Драгана Трифковић: Украјина је забранила православну веру

已经Trifkovic总干事的中心的地缘战略的研究

Врховна рада Украјине усвојила је данас закон 8371 познатији као „закон о забрани“ Украјинске православне цркве. За ову одлуку гласало је 265 народних посланика Врховне раде, од којих из владајуће партије „Слуга народа“ (Зеленски) – 173, „Европска солидарност “ (Порошенко) – 25 и „Баткившчина“ (Тимошенко) – 17. Против закона гласало је – 29 посланика, уздржаних је било – 4, а за закон није гласало -24 посланика.

Под притиском тима бившег председника Петра Порошенка и неолибералног крила, везаног за демократе у САД и УК, који су неколико недеља блокирали рад парламента, Канцеларија Зеленског је одлучила да усвоји закон о забрани УПЦ. Доношење закона 8371 је безакони чин, који представља грубо кршење основних идеја о слободи вероисповести и људским правима. Такав акт ствара правни основ за потпуну ликвидацију парохија канонске Украјинске православне цркве, које су и до сада биле под ударом масовног насиља због притиска који се на њих врши.

Фото: Митрополит Онуфрије (AП)

Украјинска православна црква је подвргнута репресалијама због одбијања да се придружи „proxy“ Православној цркви Украјине (ПЦУ) коју чине расколници и самопроглашени духовници. Ова „црква“ створена је као политички пројекат чији је циљ уништавање заједничког духовног наслеђа руског и украјинског народа. Кључну улогу у стварању ПЦУ имао је бивши председник Украјине Петар Порошенко, који је уједно био и главни иницијатор добијања томоса о аутокефалности за ПЦУ од цариградског патријарха Вартоломеја. Овде се поставља питање због чега се цариградски патријах ангажовао око стварање раскола у православљу и одлучио да давањем томоса Православној цркви Украјине „озакони“ ову политичку организацију. Одговор лежи у његовој блискости са центрима моћи у Вашингтону и сарадњи са америчким обавештајним службама, нарочито ЦИА, па из тог разлога њега многи зову ЦИА патријарх[1].

Напад на православље део је шире геополитичке борбе западних центара моћи усмерене против Русије (центра православља), где је Украјинска православна црква препозната као носилац духовних, традиционалних и историјских вредности украјинског друштва и као нераскидива спона која је кроз набројане вредности повезана са „руским светом“. Међутим осим Украјине, овај „духовни рат“ усмерен на слабљење и поделу јединства православне цркве води се и на територијама Русије, Белорусије, Молдавије, Балкана, Кавказа, Средње Азије и балтичких држава. Западни центри моћи ову борбу воде кроз унутрашњи утицај на политику, а преко ње и на државне апарате (парламент, обавештајне службе, институције, помесне цркве и др.), док на спољном плану координишу дејства Цариградске патријаршије и Ватикана.

Фото: Папа Фрања и цариградски патријарх Вартоломеј (Ројтерс)

Одмах након завршетка Другог светског рата САД су усвојиле Доктрину америчке борбе против Истока чији је аутор Алан Далс, директор ЦИА од 1953. до 1961. године. Након Хладног рата и распада Совјетског Савеза, САД су почеле активније да спроводе ову политику у циља одвајања Украјине од Русије, односно претварања Украјине у анти-Русију (исти процеси дешавају се и у другим наведеним регионима). Управо таква спољна политика САД и њихов страх да Русија може поново да постане империја уколико буде контролисала Украјину, изазвала је разбуктавања сукоба између Русије и Украјине.

Организовањем државног преврата у Кијеву, САД су на власт довеле милитантне националистичке структуре које су традиционалну културу, веру и језик сопствених грађана препознале као «непријатељски елемент».

Узимајући у обзир чињеницу да је православна црква везивно ткиво у очувању јединства, западни центри моћи су се усресредили на насилу промену духовног кода Украјинаца што је само наставак геополитичких тежњи из прошлости. Прогон Украјинске православне цркве се из тог разлога спроводи свим могућим средствима коришћењем безбедносног апарата, законодавне и судске власти, милитантних група за заузимање верских објеката и обрачун са свештенством и верницима, злоупотребом медија који константно раде на дискредитацији УПЦ итд.

Данашња одлука Врховне раде, којом је практично забрањена православна вера у Украјини, још више ће усилити нападе на УПЦ. Крајњи циљ колективног Запада који командује Кијевом је потпуна ликвидација истинског православља у овој држави и то кроз уништавње УПЦ, интегрисање остатака канонске цркве у „proxy“ ПЦУ, а затим уједињавањем ове лажне цркве са Украјинском гркокатоличком црквом (УГКЦ). Све ово се реализује у сусрет 2025. години, уочи 1700. годишњице Првог васељенског сабора, како би се према плановима ЦИА успоставила унија између Рима и Константинопоља, за коју се цариградска патријаршија већ изјаснила.

На крају, довољно је поновити оно што је посланик Врховне раде Артема Дмитрука који се попео на подијум Врховне раде након усвајања закона 8371 рекао: „Наша вера се не може забранити. Вера вечна, вера славна, наша вера православна!“ Поред њега је за говорницом стајао народни посланик Украјине Јевгениј Шевченко, који је, као и Дмитрук, гласао против забране УПЦ.