16 јун
Одбрана и безбедност

Формирање војске ЕУ, крај НАТО?

Пише: Драгана Трифковић

Иницијатива за стварање одбрамбених снага ЕУ покретана је више пута, али до сада није дошло до њене реализације. Педесетих година прошлог века ЕУ је покушала да оснује војну структуру кроз Европску одбрамбену заједницу односно западноевропски војни савез, али такав план није успео. Безбедносна и одбрамбена политика ЕУ се стратешки ослоњена на НАТО, а на формирање нових посебних војних структура се гледало као на дуплирање капацитета и умањивање улоге НАТО. Након Другог светског рата постављени су темељи безбедносне архитектуре Европе, где је НАТО заузео кључну улогу. Та улога је временом добијала на значају, паралелно са проширењем ЕУ повећавао се и капацитет НАТО. Већина земаља чланица ЕУ истовремено су чланице и НАТО организације, односно само шест од двадесет осам чланица ЕУ нису чланице НАТО. Оно што морамо да имамо на уму када говоримо о безбедности ЕУ јесте то да Америка, као водећа земља НАТО-а, има кључну улогу у европској безбедности. Управо су САД биле кочничар стварања војних структура ЕУ независних од НАТО, али и Велика Британија.

Прочитај чланак

16 јун
Геополитика и политика

Руси су последњи витезови у Европи

Интервју Драгане Трифковић за Руску реч

Разговор водила: Катарина Лане

Драгана Трифковић је једна од најпознатијих жена у српској политици. Директор Центра за геостратешке студије, новинар, политиколог, Драгана је увек у центру међународних збивања. Њени коментари и оцене актуелних догаћаја су кратки, концизни, саркастични и погађају право у циљ. Драгана Трифковић је љубазно пристала на интервју са дописницом Russia Beyond Катарином Лане.

Упознала сам се са Драганом у Руском дому на догађају који је организовао Руско-српски хуманитарни центар. Договориле смо се да ми да кратак интервју. Раније је нисам видела и њен ми је глас преко телефона звучао тако да сам замишљала ајкулу света политике. Вероватно је све то изгледало као договор два шпијуна:

– Овде је маса света. Како да вас нађем?

– Бићу у плавој хаљини са белим узорима.

– Добро. Ја ћу бити у плавој кошуљи са белим узорима. И микрофоном.

Прочитај чланак

16 јун
Одбрана и безбедност

Украина више није тема, већ проблем за Запад

Интервју Драгане Трифковић са Дејаном Берићем

У Москви је 26. маја одржана промоција књиге Дејана Берића „Кад мртви проговоре“. Књига је посвећена српском страдању у ратовима из деведесетих година прошлог века. На промоцији књиге, поред заинтересоване публике из Русије и Донбаса, присуствовала је и делегација из Србије која је боравила у Москви поводом „Свесловенског сабора“. У препуној сали „Фотоцентра“ чувени српски добровољац из Донбаса је говорио о свом ратном искуству и догађајима из рата. Дејан Берић је учествовао у рату у Југославији, а у Донбасу се нашао после Крима где је такође био у саставу јединице „Северни ветар“. Од априла 2014. Дејан Берић се налази у Донбасу, где је учествовао у одбрани Славјанска, Мариновке, Саур-Могиле, Дебаљцова, доњецког аеродрома, Маринке, Авдајевке и других места. Он је три пута рањаван и носилац је многобројних одликовања за своје херојске подвиге. Након формирања званичне Војске Доњецке Народне Републике, ради како капетан подраздељења спецназа армије ДНР.

Прочитај чланак

16 јун
Наука и друштво

Борба за људска права као америчка замена теза

Драгана Трифковић на конференцији у Либану

 

У Бејруту, главном граду Либана, 24. марта је одржана Међународна конференција „Имплементација људских права и насиље на Блиском истоку“. Конференција је одржана под покровитељством Министарства правде Либана, уз сарадњу са Арапском лигом народа са седиштем у Египту и Европским департментом за безбедност и информације са седиштем у Италији.

 

На конференцији су учествовале високе званице из Либана, Сирије, Египта, Ирака, Саудијске Арабије, Јемена, Јордана, САД, Италије и Србије.

Главне теме конференцијебиле су кршење људских права у Сирији, Ираку, Бахреину, Јемену, Палестини и Либану, текући сукоби на Блиском истоку и решења сукоба.

Прочитај чланак

16 јун
Одбрана и безбедност

Да ли је рат у Сирији завршен?

