Није никаква новина да је сепаратистички режим Аљбина Куртија изразито непријатељски настројен
према Србима. То се огледа у многим стварима. Због наводних ратних злочина више десетина Срба чами у
албанским казаматима уз исфабриковане и монтиране случајеве са лажним сведоцима. Срби се протерују из
својих станова иако су их пре више од три деценије легално откупили. Срби су изложени бруталној
репресији пре свега од стране РОСУ полиције као што се десило са Стевановићем, Јакшићем и другима.
Тај систематски прогон Срба оличен је пре свега и у незаконитом отимању објеката које су Срби
изградили за наводне потребе РОСУ полиције. Карактеристичан је случај са тзв. Рајском бањом и уређеним и
опремљеним стацонаром са два базена за лечење и опоравак болесника. Објекат је приграбила без икаквих
аргумената РОСУ полиција само из разлога да га Срби не би првели намени.
У лечењу пацијената пре свега оних са дегенеративни обољењима кичме, зглобова на Косову и
Метохији постоје два бањска лечилишта. Једно је у Клокот Бањи друго је у Пећкој Бањи. Оно што
карактерише Клокот Бању јесте да је то етнички чисто српско село а да су се Албанци кроз монтирану
приватизацију дочепали те бање коју је пре свега Република Србија изградила. И то не само бање него и
погона за флаширање лековите воде. Парадокс, етнички чисто српско село а у бањи раде искључиво
Албанци. Ту места за Србе нема. Исти је случај са Пећком Бањом која је пре `99 године била мешовитог
састава.
Једино место где су Срби могли да се лече јесте бања у Бањској. Температра воде је више од 40
степени што погодује лечењу и рехабилитацији пацијената. Трепча је 2008. године у договору са општином
Звечан уступила на коришћење примитивно бањско лечилште Епархији рашко-призренској са намером да се
ту споји и верски туризам и лечење оболелих пацијената. Изградња свих објеката, стационара са више од
педесетак соба уз два базена један затворени и други отвореног типа уз квалитетну медицинску опрему
одрађена је у режији Епархије рашко-призренске. Она је била једини инвеститор. Намера је била да стручни
део преузме здравствени центар из Косовске Митровице а да се бројни пацијенти који се преко фонда
здравственог осигурања шаљу у центре за рехабилитацију у тзв. ужој Србији као што су Рибарска, Селтерс,
бања Ковиљача и друге преусмере у бању у Бањској. Све ове напоре прекинула је РОСУ полиција која је
загосподарила овим објектом и све запослене најурила кући. На тај начин бројни пацијенти Срби са Косова и
Метохије су оштећени.
У целој овој горкој и тужној причи за Србе са КиМ чуди понашање Београда који се не ставља у
заштиту оштећених Срба него „мудро“ ћути због голог опстанака на власти да се не замери својим западним
менторима. Необично је понашање и држање и Епархије рашко-призренске. Иако је фактички њен објекат
јер га је она изградила зашта постоје валидни папири руководство ове епархије је занемело. Не чује се и не
даје гласа над овим чином бруталне отимачине и агресије. Шта је то уплашило Епархију рашко-призренску
па ћути није познато. Српска листа такође не чује се жива и као да не постоји иако је председник Српске
листе директор здравственог центра који је требао да преузме стручне компетенције над бањом у Бањској.
Имајући све ово у виду председник сепаратистичке владе у Приштини полако али сигурно остварује
своје политичке циљеве. Забрањује робу из остатка Србије у јужној српској покрјини, укида српске
регистарске таблице а ових дана и српске возачке дозволе. Отпора од стране Београда нема. Оно што је
необично јесте да су уста Аљбина Куртија пуна демократије. Ако је тако остаје да се види да ли ће Аљбин
Курти да испуни оно што је у обавези а то је да врати више од 250 хиљада интерно расељених Срба.
Познаваоци политичких прилика на КиМ кажу да су веће шансе да Аљбин Курти оде на Месец него да врати
и једног расељеног Србина. Истини за вољу то можда и није тако чудно. Ако у дванест година своје
владавине председник Србије Александар Вучић никад није проговорио ни једну једину реч о повратку Срба
тешко је да човек може то да очекује од Аљбина Куртија. Или су можда обојица на истом задатку. Избегле
Србе не треба враћати а за ове који су још на Косову и Метохији треба све учинити да оду. Велика Албаније
се најбоље прави ако нема Срба.
Некада је председник Србије био заговорник Велике Србије, данас је Велике Албаније. Није важно да
ли је Србија или Албанија, важно је да је Велика.
Извор: Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
