Пише: Игор Пшеничников
Србија доживљава једну од највећих политичких криза у последњој деценији. У малој словенској земљи постоји дубока конфронтација већине Срба, који бране свој национални и духовни идентитет и самосталан развој државе, и председника Александра Вучића, који је оптужен за корупцију и предају Косова и Метохије у замену за Улазак Србије у Европску унију и, уопште, „распродају земље““. Истовремено, став званичне Москве у вези са дешавањима у Србији поставља многа питања међу Србима која остају без одговора.
Најмоћнији протест
Овог нивоа јавног протеста у Србији није било најмање последњих десет година. Талас протеста који је почео у новембру 2024. након трагедије у Новом Саду, где се срушила бетонска надстрешница железничке станице и погинуло 15 људи, прерастао је у општенародни покрет против власти председника Александра Вучића.
Последњих дана на улице градова Србије изашло је и до пола милиона демонстраната. Али трагедија у Новом Саду само је окидач за протесте. У последње време постоји аналогија са оним што се дешава у Србији. Чиле је 2019. захватио народни устанак који се спремао деценијама. Формални разлог је био незнатно повећање трошкова путовања у јавном превозу. Али није се радило о аутобуској карти. Чилеанци су протестовали против екстремне друштвене неједнакости, што је довело до народног устанка и ревизије устава земље.
Сада Срби протестују против политике председника Вучића уопште, оптужујући га за тоталну корупцију, да је Косово и Метохију предао Албанцима у замену за обећања Брисела да ће примити Србију у ЕУ.
Фото: Протести у Србији
Шта је суштина претензија?
Главни учесници демонстрација су студенти и млади, што је логично објашњено природним, у сваком тренутку, појачаним неконформизмом младих. Међутим, слогане демонстраната подржава већина Срба. Чиме су незадовољни? Ако концентрисано изнесемо њихове тврдње, можемо извести следеће:
Србији прети нестанак. Са економске тачке гледишта, „здрава економија земље се уништава, њу гута пљачка чиновника“, „буџетске финансије нестају, гута их корупција“.
Нестанак „политичког друштва у коме више нема институција, нема фер избора, нема парламента, а уместо Народне скупштине (парламента) постоји једнопартијска група нерадника“ која представља Српску напредну странку.
Нестанак „спољнополитичке позиције где Србија уместо пријатеља и савезника има разне западне изасланике на Балкану и колонијалне администраторе који долазе у Београд да изнесу спискове захтева” српским властима. Србији је одузето Косово и Метохија, колевка српске државе и Српске православне цркве. Председник Вучић је Косово и Метохију заменио за обећање о приступању Србије Европској унији.
„Распродаја Србије“ је у пуном јеку. А Срби протестују због одлуке владе да врати дозволу аустралијско-британском концерну Рио Тинто Гроуп за развој највећег европског налазишта литијума. Пројекат Јадар вредан 2,4 милијарде долара обустављен је 2022. године под притиском јавности. Али изгледи за његову обнову су очигледни. Актуелна власт „оставља земљу без ваздуха, без воде, без земље“ јер ће имплементација пројекта Рио Тинто Групе целу Западну Србију учинити ненастањивом. А фабрика гума кинеске компаније Линглонг у Зрењанину „затроваће плодне равнице историјског Баната”.
Наопако
Али цео „врхунац“ актуелног сукоба није чак ни у томе да је ситуација ескалирала до крајњих граница и да је спремна да резултира масовним сукобима између становништва и органа за спровођење закона. Најчудније је то што званичне власти покушавају да укажу на Запад као на организатора народног протеста. Кажу да Запад, кроз руке појединих невладиних организација, припрема обојену револуцију у Србији.
И то упркос чињеници да актуелни протести немају формални центар и организатора, што властима заправо отежава информациону дискредитацију демонстраната. А најважније је да је и сам председник Вучић апсолутно прозападни политичар који ради искључиво у интересу САД и ЕУ, али се крије иза парола „пријатељства са Русијом“.
И зато потпуни апсурд који обични Срби чују о „руци Запада“ у својим протестима још више подгрева ове протесте.
Званични Београд је одавно потписао низ споразума са НАТО-ом који Србију чине де факто чланицом НАТО-а без формалног приступања алијанси. Штавише, пре неки дан је бивши вршилац дужности директора Националне обавештајне службе САД Ричард Гренел, који се у Трамповом тиму традиционално бави Србијом и Западним Балканом, осудио „кршење закона“ демонстраната и јасно стао на страну председника Вучића. То је разумљиво: Вучић је човек Запада.
Гренел је у извесном смислу наместио Вучића осудом „насиља“ демонстраната, јер је јасно показао да су САД и званични Београд на истој страни барикада. А Вучић наставља да мрмља о „западној обојеној револуцији“ у Србији.
И Москва такође?
Али најчуднија ствар у овој ситуацији је став руског Министарства спољних послова, које је, да се сложимо, у тешкој позицији, одређујући свој однос према званичном Београду у контексту народних протеста.
Став америчког представника Гренела је јасан. Али зашто је наше Министарство спољних послова на Вучићевој страни?
Ево шта је недавно о дешавањима у Србији рекла званична представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова: „Постоје покушаји да се посеје хаос, као што се дешава у Србији и другим земљама. То је „универзални кључ“ колективног Запада. да „уђе” у ову или ону државу, која не може да узврати или верује у та западна уверавања, <…> да се Београд лиши његове суверене воље, да се натера да жртвује виталне интересе, да напусти нормалне, пријатељске, историјске односе са Русијом, да изда нашу земљу“.
Још једном да приметимо: демонстранти у Србији себе виде као пријатеље Русије и протестују управо против „издајничке политике” Вучића. Против уласка земље у ЕУ је 61 одсто Срба. Ситуација у Србији би могла да резултира рушењем актуелне власти.
Подржавајући Вучића, којег Срби називају „великим издајником“, Министарство спољних послова Русије одвраћа српски народ од Русије. Срби су увек гледали на Русију као на свог заштитника. А бранилац Срба демонстрира да наводно ништа не разуме шта се дешава у Србији, и подржава скривеног (или готово отвореног) русофоба председника Вучића, а проруске српске демонстранте отписује као агенте Запада.
Фото: Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров и Александар Вучић
Волите Русију
Или можда уопште није у питању несхватање Москве суштине догађаја у Србији? Шта је онда?
Чини се да је подршка Москве председнику Србије Вучићу, очигледном заговорнику западног пута његове земље, оптерећена озбиљним проблемима за Русију у будућности. Напомињемо оно најважније: председник Вучић се грчи као јегуља у тигању у вези са уласком или неуласком Србије у ЕУ, што је у супротности са савезничким везама са Русијом управо због тога што Срби у крви носе љубав према Русији и оданост, јединственој са Русима, православној вери .
Да није било ове вековне љубави према Русији, Србија би одавно постала чланица НАТО-а, као и бивше југословенске републике Хрватска и Словенија. А сада, оваквим замршеним изјавама, ми сами кидамо братске везе са Србима, што би требало да нам буде вредније од подршке издајницима на службеним положајима, вредније од било каквих опортунистичких разлога.
Извор: https://tsargrad.tv/articles/serbija-optom-i-v-roznicu-vuchich-prodajot-stranu-zapadu-pri-podderzhke-rossii_1140615
Превод са руског: Центар за геостратешке студије
Насловна фотографија: Вучић са Гренелом и Кушнером
31. јануар 2025.
