15 јун
Одбрана и безбедност

Свето место пусто не остаје

Преносимо: Александр Мељничук

Када је нека нација ослабљена, када слаби дух и одлучност да себе и своју земљу бране, на њихову земљу почињу да долазе други народи. У почетку се то често догађа неприметно, тако што нико томе не придаје посебан значај, а потом постаје касно…

Неретко стварање етничких енклава, а обично тако све и почиње-догађа се уз прећутни пристанак власти или чак уз њихову подршку. Тешко је рећи чиме се они притом руководе. Можда је реч о баналној издаји сопственог народа, можда они једноставно не осећају припадност том народу.

Такав пример можемо да видимо данас у Херсонској области Украјине, где се постепено формира Кримско-татарска аутономија.

Прочитај чланак

12 јун
Геополитика и политика

За Ердогана више не постоји повољан сценарио

Пише: Милош Здравковић

Турска политика „нула проблема са суседима“, доживела је фијаско те је чињенично стање „нула пријатеља, бесконачно проблема“. Једноставно Турска под Ердоганом губи старе савезнике не стичући нове.

Турска, на челу са председником Ердоганом, се већ неколико година креће у погрешном политичком, економском и геостратешком правцу, а њене грешке у унутрашњој политици постају озбиљан међународни проблем. Реч је о сукобу са Курдима, Алавитима (Шиитска мањина) због којег Анкара ризикује да погорша ионако изузетно тешку ситуацију у региону.

У Турској дуго прижељкиван распад Ирака и Сирије побољшао је положај Курда у тим земљама, а Турска то није очекивала. Сукоби на релацији Турска курдска национална мањина (око 20 процената становништва), трају од оснивања модерне турске државе. Могуће је да Турска никада није ни била озбиљно решена да реши сукоб са Курдима.

Борба Турака и Радничке партије Курдистана на југоистоку земље постаје све жешћа, а то се дешава у исто време када се појачавају сукоби Анкаре и Курда на северу Сирије и Ирака. Главна опасност од оваквог развоја догађаја јесте то што би турска војска могла да изврши инвазију на Сирију под изговором стварања хуманитарног коридора за избеглице.

Прочитај чланак

27 мај
Геополитика и политика

Турска после избора, Ердоган се игра ватром

Пише: Милош Здравковић 

 

Ако Ердоган продужи политику терора и застрашивања, настави да напада недужне цивиле,
бомбардује базе ПКК у ирачком Курдистану и да врши притисак на сиријски Курдистан, турски
Курди ће се дићи и избиће грађански рат.

Због свог положаја, Турска са правом важи за кључну земљу између Европе, Русије и Блиског истока. Ипак та земља је пред великим изазовима: Економија слаби, незапосленост расте, верске и етничке тензије су стално присутне. У исту руку за Турску се таква нестабилна унутрашња ситуација истовремено одражава и као спољно-политички проблем.У циљу свргавања Асадовог режима у Дамаску, председник Ердоган је од Турске направио страну у сукобу у сиријском конфликту. Подељена земља, као што је то тренутно Турска, тај изазов не може да превлада. Турски председник је одлучио и да у Сирији, под плаштом борбе против такозване Исламске државе, у ствари удари на сиријске и ирачке Курде како би спречио да Курди, поред Ирака, добију још један аутономни ентитет у самом суседству Турске, овај пут у Сирији. На чекању је и турско суочавање са Исламском државом, која се као опасност после недавних терористичких напада у Анкари и Суруцу више не може игнорисати.

Прочитај чланак

02 јан
Геополитика и политика

Турска стратешка енигма

Пише: Милош Здравковић

Спољна и безбедоносна политика Турске представља сталну и променљиву једначину са више непознатих како за њене творце, тако и за земље које се ова политика непосредно тиче. То је последица њеног географског положаја на раскрсници три континента, па је тако Турска хтела-нехтела део сопствених и туђих комплексних стратешких игара.

Општа је процена да постоји пет главних светских кризних жаришта: Европа, Русија, Блиски исток (од Леванта до Ирана), Сахарска Африка и Кина. Свака је криза другачија, свака је у различитој фази развоја, али једна је ствар заједничка. Потенцијално, свака за себе подобна је да генерише глобалну кризу. Оне не морају да се споје у једну кризу да би представљале опасност, јер свако од ових пет подручја је у центру геополитичких разматрања човечанства. Међутим, ако ова кризна жаришта буду дошла у интеракцију, судбина светског мира и човечанства уопште, биће доведена у опасност.

Прочитај чланак