02 нов
Наука и друштво

Саборност руског друштва је залог будућности

У Москви је  1. новембра одржано заседање Сверуског народног сабора под називом  „25 година на путу отвореног дијалога и цивилизацијског развоја Русије“. Сабор је формиран пре 25 година под покровитељством Руске православне цркве и до сада се углавном одржавао у храму, међутим ове године је организован у Кремљовском дворцу.  

Пленарно заседање У Кремљу, отворио је Патријарх московски и све Русије Кирил а потом се скупу обратио председник Руске Федерације Владимир Путин.

Прочитај чланак

02 окт
Геополитика и политика

Да ли ће Вучић рећи Русима њет?

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Пре неколико дана  на север Косова су упале косовске специјалне јединице „Росу“ и заузеле језеро и хидроцентралу „Газиводе“. Такозвани председник Косова, Хашим Тачи, желео је да направи туристички излет на језеро и тиме покаже Александру Вучићу да може да дође на север Косова са специјалним јединицама, када год му то падне напамет. Наоружани припадници „Росу“ су том приликом заузели и приступне саобраћајнице, а четворицу Срба који су се налазили у просторијама „Центра за екологију“, су ухапсили и привремено задржали. Овај инцидент се десио баш у време док је у центру Приштине протестовала албанска опозиција из покрета „Самоопредељење“ Аљбина Куртија, која се противи Тачијевој и Вучићевој идеји о „разграничењу“. Хашиму Тачију је ова провокација послужила да скрене пажњу са тих демонстрација, а истовремено и да лупи шамар Вучићу и још једном понизи Србију. Након неколико сати, после сликања, вожње чамцем по језеру и разгледања природе, Хашим Тачи се повукао са специјаним јединицама са севера Косова. Постигнути ефекти су могли више него да га задовоље. Посебно што је Александар Вучић до сада небројано пута поновио како никада неће дати „Газиводе“.

Прочитај чланак

30 сеп
Геополитика и политика

Дејан Берић: Борбу настављам у информационом рату

Интервју Драгане Трифковић са Дејаном Берићем 

 

Добар дан Дејане, налазимо се у Москви, па те молим за почетак да нам кажеш шта те је определило да се вратиш у Москву из Донбаса?

Тренутно у Донбасу нема великих борбених дејстава. Од последњег рањавања се  нисам опоравио како треба. Метак који је погодио мој панцир, покренуо је камен у бубрегу за који нисам ни знао да постоји. Због тога сам сматрао да нисам у форми више да обављам посао који сам радио у војсци ДНР и решио сам да одем на лечење и да се опоравим до краја.

Прочитај чланак

04 сеп
Геополитика и политика

Председник Србије поштује мишљење Запада, став Русије га не интересује

Драгана Трифковић за eadaily.com

У септембру, у Бриселу треба да буду настављени директни преговори између председника Србије Александра Вучића и „председника“ сепаратистичког Косова Хашима Тачија о постизању „свеобухватног споразума о нормализацији односа“ између Београда и Приштине. Недуго пре почетка новог круга, Александар Вучић изјавио је да Србија, као резултат ових преговора, „неће добити ништа„. „Ако нам ништа не дају, шта да радимо … Према мојим прогнозама, то ће бити тако“, рекао је Вучић 29. августа.

Мишљење о томе како такво расположење шефа српске државе може да утиче на ток преговора, прокоментарисала је дописнику EADaily директорка Центра за геостратешке студије (Београд) Драгана Трифковић.

Прочитај чланак

Милан Мирчић
17 јун
Наука и друштво

„Ми размишљамо на руском“: Русија очима српских ђака

Преносимо: Катарина Лане

 

Деветочлана група ученика школе „Момчило Живојиновић“ из Младеновца учествовала је на руском фестивалу талената који је организовао Дворац стваралаштва руског града Брјанск. У интервјуу за Russia Beyond чланови ове екипе су испричали о својим утисцима стеченим на путовању.

Путовање је трајало осам дана, који су, како ђаци кажу, прошли као за час. 170 ученика из различитих градова Русије живело је у кампу на обали реке Десна. Сваки проведени дан је био пун дружења и стваралаштва. Српска деца не уче руски језик прву годину па су се зато и брзо уклопила у заједничке активности. Ту су били Дани позоришта, вокала, фолклора, плеса, дискотеке, дебате, спортска такмичења и, наравно, уживања у руској јесени, тако да деца буквално нису имала ни један слободан минут. И, како то често бива, таман су се сви спријатељили, дошло је време да се разиђу! Српским ученицима је предстојао пут у Брајнск и Москву. 

Прочитај чланак

16 јун
Наука и друштво

Посрнуће без имало достојанства

Пише: Драгана Трифковић

У исто време док се у Брјанску одржавала тако свечана прослава Дана града, у Београду је по ко зна који пут насилно одржана такозвана „Парада поноса“ која је постала обавеза такозваних демократизованих друштава, која су прихватила све понижавајуће и безумне идеје посрнулог Запада

Прочитај чланак

11 јун
Геополитика и политика

Срамота је што српска власт није признала Крим као део Русије

У ексклузивном интевјуу за Sputnik International српски политичар и геополитички експерт Драгана Трифковић износи своје утиске као члан делегације Патриотског блока Србије која је недавно посетила Крим и објашњава зашто Косово не може да постане члан Унеска.

