地缘政治而政治

Цвијетин Миливојевић: Зашто Поглавица окреће Србе изван Србије против Срба из Србије?

Пише: Цвијетин Миливојевић

Припадник српског народа који нема пребивалиште на територији Републике Србије има право да буде примљен у држављанство Републике Србије без отпуста из страног држављанства, ако је навршио 18 година живота и није му одузета пословна способност и ако поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом. (Закон о држављанству Републике Србије, члан 23)

Република Србија штити права и интересе својих држављана у иностранству. Република Србија развија и унапређује односе Срба који живе у иностранству са матичном државом. (Устав Републике Србије: заштита држављана и Срба у иностранству, члан 13)

Зашто, упркос овим уставним и законским одредбама, само двадесетак хиљада Срба (Додик је у децембру 2023, тврдио: само 13.000 од милион и нешто!) који живе у Републици Српској, осим БХ, има и држављанство Србије, одговор смо добили на Сретењском контрамитингу Српске напредне странке у Сремској Митровици?

Јесте да се, уочи прошлогодишњег Свесрпског сабора, попечитељ унутрашњих дела Дачић похвалио да је чак 590.988 људи који су имали држављанство БиХ добило (и) држављанство Србије. Али, кад мало зачепркате по попечитељевом образложењу, видите да је у периоду од 1997. до 2023. године било 230.000 таквих случајева, од 2003. до 2013. још 186.000, а од 2014. до 2024. око 170.000, што наводи на закључак да је овде, углавном, реч о људима који су се, у време ратних дешавања и после тога, иселили у Србију или су у њој живели и пре распада СФРЈ, када је било важно само југословенско, а не републичко, српско или босанскохерцеговачко, држављанство.

Баш зато и јесте поменути Мали Хијавата из Бањалуке више пута тражио од Великог Поглавице свег српског племена да сви грађани Српске, баш као цела хрватска дијаспора држављанство Хрватске или мађарска Мађарске – “аутоматски добијају држављанство Србије, а не као што је сада, уз компликоване процедуре”.

Што се, до дана данашњег, за 13 година владавине “највећег Србина у историји српства”, није догодило.

А што значи да онај члан Устава број 23 баш и не “ради” како је прописано, већ држављанство Србије Србин изван Србије може да добије, али под додатним, специјалним, “напредним” условима, гаранцијама и заслугама.

Партијским контрамитингом Ес-ен-еса у римском Сирмијуму доминирао је транспарент: “Вучићу, оче наше нације”. Па се сетих првог “Оца нације”, писца Добрице Ћосића који је, као бивши комуниста и доживотни национал-левичар, признао да “његовима” (партизанима), на почетку рата, “приоритет и није био рат с Немцима, већ гањање са четницима”.

Једнако као овај данас који никако не може дефинитивно да се одлучи који би то пре страни непријатељ – оли Амери оли ЕУ оли Руси – да “сруши њега, тј. Србију, јер је он Србија”, не признаје да му је, уистину, приоритет свих приоритета прогањање српске младости и да би “најволео” да му унутрашњополитички противник буде нејака политичка опозиција, јер би са њом лако, а са овим студентима не зна како.

Због чега је благоизволео да, као, бранећи српство, Србију и Српску, измишљајући да наводно постоји некаква моћна унутрашња сила која би да Војводину отцепи од Србије – изведе Србе, оне с леве обале Дрине, против Срба из Србије.

Ко нас је клео, није дангубио!

Фото: Александар Вучић и Милорад Додик у Сремској Митровици

Довео је грађане Републике Српске на партијски митинг своје странке у одумирању и „Покрета за бланко подршку АВ-у за било шта о било чему, макар и противуставно, да он одлучи“ – да би их представио и поставио као преторијанску гарду, испред и око себе, која ће, не Србију него њега лично, на Дан државности Србије, „бранити“ од Шумадије, од Крагујевца, од Новог Сада, Ниша и Београда!?

Слагао је све њих да студенти хоће да сруше Србију.

Заплашио је Поглавица Србије и васцелог српства, уз несебичну помоћ Малог Хијавате из Бањалуке, грађане Републике Српске безочном лажи да би, свака друга власт у Србији осим његове напредњачке, не само пустила Српску низ воду, него би још и потпомогла затирању српства преко Дрине.

