22 феб
Економија

Да ли је златно доба ипак могуће?

Пише: Небојша Катић

Eкономска чуда у Европи су могућа, а Србија је место где би се чудо могло догодити. То следи из обимне студије „Нови програм за раст Србије” (Serbia’s New Growth Agenda) коју је Светска банка (СБ) управо објавила. СБ верује да би уз реформе какве предлаже, реални раст бруто домаћег производа (БДП) у наредних двадесет година могао бити седам процената годишње. Реч је о спектакуларној просечној стопи којом би се БДП Србије за двадесет година повећао готово четири пута. CБ наглашава да би без мера препоручених у студији БДП могао да расте највише три до четири процента годишње – недовољно да Србију приближи животном стандарду Европске уније.

Прочитај чланак

17 јун
Економија

Економски форум на Јалти – креирање нових могућности

Пише: Драгана Трифковић

 

У раду IV Међународног економског форума на Јалти учествовала је и делегација из Србије коју су чинили директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић, председник посланичке групе Двери Бошко Обрадовић и председник скупштинског Одбора за дијаспору Иван Костић

Прочитај чланак

27 мај
Економија

Међународни форум „Донбас јуче,данас,сутра“

 

У Доњецку је 11. маја приређена велика парада у част Дана Доњецке Народне Републике, а поред тога отворен је први Међународно форум „Донбас јуче, данас, сутра“. Идеја организације Форума потекла је од депутата Парламента ЕУ Жан-Лук Шафхаузера, са циљем да се размотре економски проблеми ДНР и ЛНР и да се потраже решења.     

Форум је отворио председник ДНР Александар Захарченко, и после општег дела рад је настављен у оквиру три панела: Политичка решења кризе, Економска сарадња ДНР и ЛНР са другим странама и Хуманитарна и културна сарадња ДНР и ЛНР са другим странама. У раду Форума узели су учешће председник Скупштине ДНР Андреј Пургин, заменик председника ДНРДенис Пушилин, министар иностраних послова Александар Кофман, заменик председника  ЛНР Владислав Дејнего, Екатарина Матјушенко, министар финансија ДНР као и преко двадесет гостију из иностранства, међу којима: Алексеј Журављев- депутат Државне Думе РФ, Жан-Лук Шафхаузер- депутат европског Парламента, Јохан Бекман- фински социолог и политички аналитичар, Мануел Оксенрајтер- главни уредник немачког часописа Zuerst, Алесандро Мусолино- италијански политичар (Forza Italia), Евгенија Узуниди- депутат грчког Парламента (Syriza), Драгана Трифковић- генерални директор Центра за геостратешке студије, Маркус Фронмајер- немачки политичар (Алтернатива за Немачку), Колин Стивенс- новинар из Велике Британије, Луис Дунвалдер- бивши председник италијанског региона Јужни Тирол, Петрос Папаконстатину- новинар из Грчке, Стевица Деђански- представник Центра за развој међународне сарадње, Андреа Вилоти- економиста из Италије, Кеворк Елмасјан- политички аналитичар из Сирије, Алан Франи- председник француске организације Хитна помоћ деци Украјине, Михаел Баркан- заменик градоначелника града Афула (Израел), Алесандро Бертолди- политичар из Италије (Forza Italia), Макс Луре- новинар из Израела, Арно Сојез- директор француске телевизије Libertes, Еманеул Лерој- француска организација Хитна помоћ деци Украјине.    

Прочитај чланак

26 мај
Економија

Зашто је скупо бити сиромашан

Пише: Милош Здравковић

Сиротињо, и Богу си тешка! Ова стара народна изрека итекако има смилса у доба које подразумева коришћење напредних телхнологија у сваком аспекту живота – јер присуствујемо ситацијама када је обављање свакодневних трансакција и грађанских дужности споро, скупо и чист губитак времена. Ако је грађанин, пак, прешао на “онлајн” обављање плаћања, подношење разних формулара или заказивања рецимо прегледа у дому здравља – живот ће му бити далеко лакши, једноставнији, мање ће времена трошити и на крају плаћати мање трошкове.

Када обичан човек плаћа на пример месечни рачун за вртић свог детета, он користи кеш новац, ретко бира писање чека, или плаћа са рачуна. Кеш не носе ризик да се „оде у минус“, што је доводи до повећана трошкова због банкарских провизија. Провизије за такве услуге износе до три посто у банци, само је 1.25 процента у пошти – али је и то трошак! Живот је скуп за сиромашне људе, а примарни кривац су неоспособљеност најширих слојева становништва да користи једноставну корисничку технолигију. Недовољна информисаност кошта, а да не говоримо о људима који треба још да помажу незапослену децу или сиромашне рођаке…

Прочитај чланак

26 мај
Економија

Индија, локомотива за 22. век

Пише: Милош Здравковић

 

Најмноиндијагољуднија демократија на нашој планети, Индија, друга је по популацији, а трећа економска сила света. Са 1,2 милијарде становника Индија ће у перспективи до 2040. постати водећа земља света по броју становника.

Оружане снаге Индије на путу су да буду сличне онима којим располажу Русија и Кина. Донедавно једна од најсиромашнијих земаља света, Индија последњих година бележи убрзан економски развој, уз респектабилну софтверску технологију, фармацеутску индустрију и информационе технологије. Од 1974. је и нуклеарна сила.