Пише: Драгана Трифковић

Рат у Сирији и даље траје, али од доласка Руске армије у Сирију ствари су кренуле у позитивном правцу, а сада су се већ значајно промениле. Русија је покренула непосредну борбу против тероризма, и политички процес решавања сиријског конфликта у сарадњи са Ираном и Турском. Мировни преговори о Сирији под окриљем УН су започели 2016. године, међутим они нису остварили никакав позитиван напредак у односима зараћених страна

Прочитај чланак

15 јун
Одбрана и безбедност

НАТО неутрална Србија

Пише: Драгана Трифковић

Тихо продирање НАТО-а у Србију је крајње лоше и противно вољи већине грађана Србије, а и крајње понижавајуће према свим жртвама које су страдале у НАТО бомбардовању. Србија је институционализовала сарадњу са НАТО и она реално тиме не може да заузима неутралну или балансирајућу позицију. До овог закључка се може доћи и дубљим анализирањем војне сарадње Србије са западним силама у односу на сарадњу са Русијом, Кином и другим земљама које не припадају западном блоку

Прочитај чланак

15 јун
Одбрана и безбедност

Јеменски конфликт, интервенција без стратегије и решења

Пише: Драгана Трифковић

 

Америчке операције на Блиском истоку довеле су до дугорочног разарања многих држава, односно до дестабилизације читавог региона. Наводна америчка борба против тероризма, резултирала је експанзијом тероризма не само на Блиском истоку, већ и у Африци и Европи. Осим од раније познате Ал Каиде, појавила се и „Исламска држава“ преко које се шири талас тероризма. Поред тога што је Авганистан дугогодишња ратна зона где су присутне јединице америчке војске и њихових партнера, затим Ирак, Сирија и Јемен које су у ратном стању, ту је и Либија у којој у сваком моменту може да ескалира сукоб између подељених страна. Актуелни конфликти такође лако могу да се прошире и на друге земље, посебно оне које су лако рањиве. Рецимо на Либан, који је етнички и религијски хетероген, и где су односи оптерећени не тако давним сукобима. Иако Јемен није главна тема у медијима када се говори о конфликтима (поред Сирије и Ирака), ова земља је ушла у трећу годину сукоба.

Рат је почео у априлу 2015. операцијом међународне арапске коалиције на челу са Саудијском Арабијом и уз подршку САД. Јемен је земља која има стратешки положај на Арабском полуострву, пре свега због значајних поморских праваца који пролазе близу његових обала и мореуза Баб ел Мандеб који спаја Црвено море са Индијским океаном.

Јемен је најсиромашнија земља полуострва, јер не производи велике количине нафте. Производња нафте се последњих година смањивала због сталних сукоба, а сматра се да су досадашња налазишта нафте скоро исцрпљена. Због тога се у случају Јемена не може говорити о рату за ресурсе, већ су разлози политичке природе.

Прочитај чланак

15 јун
Одбрана и безбедност

Ако тероризам победи у Сирији, следећа мета је Руска Федерација

Интервју Драгане Трифковић са Ман Ел Асадом

Ман Ел Асад има три универзитетске дипломе, две из пословног менаџмента и једну из пословног маркетинга са Бејрутског универзитета, и дипломирао је право на Арапском универзитету у Бејруту. Такође има сертификат са Универзитета арапских народа који је повезан са Комитетом за људска права у Уједињеним нацијама. Има своју адвокатску канцеларију где ради као адвокат. Саветник је за многе институције које се баве правима жена и деце, такође је главни саветник у Вишем исламском шиитском савету. Ман Ел Асад је на челу међународних судова за Блиски исток у Светској парламентарној организацији. Генерални је секретар (председник) либанске политичке партије Тајар Аласади.

Прочитај чланак

15 јун
Одбрана и безбедност

Приштини се привиђају руски шпијуни

Преносимо: Бранкица Ристић

 

Косовски медији и њихове безбедносне службе етикетирали су бивше сараднике Војислава Коштунице као припаднике руске шпијунске мреже. На списку су Драгана Трифковић, Марко Јакшић, Славиша Ристић, новинари, генерали…

Податке о наводним руским шпијунима на Косову и Метохији, које је објавила Обавештајна агенција Косова, наводећи именом и презименом Србе који су наводно шпијуни Кремља на Косову, да није опасна игра, фактички би могла бити трећи чин драме „Балкански шпијун“ Душана Ковачевића. Политичка параноја измишљеног лика те драме Илије Чворовића, који у свом подстанару види државног непријатеља и агента мрачних империјалистичких сила, као да се пресликала на косовске безбедњаке.

Прочитај чланак

15 јун
Геополитика и политика

Повратак Крима у састав Русије буди наду у боље сутра

Пише: Драгана Трифковић

Политичари САД и Западне Европе, нарочито преко НАТО-а, покушавају да наметну страх од руске експанзије, супротно здравој логици. Можемо да занемаримо чињенице да је америчка војска стигла на руске границе и да су америчке НАТО базе окружиле Русију, поставља се логично питање: Да ли је држави која заузима највећу површину у квадратним километрима на свету, потребно још територије? Узмимо у обзир и то да Русија има велике површине ненасељених територија, огромна рудна богатства и да је по густини насељености на самом дну светске листе.

Ако се супротставите оваквим аргументима, добићете одговор: Али Русија је присвојила Крим!

С обзиром на то да се термин „присвојити“ односи на насилно узимање нечег туђег, следеће питање је: Чији је Крим?

Прочитај чланак