А Мали Хијавата, уместо да се извини за противзаконито учешће (и манипулацију најискренијим националним осећањима Србе из Српске) у изборном инжењерингу на страни Вучићевог режима, на претходној лакрдији од локалних избора у Србији, иде и корак даље. Он је отишао толико далеко да је, као некакав самозвани врховни арбитар родољубља, беспризорно импутирао свима онима који не аплаудирају Поглавици (или њему самом) да, заправо, руше Србију и Српску.

„Не подносим чак ни њихово право да другачије мисле. Не желим да гледам било кога ко урушава Србију. Не волим никог од њих. Не подносим чак ни њихово право да друкчије мисле ако не воле Србију и живе овдје…“, издекламовао је, у једном даху, Мали Хијавата допумпани Поглавичин „мессаге боx“.

Шта ли би данас, када би могли, на све то рекли, Милошевић или Ђинђић или, када би хтели, Коштуница и Тадић, дакле, сви они људи са којима је Мали Хијавата, као са представницима Србије, сарађивао, а са неким од њих чак и пријатељовао и странчарио?

Владајуће странке из Српске, али и добар део тамошње опозиције, свих ових 13 година „поглавицовања“, баш нападно бучно, уз прст у око овдашњој критичкој јавности и опозицији, не само речју него и делом (страначки лидери из Српске противзаконито, па још и транспарентно, гласају за СНС на локалним изборима у Србији) подржавају садашњи режим у Србији, али је најсрамније то што званична Бањалука данас шаље поруку да је сва младост која је устала у заштиту Устава и закона, права и правде у Србији – „антисрпска“?!

Они који и даље верују да, негде у потаји, Поглавица и Мали Хијавата „кроје свесрпску стратегију и визију“ и планирају нешто вееелико, свееесрпско, нека се присете како званични Београд титулише и третира оног Немца кога Бањалука не признаје за тзв. високог представника.

Или, нека се сете како је прошлога лета, онога дана када је Скупштина Српске на дневном реду имала заказану расправу о предлогу платформе за раздруживање у БиХ, са француског аеродрома „Тесла“ у Сурчину у Маховљане, са све ферманом и свилен гајтаном за Малог Хијавату, долетела Поглавичина Тајница АБ и – расправе о раздруживању, ево до дана данашњег, није било.

Јуче су Поглавица и Мали Хијавата били код Атиле Бича Божијег на рандевуу. Кад су већ тамо, могли су, кад већ неће од Кроата, да од Угара препишу „рецепт“ за ефикасно остваривање права српског народа у дијаспори: експресно аутоматско држављанство матичне државе, бирачко право на парламентарним (и председничким), наравно, не и на локалним изборима у матици, али и конституисање изборне јединице само за дијаспору која ће имати директну проходност и загарантованих неколико посланичких места из расејања у српском парламенту.

Кад толико воли Србе изван Србије, зашто Поглавица, за ових 13 година самовласти, није обезбедио не само пасивно (да их користи као бирачко тело), него и активно бирачко право за српско расејање, као што су то урадиле Мађарска или Хрватска за своју дијаспору?

Уместо тога, београдске власти су злоупотребљавале српски патриотизам тако што су давање држављанства Србима изван Србије уцењивали обавезом тих новоуписаних држављана да се својој матици (читај: Поглавици) реванширају тако што ће, чак и на локалним изборима (као да је физички могуће да истовремено имате два стална боравишта!), гласати за странку на власти, а кад је стани – па’ни, као овај митинг „за спас Војводине“, дођу и здушно негодују против „оне друге“, а у ствари већинске Србије која три месеца тражи право и правду.

Али, управо то Свевладар српски неће, јер би тиме изгубио кључни „аргумент притиска“ у куповини српског гласачког тела из БиХ, Хрватске и Црне Горе, као и посредни утицај на милионе грађана Србије који су неким коленом пореклом с оне стране Дрине, Саве и Дунава.

Више Поглавица воли лажну бригу за Србе изван Србије и плашење мечке решетом, тј. онима који, кад би неким случајем дошли на власт у Србији, „сто посто издали“ Србе из окружења.

Као да неко из самог врха режима у одумирању жели да, као последњу линију властите одбране, садистички креира одијум Срба Србијанаца према Србима изван Србије и обрнуто.

Хоће ли поглавици Лаву Који Седи На Две Хоклице (ЛКСНДХ) и Малом Хијавати – што упита Небојша Ромчевић – „успети оно што ниједном окупатору није успело: да Дрину претворе у непрелазну границу унутар једног народа“?

资料来源: Zašto Poglavica okreće Srbe izvan Srbije protiv Srba iz Srbije? – Bez Cenzure

20.  фебруар 2025.

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注