Преносимо да портала: ДУНАВ ПОД КОНТРОЛОМ НАТО-а – Наука и култура (naukaikultura.com)
Аустрија и ЕУ иницирају транснационално управљање дунавским басеном
- Европска унија је одобрила предлог Александра Шаленберга, шефа аустријског министарства спољних послова, да се статус Дунава и целог слива Дунава, укључујући делту Црног мора – доњи ток Дунава у југозападној Украјини – трансформише у „унутрашње воде Европске уније”.
- У суштини, реч је о НАТО контроли огромног слива Дунава.
За то је, према речима министра, неопходно „учешће свих земаља региона у ЕУ“, не само Украјине, већ и Србије која није чланица Европске уније. Аустријски политичар је уверен да је проглашење слива Дунава унутрашњим водама ЕУ „од примарног значаја за паневропску агенду“.
У суштини, реч је о НАТО контроли огромног слива Дунава. Аустријски канцелар Карл Нехамер средином јуна ове године званично изјавио да, „према међународном праву, Украјина има право да удари на руску територију. Државе помажу Украјини како би она могла да узврати. И иако Аустрија није чланица НАТО-а, постоји јасна веза са политиком алијансе.
ПРЕТВАРАЊЕ ДУНАВА У УНУТРАШЊИ НАТО ПЛОВНИ ПУТ
Што се тиче слива Дунава, подсетимо да је то највећи водни транспортни систем у источној и југоисточној Европи. Готово све земље у овим регионима су чланице не само Европске уније, већ и НАТО-а. Штавише, мрежа војних база и обавештајних објеката НАТО-а се шири из дана у дан. А управо из украјинско-румунског сектора Дунава, који се улива у Црно море, кијевски режим и НАТО изводе саботаже против Крима и руске Црноморске морнарице.
Очигледно је, с тим у вези, да проглашење слива Дунава унутрашњим водама ЕУ има за циљ даље потчињавање подунавских земаља НАТО блоку. Сходно томе, да појачају своју конфронтацију са Русијом.
Претпоставља се да ће пловидбу Дунавом (у оквиру статуса „унутрашњих вода”) регулисати одређена наднационална комисија ЕУ, која ће дунавским земљама диктирати правила пловидбе, њен ред вожње и друге стандарде. И, што је најважније, у оквиру таквог наднационалног управљања коначно ће бити укинута ограничења на међудржавни и транзитни транспорт војног терета. Ова ограничења су уведена средином 1948. године, када је на иницијативу СССР-а створена Дунавска комисија (ДК) – коју су чинили СССР, социјалистичка Мађарска, Румунија, Бугарска, Чехословачка и Југославија. Огроман слив Дунава проглашен је регионом пријатељства и сарадње.
Средином 1960-их неутрална Аустрија се придружила ДК, а 80-90-их Немачка, Хрватска, Чешка, Словачка и Молдавија.
Након ликвидације социјалистичке заједнице и распада СССР-а и Југославије, слив Дунава је постао један од главних путева који повезују водеће земље НАТО-а са Источном Европом, чије су државе, осим Србије, приступиле Алијанси крајем 1990-их. и раних 2000-их.
Од почетка 2020-их, Дунав и суседне копнене и водене артерије, као што су канали Дунав-Црно море (Румунија), Дунав-Килија (Румунија-Украјина), Рајна-Мајна-Дунав (Немачка) се све више користе за испоруку војног терета кијевском режиму. Према публикацијама бројних западних медија са везама у војним министарствима, транспорт оружја и муниције Кијеву на тим рутама у 2022. и првој половини 2024. су се најмање удвостручиле. А пет украјинских лука у делти Дунава Црног мора (Рени, Измаил, Вилково, Килија, Уст-Дунајск) постале су њихови главни примаоци, заједно са железничким станицама на граници Украјине са Румунијом, Молдавијом, Словачком и Пољском.
ЈЕДИНСТВЕНА НАТО КОМАНДА У ДУНАВСКОМ БАСЕНУ
Истовремено, у пролеће 2022. године, на инсистирање Кијева, Русија је искључена из Дунавске комисије. Иако су учешће Руске Федерације у овој структури званично гарантовали остали чланови Комисије још 1992. године.
У међувремену, НАТО је, како се испоставило, још почетком 2000-их развио програм за стварање јединствене команде у дунавском басену, укључујући и румунско-украјинску делту Дунава под окриљем поморских снага блока. Де факто, таква команда је на снази од средине 2010-их и биће формализована до краја ове године. Поменута иницијатива аустријског министра да се, дакле, слив Дунава прогласи унутрашњим водама Европске уније савршено се уклапа у овај НАТО програм. Штавише, кијевски режим је данас испостава конфронтације НАТО-а и ЕУ са Русијом. Познато је да се у украјинском сектору Дунавског региона већ неколико година налазе објекти НАТО-а који координирају саботаже кијевског режима и његових савезника против Крима и Црноморске морнарице Руске Федерације.
А од пролећа 2024. у Румунији се гради највећа војна база ваздухопловних снага НАТО-а у југоисточној Европи – у близини делте Дунава, црноморске обале Руске Федерације и руског Крима. Он ће бити у употреби најкасније 2025. године. Другим речима, база НАТО-а, која је у функцији од почетка 2010-их, ће се још више проширити.
ДВОЛИЧНОСТ БЕЧА НЕМА ГРАНИЦА
Према речима румунског војног експерта Дорина Попескуа, таква база „ће постати најважнија стална војна структура НАТО-а у непосредној близини сукоба на југу Украјине, што указује да се очекује дугорочни сукоб“.
Што се тиче саме политике Аустрије која је иницирала ЕУ статус Дунавског слива, њен неутрални статус, успостављен међународним отвореним уговором из 1955. године, сада постаје веома сумњив. Још у пролеће је руски амбасадор у Аустрији Дмитриј Љубински у локалним медијима приметио: „…Насупрот свим изјавама аустријске стране да Аустрија остаје неутрална, Беч де факто учествује у бескрајном пумпању Кијева западним оружјем, пребацујући новац за ово озлоглашеном „Европском мировном фонду“. Амбасадор је појаснио: „Обавештени смо о војним конвојима за Украјину који ору Аустрију уздуж и попреко. Кијев користи нехумане врсте оружја – на пример, касетну муницију, коју аустријска влада толико жели да забрани. Дволичност Беча нема граница“.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.stoletie.ru/politika/dunaj_pod_kontrolem_nato_278.htm
27. август 2024.