Интервју водила Ана Чаркасова
Сједињене Државе већ контролишу Аљаску. А добијањем Гренланда, они ефективно добијају контролу над улазом и излазом из Арктичког океана. Потенцијална америчка блокада Беринговог мореуза могла би да изазове проблеме за Северни морски пут.
Доктор техничких наука, главни истраживач Центра за истраживање Арктика, Одељење за проучавање држава, Института Европе Руске академије наука, Сергеј Грињајев је о томе говорио у интервјуу за Украина.ру.
Говорећи на завршној конференцији за новинаре 14. јануара, Сергеј Лавров је прокоментарисао Трампову намеру да купи Гренланд од Данске. Шеф Министарства спољних послова је навео да је за почетак „неопходно саслушати мишљење самих Гренланђана“.
— Сергеје Николајевичу, недавно је објављен Ваш рад на данас изузетно актуелну „тему Гренланда“(http://www.zapiski-ieran.ru/images/analitika/2025/an369.pdf).
Какве су ваше процене могућих сценарија за развој ситуације око Гренланда?
— Заиста, Гренланд је неочекивано постао један од покретача глобалних новинских активности крајем прошле године. Међународна ситуација данас је тешка. Нажалост, тензије су стигле и до Арктика, који се недавно сматрао „регионом мира и стабилности“. Данас је почела и борба за Арктик. У ствари, Гренланд се (због низа околности и фактора) нашао на челу ове борбе.
Желео бих да истакнем још један аспект интересовања: ове године председавање Арктичким саветом треба да пређе са Норвешке на Данску. Међутим, управо су Гренланд и Фарска острва такозвана „арктичка карта” за Копенхаген. Без ових „прекоморских територија“ Данска испада из „арктичке осморке“.
С обзиром на актуелна дешавања, западни стручни кругови расправљају о сценарију по којем би председавање Арктичким саветом у име Данске преузео Гренланд.
Један од корака Копенхагена за јачање привлачности Гренланда је предстојећа промена данског амбасадора на Арктику (већ се зна да Тобиас Елинг Рехфелдт подноси оставку на место амбасадора Краљевине Данске на Арктику), чије место треба да преузме гренландски политичар.
У преосталим месецима пре почетка данског председавања Арктичким саветом, Копенхаген ће вероватно прихватити већину захтева Гренланда. То имплицира да ће њене власти преузети водећу улогу у управљању садашњим председништвом.
Међутим, по мом мишљењу, Гренланд не може сам да се носи са овим тешким задатком. Стога ће њено председавање бити прилично формално – све главне послове комуникације и даље ће обављати данско Министарство спољних послова.
Да сумирамо, последњих година геополитичка и геостратешка ситуација на Арктику довела је до појачане међународне активности око Нуука (административни центар Гренланда).
Мислим на све већу конкуренцију између САД, Кине и Русије; промене климатских услова, које доводе до повећања транспортне доступности арктичких глобалних рута. Две од три обећавајуће руте, Северозападни пролаз и Трансполарни пут, пролазе дуж обале Гренланда.
— Да ли су зато Трампове амбиције усмерене ка овом острву?
— Да, најновији предлог високог профила изабраног председника САД о могућој куповини Гренланда генерално је у складу са новонасталом геостратешком ситуацијом у северном Атлантику и у арктичком региону у целини.
Попут Аљаске, Гренланд затвара капију ка Арктику. Очекује се да ће развој поморства у региону довести до улагања у инфраструктуру острва. А такође и до повећања поморске активности.
Америчка контрола обе територије дала би им неоспорне предности. Штавише, Гренланд данас остаје практично једини извор ретких земних елемената који још нису под контролом Пекинга.
Налазишта нафте и гаса вероватно су у водама код Канаде. Све у свему, Гренланд има велики потенцијал сировина и дугорочно ће постати важан добављач сировина на светским тржиштима.
— На основу наведеног и узимајући у обзир геополитичка дешавања, да ли мислите да треба очекивати отворени сукоб између Данске и САД или између САД и Кине око Гренланда?
„Мислим да ће се ситуација решити на политички и дипломатски начин.
Овде главни значај може имати мишљење становништва Гренланда које последњих деценија тежи независности. Истовремено, јавно мњење је све склоније сарадњи са Кином, која обећава значајна улагања у привреду острва.
У фебруару 2024, влада Гренланда је представила нови стратешки приступ Арктику: „Стратегија спољне, безбедносне и одбрамбене политике Гренланда 2024-2033“.
Занимљиво, овај документ је припремљен након што је претходни истекао 2020. године. Кашњење је оправдано потребом да се његове главне одредбе усагласе са Краљевином Данском.
Такође је важно да ажурирана арктичка стратегија Гренланда по први пут истиче приоритете Нуука у региону. Ово је проширење сарадње са Сједињеним Државама, са аутохтоним народима Арктика и, што је најважније, са земљама Азије.
Аутори се залажу за потребу отварања сопственог представништва Гренланда у источној Азији како би имали директан приступ земљама као што су Кина, Јапан и Република Кореја, и, ако је могуће, другим азијским земљама, укључујући Индију, Вијетнам и Сингапур. Желео бих да напоменем да је дипломатска заједница већ дуго приметила оклевање Нуука да данско Министарство спољних послова буде посредник у питањима међународне интеракције, посебно са Кином.
С друге стране, Гренланд је највећи део данског краљевства, које већ дуги низ година води политику усмерену на постизање пуног суверенитета од метрополе. Међутим, овај процес није убрзан због тешке социјалне и финансијске ситуације на острву, чија привреда још увек у великој мери зависи од данских субвенција и кредита.
