Конференција за новинаре поводом 23. годишњице од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије

МИА „Россия сегодня“

24. марта се навршава 23 године од ваздушних удара НАТО-а на територију Савезне Републике Југославије. Агресија НАТО земаља на једну суверену државу, која је трајала 78 дана, постала је прекретница у модерној историји. Земље НАТО-а, обрушивши ракете и касетне бомбе на цивиле, поставиле су се изнад међународног права, погазиле Повељу УН. Садашњи амерички председник Џо Бајден био је један од ватрених присталица НАТО бомбардовања Југославије. Управо је он предлагао бомбардовање Београда и дизање мостова у ваздух, а команданта Ослободилачке војске Косова Хашима Тачија, осумњиченог за ратне злочине и трговину људским органима, назвао је „косовским Џорџом Вашингтоном“.

Прочитај чланак

Драгана Трифковић: НАТО на Балкану, један корак до потпуне контроле региона

Пише: Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

Политика НАТО на Балкану последњих тридесет година, прилагођена је стратешким циљевима Алијансе, међу којима је приоритет ширења утицаја ове војно-политичке организације.

Прочитај чланак

Мирослав Николић: Хоће ли се Србија удати војно?

Пише: Мирослав Николић

Баш као што мужеви и жене увек последњи сазнају за неверство свог брачног друга, тако и српска јавност увек последња сазна шта руководство земље ради када се састаје са угледним гостима из иностранства. Зато је ту страна штампа да нас о томе обавести.

Тако је, на пример, британски „Телеграф“ у јуну објавио интерју са министром одбране Беном Воласом, у којем се шеф британског одбрамбеног ресора хвали да је у току управо завршене посете Србији потписао са српским руководством значајан споразум, којим се спречава утицај Русије у тој балканској земљи. Чланак је објављен под пригодним насловом: „Велика Британија потписала уговор са Србијом против малигног утицаја Русије“.

Прочитај чланак

Митар Ковач: Офанзивни концепт и стратегија НАТО пакта – кључна претња за мир у Европи

Пише: професор др Митар Ковач

Окончање Хладног рата, самораспуштање Варшавског пакта у јулу 1991. године и распад СССР-а, стратези на Западу, пре свега у САД-у и Британији, доживели су као велику победу и учинили све да очувају НАТО пакт, правдајући у међународној јавности смисао и суштину његовог опстанка. Како рационално објаснити да након 31 годину од нестанка Варшавског уговора постоји НАТО пакт и који је његов смисао у савременом свету? Порастом економске моћи Запада, НАТО је постао још агресивнија војно-политичка организација, коју користе неформални центри моћи мултинационалних корпорација у потрази за јефтиним ресурсима и новим тржиштима, кроз процес насилне глобализације.

Прочитај чланак

Србија прекида војне вежбе ради наставка удаљавања од Русије и одласка у окриље НАТО пакта

Пише: проф др Митар Ковач

Последице Вашингтонског споразума нису се још ни слегле у дискусијама и друштвеној дебати у Србији, о различитим аспектима тог споразума а већ имамо непријатно изненађење и одлуку Владе Србије да се прекине са свим војним вежбама са страним учесницима на 6. месеци.

Прочитај чланак

u0424u043eu0442u043e: u0402u043eu0440u0452u0435 u041au043eu0458u0430u0434u0438u043du043eu0432u0438u045b u0437u0430 u041du0435u0434u0435u0459u043du0438u043a

Антируска хистерија Александра Вучића

Пише: Млађан Ђорђевић

У ауторском тексту, објављеном на сајту руске федералне новинске агенције „Регнум“, Млађан Ђорђевић, српски опозициони активиста, тумачи актуелну кампању у српским медијима, усмерену против Русије, као припрему Александра Вучића за отклон од русофилије ка русофобији, сличан оном који је пре неколико година направио Мило Ђукановић.

Текст преносимо у целости:

Одавно на овом сајту, а још дуже у разговорима с мојим руским пријатељима упозоравам на чињеницу да актуелни председник Србије Александар Вучић спрема оно што сам у тексту објављеном на Дан победе назвао „Ђукановићевски обрт“: отклон од своје лажне русофилије ка отвореној, нескривеној русофобији, попут оног који је начинио председник Црне Горе Мило Ђукановић, окренувши леђа вековном руско-црногорском пријатељству и увевши Црну Гору у НАТО.

Прочитај чланак

Разговор са немачком министарком одбране, Анегрет Крамп-Каренбауер

Онлајн конференција у организацији Atlantic Council, одржана је 24. јуна 2020. Тема панела је била трансатлантска борба против пандемије КОВИД-19, будућност трансатлантског савеза и геополитички изазови који представљају Русија и Кина. Конференцију су пратиле и Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, као и Светлана Максовић, генерални секретар Центра за геостратешке студије. У наставку преносимо извештај са конференције, као и коментаре и питања Центра.

Модератор: Ана Висландер, Директор, Канцеларија за Северну Европу, Atlantic Council

Уводна реч: Фредерик Кемпе, Председник и извршни директор Atlantic Council

Прочитај чланак

Что Вучич сделал для российских интересов и как это ничего?

Всех сербов может только радовать факт того, что ИА REGNUM за последние несколько месяцев стало первой и пока единственной в России площадкой для открытой полемики между режимом президента Александра Вучича и оппозицией. Жалко российских читателей, с другой стороны, потому что другие федеральные агентства от своих корреспондентов получают лишь одностороннюю информацию, почти пропагандистско-проправительственную. Но зато можно радоваться, что и в России, и в Сербии люди с российским гражданством получают денежную помощь от сербского государства во время этой зловещей пандемии, пусть даже это и лоббисты Александра Вучича, которые почему-то вступают в дискуссию со мной на темы сербской политики вместо самого президента Сербии или членов его правящей партии. Но когда они в своих текстах (не)злонамеренно забывают некоторые факты из ближайшей сербской политической истории, считаю своим человеческим долгом им о них напомнить, просто для всеобщего развития.

Прочитај чланак

НАТО у стилу рекеташа нуди помоћ на Балкану

Драгана Трифковић за REGNUM

НАТО је заинтересован да стави читав Балкан под своју контролу и у том циљу предузима низ активности. Управо је идеја о НАТО интегрисаном Балкану кључна за војно-политичке циљеве алијансе. Суштински, поједине државе бивше Југославије по својој снази и свом положају не би требало да буду предмет интересовања алијансе, али ако их посматрамо кроз идеју интегрисања целог простора, јасно је због чега НАТО показује толико интересовање.  Прва бивша југословенска република која је приступила НАТО била је Словенија 2004. године, а затим Хрватска 2009. Пут до пуноправног чланства одвијао се кроз сарадњу ових држава са НАТО кроз разноразне програме.

Прочитај чланак

На кога се Мило Ђукановић може ослонити да би сачувао своју власт у Црној Гори?

1 – Полиција – укупна јачина до 10 хиљада људи који су распоређени широм земље (класична полиција, саобраћајна полиција, људство за обезбеђење државних објеката, гранични пунктови). Од тога броја око 4 хиљаде полицајаца се налази у интервентним јединицама за разбијање демонстрација + специјална анти терористичка јединица + група за обезбеђење ВИП итд. У случају стварања критичне масе демонстраната ове јединице би се у огромном броју распале и постале неупотребљиве. Врх полиције повезан са мафијашким картелима и везан за тачку 2.

Прочитај чланак