Пише: Патрик Попел, Центар за геостратешке студије – Аустрија
Европи је можда потребна нова безбедносна архитектура
У тренутној кризи око попуњавања управних позиција у ОЕБС-у, препознајемо да многи процеси рада ове организације не функционишу добро. Све високе позиције у Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) тренутно су упражњене. ОЕБС тренутно нема наследника одлазеће генералне секретарке Хелге Шмид, нема високог комесара за националне мањине, нема шефа Канцеларије за демократске институције и људска права и нема представника за слободу медија.
И не изгледа да ће ускоро бити решења. Четири највише позиције тренутно заузимају одговарајући заменици, а тамо где нема представника, посао морају да обављају менаџери канцеларија. Међутим, ОЕБС има политичко вођство кроз годишње ротирајуће председавање, које тренутно заузима Малта. Али Малта је била само на брзину постигнуто хитно решење након што су Русија и Белорусија блокирале председавање Естоније.
Опстанак ОЕБС-а је у опасности ако ова организација не успе да реши проблеме лидерства, изјавио је недавно бивши генерални секретар, Швајцарац Томас Гремингер. Гремингер се у својој анализи бавио и проблемом буџета. Од 2021. године продужен је само стари буџет, што представља де факто смањење буџета због инфлације.
Упркос великим проблемима, Гремингер види највећу регионалну безбедносну организацију на свету као организацију за будућност. „ОЕБС је мртав коњ када је у питању дијалог између Русије и Запада и решавање сукоба у Украјини. Тренутно нема ништа од тога“, признао је швајцарски дипломата. Међутим, организација обавља важан посао у многим областима и регионима, што је веома цењено од стране погођених држава.
ОЕБС и његове институције такође треба „одржати у животу јер би могле бити корисне сутра или прекосутра“. На пример, ОЕБС би такође могао да игра улогу у праћењу могућег прекида ватре између Русије и Украјине. За ново издање мисије биће потребан „кишобран УН” из различитих разлога, рекао је Гремингер. ОЕБС тренутно нема добру репутацију међу Украјинцима и Русима.
Осим тога, само Уједињене нације имају потребно искуство у војном сектору. Са плавим шлемовима постојао би шири круг могућих сарадника, на пример из региона света који нису били толико изложени у сукобу између Москве и Кијева. У прекиду ватре пред председничке изборе у САД „сигурно неће бити померања“, јер и Кијев и Москва желе да сачекају резултате избора.
На питање о будућности ОЕБС-а, који ће следеће године обележити 50. годишњицу оснивачког акта (Завршни акт Хелсинкија), Гремингер је рекао да се повратак „Духа Хелсинкија” тренутно не може предвидети. Гремингер и даље види место за неутралне државе у европском безбедносном поретку.
Иако је неутралних држава мање него пре неколико година, то нису само Швајцарска, Аустрија или Малта. Остале државе Западног Балкана, Источне Европе и Кавказа су несврстане. То су актуелни проблеми организације.
Али шта је са будућим перспективама? ОЕБС се састоји од 57 држава учесница, од којих све желе да имају своје интересе заступљене преко такозваних „партнерских држава, а могуће подручје утицаја протеже се до Аустралије и Јужне Кореје. Чак се и Јапан сматра „државом партнером“ ове организације, која би заправо требало да води рачуна о питањима безбедносне политике у Европи.
Али како је ова организација бринула о безбедности у Европи? У Украјини је ОЕБС доживљавао неуспехе од 2014. и тиме је изгубио углед међу странама у сукобу. Ако присуствујете догађајима ове организације, често ћете приметити линију која се води против Русије. Ово није најбољи пут за будућу сарадњу. Ово расположење и атмосфера која се тамо ствара утиче чак и на конференције и форуме који се директно не баве украјинским сукобом.
ОЕБС-у су хитно потребне реформе и ова реалност је постала јасна многим учесницима, посебно као резултат актуелне унутрашње кризе. Али друго важно питање биће будућност ОЕБС-а у међународном контексту. Шангајска организација за сарадњу (ШОС), као и могући будући пројекти алијансе БРИКС-а, ускоро би могли да постану конкуренција ОЕБС-у.
Тренутни пад Европе у многим областима такође ће утицати на ОЕБС и утицати на рад ове организације. Истовремено, унутар ЕУ се воде дискусије о организовању нових пројеката безбедносне политике. Сви ови развоји могли би умањити будућу снагу ОЕБС-а.
И поред свих унутрашњих и спољних критика, свима је јасно да је ОЕБС деценијама важан инструмент за унапређење безбедности у Европи. Али сада одговорни у Европи треба да размисле да ли је ова организација и даље у стању да испуни задатке због којих је и основана, услед глобалних дешавања.
Извор: OSCE’s existence in danger – Europe might need a new security architecture (infobrics.org)
Превод са енглеског: Центар за геостратешке студије