Разговарала Екатерина Блинова.

 

Спутњик: Можете ли са нама поделити Ваше утиске са недавне посете Криму?

Драгана Трифковић: Делегација Патриотског блока из Србије, коју чине Демократска странка Србије и Српски покрет Двери, била је у званичној посети Криму. Том приликом смо се састали са највишим руководством Републике, као и са властима Симферопоља и Јалте. Утисци су врло позитивни. Имали смо прилику да обиђемо историјска места на Криму, и свако ко има недоумице око тога да ли је Крим руски – треба да обиђе та места. Разговарали смо и са становницима Крима, људи живе у миру и слози, и праве велике планове за развој полуострва које је 23 године стагнирало у саставу Украјине. Сада се ситуација мења, и они су срећни због тога. Посетили смо Крим првенствено због тога да дамо подршку повратку ове територије у своју матицу, али и да затражимо подршку од Русије око референдума који желимо да се одржи у Србији са питањем: „Да ли сте за наставак евроинтеграција Србије по цену губитка Косова?“ Демократски референдум на Криму је добар пример како треба да се поштује воља народа.

Прочитај чланак

27 мај
Геополитика и политика

Односи Србије и Русије с почетка 21. века и перспективе даље сарадње

Пише: Драгана Трифковић

Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана

Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана. Читава генерација је залутала европским путем који је за Србију био раван пропасти. За анализу ових догађаја потребно је узети у обзир дешавања у претходном веку, посебно пад Берлинског зида, распад СССР-а и крај Варшавског уговора када САД преузимају улогу једине светске силе и почињу да кроје свет по сопственим потребама.Такав стицај околности им отвара простор ка Русију и освајању постсовјетског простора, али и разбијању Југославије која је некада служила као тампон зона између Истока и Запада. Након крвавих ратова на простору бивше Југославије који су били наметнути споља и бомбардовања од стране НАТО-а Србију су дочекале такозване демократске промене које су јој задале можда и већи ударац него сви претходни трагични догађаји. Држава је изгубила своју самосталност и у континуитету већ деценију и по она потпада под све већи утицај Запада, како на политичком тако и на економском, културном и медијском пољу, иако ни пређашњи утицај Запада није био мали. Са друге стране утицај Русије је ослабио аналогно са слабљењем Совјетског Савеза у претходном периоду, и на почетку 21. века Србија и Русија не успевају да пронађу заједнички именилац. Са једне стране у Србији су на власт дошле демократске партије које су биле усмерене искључиво на сарадњу са Западом, а са друге стране Русија је желела добре односе и стратешко партнерство са Западом. Истовремено Русија је била усмерена на решавање многобројних унутрашњих проблема.

Прочитај чланак

27 мај
Економија

Зашто је Русија економски нерањива?

Пише: Милош Здравковић

Без обзира на све потешкоће са којима се тренутно суочава руска економија услед западних санкција и пада цене нафте, Русија је била и остаје најбогатија земља света са природним ресурсима и богатствима. Али, то је само добра основа за статус индустријске велесиле.

Бројке показују да је Русија прошле године извезла робе у вредности од скоро 550 милијарди долара, а да више од половине (55%) руског извоза чине финални производи, продукти пољопривреде, а не сировине. Пре свега, то се односи на производе из нуклеарне, космичке, војне и авионске индустрије, те производња житарица.

Свет се „навикао“ да руске нуклеарне електране, авионе (војни и цивилни) и бродове може видети на сваком кутку планете Земље. Русија је и војна велесила, а налази се на другом месту у свету по извозу оружја. Према подацима међународних институција, прво место на глобалном тржишту наоружања држе САД са уделом од 31 одсто, док Русија покрива 27 одсто тржишта, док су сви остали далеко иза. (Извор: http://www.usatoday.com)

Прочитај чланак

26 мај
Одбрана и безбедност

Нова руска армија

Пише: Драгана Трифковић

 

Долазак Путина на чело Русије, почетак војних реформи

Војне реформе у Русији спроводе се у континуитету од првог доласка Владимира Путина на место председника РФ 2000. године. У том тренутку било је преко потребно доношење решења за фундаменталне проблеме војног сектора. Пре свега избор прихватљивог нивоа потрошње за одбрану земље, затим однос постојећих структура, садржаја и инвестиција и избор приоритета између сила нуклеарне превенције и снага опште намене, као и избор основних принципа регрутовања. 

Постојало је више предлога и различитих приступа од стране руководећих људи у војно-одбрамбеном сектору, али треба рећи и то да су се усвојена начела мењала током реформи и да су реформе прилагођаване текућим геополитичким процесима и потребама ефикасне одбране. Оно што је важно је да је политичко руководство РФ на челу са Владимиром Путином имало вољу да спроводи сложене реформе и да доноси важне и судбоносне одлуке преузимајући на себе одговорност, као и то да је војсци посвећено доста пажње.  

Како је сам процес крајње сложен и условљен многим различитим факторима, односно структурама током његовог спровођења, несумњиво је дошло и до одређених грешака,  које су касније у току процеса препознате и исправљене.

Прочитај чланак

Start typing to see posts you are looking for.
Shop