Трамп је заправо Вучић, али већег калибра?

Пише: Павел Тихомиров, заменик главног уредника Руске народне линије

Идол старе деснице највероватније постигао договор са „дубоком државом“

Нећу да кријем да сам, уз сво моје разумевање опасности од „хришћанског ционизма“, чији је барјак данас Доналд Трамп, ипак био срећан због Американаца.

Одмах да се дистанцирам: за разлику од многих мојих пријатеља, убеђен сам да надолазећи велики лажов уопште неће бити чудовиште са роговима на глави, које ће јавно демонстрирати своју демонску суштину. У „Краткој причи о Антихристу“, написаној пре 125 година, Владимир Соловјов је, по мом мишљењу, много веродостојније приказао долазак Антихриста него што је то уобичајено међу побожним ревнитељима.

„Велики варалица ће са гневом говорити о греху“.

Управо то је опасност од погрешног конзервативизма. Заслужите ауторитет истребљењем носилаца содомије, али, истовремено, будите оруђе много веће лажи и много веће опасности.

Међутим, сада не говоримо о духовној позадини процеса који се одвијају у свету. А Русија, авај, уопште није аутаркија, па нас глобални процеси, укључујући и оне који се манифестују у избору председника САД, веома забрињавају.

Оно што је најупечатљивије у политичкој представи „Избори у САД 2024” било је то што није било озбиљних демонстрација содомита, феминисткиња или других левичара. Било је позоришних догађаја, као што су представе са хистеричним феминисткињама које су проклињале патријархат итд. Али ово је све за тик-ток, није озбиљно.

Зашто је све тако глатко?

А ова варљива углађеност увелико је пореметила америчку стару десницу.

Где је Антифа? Где је БЛМ?

А када су уследила именовања на озбиљне функције, постало је јасно: идол старе деснице се највероватније договорио са „дубоком државом“.

Оно што су наши пријатељи, које је било згодно означити као „теоретичаре завере“, одавно сумњали, свима је постало очигледно.

Не говорим о тајним преговорима, већ о експлицитним именовањима.

Реч америчког аналитичара српског порекла Срђе Трифковића, добро познатог руским конзервативцима:

Ово је наша шанса: о Трамповим акцијама у Украјини.

„Нико од Трампових присталица који су били са њим четири године у егзилу и које сам идентификовао као вероватне високе званичнике у другој Трамповој администрацији није добио важне функције. Бивши заменик помоћника министра одбране за стратегију Елбриџ Колби, који је играо кључну улогу у изради Стратегије националне одбране за 2018. и један од ретких искусних спољнополитичких стратега за које сам мислио да је требало да буду у Трамповом тиму, није добио ништа, упркос мојим очекивањима.

Исто важи и за Фреда Флејца, потпредседника Центра за америчку безбедност при Трамповом институту „Америка на првом месту“ и генерал-потпуковника (у оставци) Кита Келога, копредседавајућег центра. Прошле године су развили план за окончање рата у Украјини, чије је неке кључне елементе Трамп усвојио као своје; али Флеиц и Келог и даље остају по страни.

Још један упорни Трампов присталица, бивши амбасадор у Немачкој и вршилац дужности директора Националне обавештајне службе Ричард Гренел, наводно је разматран за државног секретара. Међутим, ни он до писања овог текста није обезбедио посао у новоизабраној администрацији. Дозволите ми да додам да је посебно жалосно што пуковник Даглас Мекгрегор, Гренелов наследник у Берлину и истакнути војни интелектуалац, није добио никакву функцију.

Роберт О’Брајен, Трампов четврти и последњи саветник за националну безбедност у његовом првом мандату, такође није ни на једној листи. Ово је барем добра вест јер је, за разлику од остале четворицњ, О’Брајен је непоколебљиви неоконзервативац. Лоша вест је да је у року од недељу дана од избора Доналд Трамп именовао четири окорела неоконзерваторска ратна хушкача на четири кључна спољнополитичка и национална безбедносна места.

Иронично, пре него што је именовао ове људе, он је објавио да се два неоконзервативаца која су била на истакнутим позицијама у његовом првом мандату, бивши директор ЦИА-е Мајк Помпео, који је био Трампов државни секретар, и Ники Хејли, бивша амбасадорка Трампа у УН, не узимају у обзир ни за једну позицију. Најава је дошла као охрабрујући сигнал да Трамп нагиње ка антиратном приступу међународним пословима – да се ера глобалне интервенције САД можда ближи крају.

Међутим, убрзо је почела серија хладних тушева.

Сенатор Марко Рубио замениће Ентонија Блинкена на месту државног секретара.

Трампов саветник за националну безбедност биће члан Представничког дома Мајкл Валц.

Бивши водитељ Фокс њуза Пит Хегсет биће министар одбране.

Члан Представничког дома Елисе Стефаник биће амбасадор у УН.

Дакле, кључне позиције под Трампом ће заузети људи који су већину своје политичке каријере провели промовишући неоконзервативне ставове и заговарајући војну интервенцију САД у иностранству. Људи који настављају да изражавају вољу оних снага које настављају да користе Сједињене Државе као батину да сломе оне који се не слажу са глобалном агендом.

Newsweek: „Ово су квалификовани људи… То су људи који знају ко су непријатељи Америке: Русија, Кина и Иран, и знају ко су наши савезници, и мислим да је то добар избор“.

Шта ово значи?

Да ли се заиста ради о томе да је Трамп успео да убеди неоконзервативце?

Чини се вероватнијим претпоставити да су снаге иза неокона успеле да се договоре са Трампом.

Дакле, нема више снајпериста, па чак ни демонстраната и хулигана попут смешних антифашиста.

На кога нас подсећа председник држава?

Зеленски, који је обећао мир, али донео рат?

Или Вучић, који каже наизглед праве ствари, али све ради „како треба“?

Стара америчка десница је ужаснута.

Плаше се и да помисле да је онај на кога су се кладили постигао договор са „дубоком државом“.

„Појам да је овога пута Доналд Трамп склопио договор са дубоком државом препуном неоконзервативаца је превише ужасан да би се размишљало о њему.

Страшно је и помислити на тако нешто.

Али биће неопходно.