нових санкција Русији, а генерални секретар УН изјавио да су избори на Истоку Украјине контрапродуктивни.Са искуством које је Србија прошла у ратовима на простору бивше Југославије, јасно је да Запад поништио Међународно право и увео право силе. Да је жртве прогласио за агресоре, а агресоре за жртве. Да ли је по таквим критеријумима које заступа генерални секретар УН, бомбардовање суверених држава под лажним оптужбама продуктивно?

Ближи се крај владавине безакоња и силе

По информацијама које смо сазнали из медија, сви страни посматрачи који су надгледали изборе у ДНР и ЛНР биће проглашени за персоне нон грата у Украјини. Лично нисам изненађена оваквом одлуком Кијевских власти, које су своје позиције заузеле свргавањем легално изабраног режима, уз подршку Вашингтона и Брисела. Тиме су се јасно сврстали на страну оних који подржавају државне ударе и нелегалне одлуке. Због тога немам никакав однос према њиховој намери да нас прогласе персонама нон грата у Украјини. Јасно ми је да се они не залажу за слободу, демократију или мир и  могу да кажем да ме таква одлука ни мало не дотиче.

Украјински званичник је најавио да ће ослободити Доњецк и Луганск од «руских терориста».

Нажалост, сви су показатељи да ће сукоб у Украјини бити настављен и да власт у Кијеву, установљена  уз помоћ Вашингтона и Брисела, у народу који хоће да говори својим језиком и сама бира власт на слободним изборима, види највеће непријатеље. Ускоро може да дође до ескалације сукоба у другим областима, као и до новог Мајдана у Кијеву, када преварени мајдановци схвате да живе далеко горе него пре «револуције», и да се то неће скоро променити.

На Русији остаје да и даље подржава свој народ, политички, дипломатски и економски и да се залаже за мир, насупрот политици силе коју Запад води већ годинама уназад.

Ауторитет Запада је озбиљно нарушен, и питање је времена када ће Вашингтон схватити свој политички, економски и војни пораз. Свака империја се урушила изнутра, онда када је уместо да напредује почела да упада у понор. САД су одавно у паду, у који су увукли ЕУ, а покушавају да увуку цео свет. Процеси који ће коначно довести до краја америчку хегемонију и трансформисати ситем у мултиполарни, су незаустављиви. Читав свет у Русији види фактор стабилности и мира, иако многе марионетске власти многих земаља воде политику која не одражава вољу народа.

Русија на челу са председником Владимиром Путином својом мудром политиком и залагањем за поштовање Међународног права, мир и слободу, постала је једина нада за превазилажење озбиљних претњи од све већих сукоба.

Сигурна сам да ће у будућности бити измењени погледи на међународни положај ДНР и ЛНР, као и на остала подручја у којима је народ изразио своју слободну вољу. Такође верујем да ће последице прекрајања граница уз помоћ америчких тј. НАТО бомби и агресивне америчке спољне политике, бити ревидиране.

 

10. новембар 2014.

 

 

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *