Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ
Косово је најважнија српска национална тема али последњих деценија и један од највећих проблема са којим је Србија суочена. Са албанским сепаратизмом и тероризмом суочавала се и Титова Југославија али је успевала да га како-тако држи под контролом уз чињење великих уступака албанској страни. Проблеми су се усложнили када је почео распад Југославије и када су се западне силе умешале у постојеће конфликте.
Разговор Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије са послаником немачког Бундестага, г. Петром Бистроном
Поштовани господине Бистрон, недавно смо се срели у Москви на Међународној конференцији о развоју парламентаризма коју је организовала Државна дума Руске Федерације. То је била прилика да се у Москви сусретну и разговарају о најважнијим темама представници Парламената из многобројних земља, као и међународни експерти и новинари. Какви су ваши утисци о самој конференцији?
Тражио сам укидање санкција јер нису постигле ништа осим што су наудиле немачком бизнису. Нема никаквог смисла да се ове бескорисне санкције одрже.
Пише: професор Слободан Самарџић
Два актуелна феномена политичког живота Србије у најужој су вези. Политика предаје јужне покрајине не би била могућа без аутократије, као што владајућа аутократија не би имала свој простор без политике предаје. Многи данас не виде да је данашња Србија двоструки губитник, а још мање да ће такав губитник остати још задуго.
Руски став поводом Косова остаје непромењен и ослања се на међународно-правне оквире, фиксиране у резолуцији СБ УН 1244. Тако је Одељење за информисање и штампу Министарства спољних послова Русије 6. новембра одговорило на молбу руске информационе агенције EADaily да прецизира став Русије у односу на идеју разграничења између Срба и косовских Албанаца.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Пре неколико дана на север Косова су упале косовске специјалне јединице „Росу“ и заузеле језеро и хидроцентралу „Газиводе“. Такозвани председник Косова, Хашим Тачи, желео је да направи туристички излет на језеро и тиме покаже Александру Вучићу да може да дође на север Косова са специјалним јединицама, када год му то падне напамет. Наоружани припадници „Росу“ су том приликом заузели и приступне саобраћајнице, а четворицу Срба који су се налазили у просторијама „Центра за екологију“, су ухапсили и привремено задржали. Овај инцидент се десио баш у време док је у центру Приштине протестовала албанска опозиција из покрета „Самоопредељење“ Аљбина Куртија, која се противи Тачијевој и Вучићевој идеји о „разграничењу“. Хашиму Тачију је ова провокација послужила да скрене пажњу са тих демонстрација, а истовремено и да лупи шамар Вучићу и још једном понизи Србију. Након неколико сати, после сликања, вожње чамцем по језеру и разгледања природе, Хашим Тачи се повукао са специјаним јединицама са севера Косова. Постигнути ефекти су могли више него да га задовоље. Посебно што је Александар Вучић до сада небројано пута поновио како никада неће дати „Газиводе“.
Интервју Драгане Трифковић са Дејаном Берићем
Добар дан Дејане, налазимо се у Москви, па те молим за почетак да нам кажеш шта те је определило да се вратиш у Москву из Донбаса?
Тренутно у Донбасу нема великих борбених дејстава. Од последњег рањавања се нисам опоравио како треба. Метак који је погодио мој панцир, покренуо је камен у бубрегу за који нисам ни знао да постоји. Због тога сам сматрао да нисам у форми више да обављам посао који сам радио у војсци ДНР и решио сам да одем на лечење и да се опоравим до краја.
Пише: Драгана Трифковић
Већ се годинама припрема „ослобађање“ Србије од „косовског проблема“ у режији оних који имају стратегију за сваки корак у процесу који су иницирали и који реализују, тј. у процесу одвајања Косова и Метохије од Србије. Америчка стратегија К1, која је први пут описана у Викиликсовим депешама, дефинисана је у четири фазе. Прва фаза је утицање на избор кооперативне „демократске“ Владе, друга фаза је смиривање српске реакције, трећа фаза поткупљивање посткосовске Србије ситним донацијама (у којој се сада налазимо) и четврта фаза дефинитивно усмеравање Србије у правцу евро-атлантских интеграција
Пише: Драгана Трифковић
Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана
Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана. Читава генерација је залутала европским путем који је за Србију био раван пропасти. За анализу ових догађаја потребно је узети у обзир дешавања у претходном веку, посебно пад Берлинског зида, распад СССР-а и крај Варшавског уговора када САД преузимају улогу једине светске силе и почињу да кроје свет по сопственим потребама.Такав стицај околности им отвара простор ка Русију и освајању постсовјетског простора, али и разбијању Југославије која је некада служила као тампон зона између Истока и Запада. Након крвавих ратова на простору бивше Југославије који су били наметнути споља и бомбардовања од стране НАТО-а Србију су дочекале такозване демократске промене које су јој задале можда и већи ударац него сви претходни трагични догађаји. Држава је изгубила своју самосталност и у континуитету већ деценију и по она потпада под све већи утицај Запада, како на политичком тако и на економском, културном и медијском пољу, иако ни пређашњи утицај Запада није био мали. Са друге стране утицај Русије је ослабио аналогно са слабљењем Совјетског Савеза у претходном периоду, и на почетку 21. века Србија и Русија не успевају да пронађу заједнички именилац. Са једне стране у Србији су на власт дошле демократске партије које су биле усмерене искључиво на сарадњу са Западом, а са друге стране Русија је желела добре односе и стратешко партнерство са Западом. Истовремено Русија је била усмерена на решавање многобројних унутрашњих проблема.
Интервју Драгане Трифковић за „КМ Новине“
Oд самог доласка нове гарнитуре на власт видимо континуитет са њиховим претходницима, посебно у политици према Косову и Метохији, рекла је за „КМ Новине“ Драгана Трифковић, Директор центра за геостратешке студије.
Пише: Миланко Шеклер
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文 