Нада за нагли пораст благостања становништва (укупно око 56 хиљада људи, од којих су већина Инуити) након почетка индустријског развоја минералних налазишта на острву није се обистинила. Показало се да је конкурентност гренландских сировина на међународном тржишту ниска. А локални становници настављају да се баве углавном риболовом и ловом.
Гренланд, због своје удаљене локације и слабог економског развоја, као и своје велике територије, такође представља значајно оптерећење за буџет Копенхагена. Годишњи грант за његову подршку износи око 500 милиона евра.
— Ипак, с обзиром на све веће интересовање за Гренланд у контексту борбе за Арктик, да ли ће Данска покушати да задржи контролу над Гренландом?
— Да, чак и упркос очигледној економској нецелисходности овога у савременим условима.
Као одговор на горе поменуто интересовање САД, данске власти проширују своје војно присуство на острву. На пример, дански споразум о одбрани 2018–2023 предвиђао је издвајање око 130 милиона евра за јачање војних капацитета на Арктику. У фебруару 2021. овај износ је повећан за додатних 200 милиона евра како би се прошириле обавештајне и надзорне способности у арктичком региону и северном Атлантику.
Након Трампове објаве о претензијама САД на Гренланд, Данска планира да додатно повећа војну потрошњу како би осигурала безбедност арктичког острва.
Да подсетим да је војни значај Гренланда одређен његовим географским положајем. Локални аеродроми и морске луке су чворишта у плановима за будуће распоређивање америчких и канадских трупа у случају сукоба у Европи.
Острво такође пружа додатне могућности за праћење руске и кинеске војне активности у Арктичком океану. Главна ствар која је важна за НАТО је праћење кретања руских подморница између Гренланда и Исланда. Ово значајно јача улогу Данске у алијанси.
Важан догађај било је децембарско обраћање гренландског премијера Мутеа Егедеа, у којем је он изјавио да жели да постигне независност од Данске.
Парламентарни избори би требало да се одрже на Гренланду до 6. априла 2025. године. Нови парламент може сам да донесе одлуку о референдуму. Односно, без учешћа Копенхагена.
Ово је сценарио који ће се највероватније реализовати. Гренланд ће стећи независност и моћи ће да склапа споразуме и са САД и са Кином. Па, који ће од ова два геополитичка играча бити интересантнији за Гренланд, питање је. У ствари, управо због тога Вашингтон жури да објави своје намере.
— Какве би могле бити несугласице између САД и Русије по питању Гренланда? Са каквим претњама се суочавамо у вези са милитаризацијом Гренланда од стране НАТО-а и Трамповом активношћу у вези са острвом?
— Сједињене Државе већ контролишу Аљаску. А добијањем Гренланда, они ефективно добијају контролу над улазом и излазом из Арктичког океана. Потенцијална америчка блокада Беринговог мореуза могла би да изазове проблеме за Северни морски пут.
Осим тога, Данска је, заједно са Канадом, Сједињеним Државама и Русијом, тренутно укључена у међународне спорове око власништва над арктичким континенталним појасом, који је потенцијално богат разноврсним ресурсима. Добијањем контроле над Гренландом, Вашингтон ће постати и правни наследник претензија Данске на гренландску територију, а то су прилично значајна потраживања.
У војно-стратешком погледу, Гренланд игра улогу моћног противподморничког бастиона и предње базе у систему противракетне одбране северноамеричког континента. Вашингтон је веома забринут због руског (и, потенцијално, кинеског) хиперсоничног оружја. А правци његовог потенцијалног коришћења леже управо у северним географским ширинама.
И, наравно, Вашингтон на све начине покушава да се супротстави слободној пловидби руских нуклеарних подморница (америчку војску посебно забрињавају руске подморнице „Јасен“, наоружане „Ониксом“ и, у будућности, хиперсоничним „Цирконима“). А САД заиста треба Гренланд због тога.
— Каква је могућа конкуренција између Русије и Кине за ресурсе Гренланда?
„Мислим да је конкуренција између Русије и Кине за ресурсе Гренланда минимална.
Наравно, главна привлачност су ретки земљани елементи, који се данас широко користе у производима напредне дигиталне технологије. На светском тржишту данас постоји недостатак таквих елемената. А Кина контролише скоро 80% њихових депозита.
Стога сваки пројекат који у овој области не контролише Кина постаје стратешки значајан.
— Данас Русија и Кина сарађују у оквиру Северног морског пута. Који су предуслови за сарадњу са САД у овој области?
— У тренутној геополитичкој ситуацији немогуће је говорити о могућем партнерству са Сједињеним Државама, чак ни у региону тако тешком за опстанак као што је Арктик. Добра ствар је што и даље можемо да комуницирамо преко хитних служби у случају ванредних ситуација у региону.
Међутим, дугорочно, у условима отопљавања међународних односа, Русија би могла да обезбеди своју моћну флоту ледоломаца за опште добро. Пример заједничког коришћења Међународне свемирске станице може се узети као пример.
Сједињене Државе су сада изгубиле способност да граде ледоломце који ће радити током целе године у вишегодишњем леду Арктичког океана. Неће моћи ускоро да надокнаде овај неуспех.
Кина се тек приближава нивоу технолошког развоја који ће јој омогућити да поседује модерну флоту ледоломаца. Стога ће Русија у наредних 10 година остати једина велика арктичка сила.
А „велико“ овде је далеко од произвољног епитета. Суштина овог концепта је доступност свих региона Арктика у било које доба године. А Русија би могла да преузме вођство у вођењу каравана и организовању поморских експедиција у тешким условима Арктика.
Превод са руског: Центар за геостратешке студије
23. јануар 2025.