После 200 година британске колонијалне владавине, Индија је 1950. била у веома тешкој ситуацији. На почетку XВИИИ века Индија је учествовала са 23% у светској привреди, као и читава Европа. Али до тренутка независности 1947. године, то учешће је спало на свега четири одсто. Поред тога што је оставила своју бившу колонију осиромашену и увелико неписмену, Велика Британија је напустила Индију дубоко подељену. Као резултат колонијалне политике “завади па владај”, дошло је до поделе на две државе – Пакистан и Индију. Пакистан је накнадно 1972. Још једном подељен, па је од такозваног Источног Пакистана настао Бангладеш. Неких 14 милиона људи је било расељено, што је била највећа миграција становништва у историји, а пола милиона је изгубило живот. Последице лоше поделе прате индијски подконтинент од 1947.године, тако да су и дан данас Индија и Пакистан у стању замрзнутог конфликта. Не треба посебно подсећати да су обе државе нуклеарне силе.

Прочитај чланак

26 мај
Економија

Крај једне игре

Пише: Милош Здравковић

 

Ако оставимо на страну акутелне светске политчке игре, видећемо да су све оне условљене борбом за економску надмоћ. У последње време избија на површину борба Америке да сачува своју давно успостављену лидерску позицију кроз доминацију долара као светске резервне валуте. Индикативно је то што злато, после више од четири деценије, поново постаје главно средства плаћана у међународној размени.

Западне санкције против Русије ће ићи даље, без обзира попустио Владимир Путин у Украјини, или не. Све да у овом тренутку Русија врати Крим и обустави чак и хуманитарну помоћ Донбасу, санкције ће остати. Најбољи показатељ је недавни интервју барда светске дипломатије Хенрија Кисинџера угледном часопису „Натионал Интерест“, у коме он тврди да је крајњи циљ владе САД уништење Русије. Наравно ово зна и руско руководство.

Прочитај чланак

24 мај
Економија

Енергетска ефикасност

Пише: Милош Здравковић

Појам енергетска ефикасност значи употребу мање количине енергије (енергената) за обављање истог посла, односно функције (грејање, хлађење, осветљење). Шта заправо то значи и како постићи енергетску ефикасност?

Светска потрошња енергије се удвостручила од 1970. године до данас, а утростручиће се до 2030. године. Последица тога је да се залихе фосилних горива (нафта и гас) смањују, док ће цене енергената расти. Осим тога високе емисије угљен-диоксида (ЦО2) имају негативан утицај на климатске услове. Да би се обезбедила будућност тражи се енергетска ефикасност.

Енергија је ограничени ресурс, а човечанство није било спремно на прилагођавање природи, што је стално повећавало ниво коришћења енергије. Размишљања о рационалном енергетском понашању у области градитељства јавила су се пре него што су била наметнута енергетском кризом с почетка 70-их година прошлог века, а кроз развој нове научне дисциплине – енергетска ефикасност.

Прочитај чланак

24 мај
Економија

Нафта као средство глобалне утакмице

Пише: Милош Здравковић

 

Производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага

Савремени ратови не воде се само тенковима, авионима, ракетама и војском, већ се противнику могу задати тешки ударци путем берзантског шпекулисања – другим речима економијом. Тако на пример производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага. Почетком године дошло је до наглог и неочекиваног пада цене сирове нафте на светском тришту. Шта то значи?

За последњих седам година САД су направиле пробој у области производње нафте из уљних шкриљаца. Американци су у 2004. добијали 111 хиљада барела дневно, а у 2011. години, захваљујући преради уљних шкриљаца, 553 хиљаде барела дневно. Као резултат тога, увоз сирове нафте у САД је пао на најнижи ниво за последњих 25 година.

Прочитај чланак

24 мај
Економија

Eкономски план „који ће подржати цео свет!“

Пише: Миланко Шеклер

Цео свет ће подржати најновији економски план Србије, саопштава самоуверено премијер Србије! А тај фамозни план у Србији нико никада није ни видео!

 “Планом” се у овој земљи назива оно што је делегација ММФ-а, током свог новембарског боравка у Србији, издиктирала и тражила од владе Србије да спроведе!

А зашто је неопходно да цео свет подржава економски план Србије? Зар је могуће да свет нема паметнија посла, него да се бави нашим економским планом и његовим спровођењем?

Зашто, тај “наш” генијалан план, не обелоданимо у свим појединостима, тако да га као тако добар модел, могу користити и многе друге земље света, које имају економске проблеме!

Прочитај чланак

23 мај
Економија

Србија нема проблем са јавним сектором, већ са нестручним партијским кадровима

Пише: Миланко Шеклер   
 

Хоће ови нови на власти да управљају државом Србијом, и то сами, а јавно нам признају да немају квалитетне, стручне и поштене људе и кадрове, да управљају макар Епсом, Телекомом и Дунавом

Сељак из околине Пожеге

Министарка за државну управу и локалну самоуправу Кори Удовички агенцији Бета 14. октобра саопштила је да „у државној управи Србије нема вишка запослених у оној мери у којој се сматра“! Упитана да ли је тај вишак запослених 25 000, она је само рекла „да тачног броја нема“!

Ето прилике да вас нескромно и „бахато“ подсетим на један мој текст објављен пре скоро 8 месеци, и у којем сам то исто и ја закључио, бавећи се тим проблемом само једно поподне и вече, и то као потпуно некомпетентан за ту област, јер сам потпуно неук за економска и правна питања, зато што сам само обичан „доктор ветеринарских наука“, а не економиста или правник! За овакав закључак нашој стручно врло квалификованој министарки је требало знатно дуже! Зашто!?

Pages: 1 2

Прочитај чланак

Start typing to see posts you are looking for.
Shop