Tag Archives: Косово

Интервју Драгане Трифковић са немачким послаником Улрихом Емеом

– Поштовани г. Еме, ви сте посланик Бундестага опозиционе партије Алтернатива за Немачку. То је партија која последњих година добија све већу подршку бирачког тела у Немачкој, које је незадовољно политиком владајућих структура. Са каквим проблемима се сусреће немачко друштво и шта је то што их опредељује да своје поверење дају опозицији? С друге стране, шта је то што ви као опозициони политичар највише замерате властима?

Годинама већ посматрамо у Немачкој злоупотребе права од стране сваке власти. Ова кршења права почела су са спашавањем Грчке 2010. године. У Лисабонском споразуму ЕУ прописано је да међународна заједница није одговорна за дугове земаља чланица. Због хитних зајмова Грчкој, Лисабонски споразум је прекинут уз помоћ немачке владе. Али то није било довољно. Одлуком  2015. године да отвори границе за избеглице, канцеларка Ангела Меркел прекршила је важеће прописе који се налазе у Шенгенском уговору. Овом одлуком, скоро 2 милиона миграната похрлило је у Немачку у потрази за благодетима нашег друштвеног система. То углавном нису биле избеглице, што су медији покушали да сакрију од немачког становништва. Овај прилив је повезан са значајним порастом криминала. Расположење становништва се од 2015. године  променило и од прихватања је прешло на одбацивање имиграције. АФД је једина странка која непрестано указује на постојање проблема и негативних дешавања у немачком друштву од свог оснивања, 2013. године. Од септембра 2017. године сам део групе АФД-а у немачком Бундестагу. Овде можемо као опозиција да натерамо владајуће странке да преузму наше ставове. Свесни смо тога да у кратком року нећемо добити већину за наше властите законодавне промене, али зато увек и стално можемо да указујемо на оно што не ваља.

Пише: професор Слободан Самарџић

Данас, када медији у Србији опширно извештавају о изгледној хуманитарној катастрофи Срба на северу Косова и Метохије, морамо да се питамо: да ли држава Србија има било какве везе са тим. Мислимо на неку врсту озбиљне државне везе – пружање делатне помоћи, дипломатске акције/офанзиве, употреба мера одвраћања, спремност на контрамере, укратко – показивања државне одговорности за опасно стање својих држављања на делу окупиране територије Србије.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за EurAsia Daily

Низ догађаја у вези са Косовом и Метохијом који су се одиграли одмах након избора у ЕУ, не дају основа за оптимизам када је Србија у питању. Срби са Косова и Метохије живе у сталном страху и неизвесности, јер не знају шта их чека. Ништа боља ситуација није ни у остатку Србије. Иако је јавност у Србији свакодневно бомбардована разним вестима о КиМ, мало је оних вести којима заиста треба придавати важност. Оне су обично недоступне широј јавности.

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Након јучерашње седнице Парламента, на којој је председник Србије Александар Вучић као основну поруку предочио да морамо да признамо такозвано независно Косово како нас Албанци не би напали, покренута је још једна тортура над Србима са КиМ од стране припадника безбедносних снага Косова. Дефетистички став председника Србије практично је охрабрио албанске сепаратисте на такав потез.

Припадници специјалних јединица РОСУ рано јутрос су ухапсили више десетина Срба, припадника Косовске полиције, која је установљена на основу закона независног Косова. Према наводима албанске стране, они су ухапшени због умешаности у криминал, кријумчарење и убиства.

Пише: професор Слободан Самарџић

Ово је једина справа која може да измери величину и значај предстојеће скупштине о Косову и Метохији. Председник републике је, наиме, пре неки дан одредио (за сада) последњу стратегију своје политике у вези покрајине – правити се бласав. Сам је рекао да је пропало све зашта се залагао и да му, додајем – као одговорном државнику, преостаје само још да се прави блесав.

Овде се не ради ни о каквој резигнацији председника Србије и, према томе, афективној изјави. Овде је реч о врхунцу једне политике која је у својој државној деструктивности била веома доследна. Сада, када се после почетка 2013. године први пут сазива највиши државни форум, он не може бити ништа друго до најновији председников блеф. И расправа о најважнијем државном питању, које је годинама спречавано да уђе у Скупштину, може бити само тест за блесиметар.

Пише: проф. др Слободан Самарџић

У Берлину се није догодило ништа и због тога би требало да будемо задовољни. Кад год би се током бриселских или неких других преговора/разговора нешто десило, било би на штету Србије. Вишемесечни застој „дијалога“, узрокован ирационалном политиком косметских Албанаца, успорио је, мада не и зауставио, процес који треба да исходи признањем сецесије Косова од стране Србије. На голом телу Србије остао је још само смоквин лист са натписом – укините таксе а ми ћемо уклонити овај лист – али Албанци су и то хтели бесплатно. И тај њихов сувишни прохтев зауставио је процес, који им је као такав ишао на руку. Берлин ово питање није честито ни ставио на дневни ред. Фазни исход: Берлин је подбацио.