Александар Азадган: Геополитичке, економске и стратешке импликације потенцијалног Трамповог преузимања Гренланда – Дугорочна анализа

Пише: Александар Азадган, главни геополитички саветник Центра за геостратешке студије

Апстракт

У овом чланку истражујем могућности да Сједињене Државе преузму контролу над Гренландом, испитујући геополитичке, економске, еколошке и стратешке импликације таквог потеза. Иако се идеја о стицању Гренланда од стране Сједињених Држава повремено појављивала у модерној историји, посебно током Трампове администрације, то је сложено питање које укључује међународно право, еколошке проблеме и стратешки значај арктичког региона. Анализирајући ове факторе, овај чланак пружа свеобухватно разумевање потенцијалних последица и за САД и за глобалну заједницу.

Увод

У 2019. години, идеја о куповини Гренланда, аутономне територије Данске, накратко је доспела на насловне стране након јавног интересовања председника Доналда Трампа за острво. Иако је идеја дочекана са скептицизмом и дипломатским забринутостима, она је истакла растући значај Гренланда на глобалној сцени. Гренланд се налази на раскрсници Северног Атлантика и Арктичког океана, а његов стратешки значај је порастао у 21. веку због фактора као што су климатске промене, отварање арктичких бродских рута и откриће вредних природних ресурса.

Овај чланак ће се бавити следећим кључним областима:

1. Геополитички контекст: Анализа политичког статуса Гренланда унутар Данске и потенцијалне импликације промене његовог суверенитета.

2. Стратешки значај: Војни и геополитички значај Гренланда, посебно у контексту односа САД и Русије и арктичке геополитике.

3. Економски изгледи: Потенцијалне економске користи за Сједињене Државе од стицања Гренланда, са фокусом на природне ресурсе, туризам и растућу арктичку економију.

4. Еколошка питања: Истраживање утицаја повећаног људског присуства и екстракције ресурса на Гренланду на животну средину, укључујући импликације за аутохтоно становништво.

5. Међународне реакције: Како би глобална заједница, укључујући Данску, НАТО и друге арктичке државе, реаговала на такав потез.

Геополитички контекст: Политички статус Гренланда
Гренланд је аутономна територија унутар Краљевине Данске, статус који има од 1979. године. То је јединствени политички ентитет са високим степеном самоуправе, посебно у унутрашњим пословима, док се Данска бави спољном политиком, одбраном и монетарним питањима. Влада Гренланда, Налакерсуисут, врши контролу над унутрашњим питањима, а њен парламент, Инатсисартут, одговоран је за већину законодавних функција.

Иако острво нема сопствену сталну војску, његова локација га чини кључним ресурсом у контексту међународних односа. САД одржавају војно присуство на Гренланду у ваздухопловној бази Туле, која је кључно место за радарске системе раног упозоравања и служи као кључна стратешка локација за операције на Арктику и северном Атлантику.

Идеју да Сједињене Државе преузму Гренланд компликују и правне и дипломатске препреке. Статус Гренланда као дела територије Данске значи да би сваки покушај САД да га стекну захтевао не само одобрење Данске већ и поштовање међународног права, посебно у погледу територијалног суверенитета.

Историјски покушаји и дипломатске препреке

Интересовање САД за Гренланд није нова појава. Најпознатији покушај куповине острва догодио се 1946. године када је председник Хари С. Труман понудио Данској 100 милиона долара за Гренланд, договор који никада није прихваћен. Међутим, предлог је одражавао стратешку вредност острва, посебно током Хладног рата. Интересовање америчке војске за Гренланд остало је високо, о чему сведочи континуирано присуство ваздухопловне базе Туле, која служи као кључни чвор у америчкој противракетној одбрани и системима раног упозоравања.

Године 2019, када је председник Трамп поново предложио куповину Гренланда, Данска је одбацила ту идеју, а премијерка Мете Фредериксен назвала је понуду „апсурдном“. Ова реакција истиче дипломатске сложености сваког будућег покушаја анексије. Однос Данске са Гренландом је осетљив и свака значајна промена у политичком статусу Гренланда могла би имати дубоке импликације на кохезију Краљевине Данске и њене односе са другим територијама, као што су Фарска Острва.

Међународно право такође представља значајне изазове. Принцип самоопредељења садржан у Повељи Уједињених нација вероватно би учинио сваки покушај насилне анексије Гренланда кршењем међународних норми. Сами Гренландци су показали мало интересовања за промену свог политичког статуса, а изглед да постану део Сједињених Држава вероватно неће бити популаран.

Стратешки значај Гренланда

Географски положај Гренланда на врху света чини га једном од стратешки најзначајнијих територија у савременом геополитичком пејзажу. Интересовање САД за Гренланд углавном се врти око следећих стратешких питања:

1. Арктичка геополитика: Како се климатске промене убрзавају, Арктик постаје све приступачнији. Топљење морског леда отвара нове поморске руте, што би могло драстично скратити удаљеност између Европе и Источне Азије. Локација Гренланда га чини кључним играчем у свакој будућој геополитичкој борби око арктичких ресурса и приступа овим новим рутама.

2. Војни значај: Ваздухопловна база Туле, која се налази на Гренланду, кључна је предност за америчке војне операције. Служи као лансирна тачка за извиђачке летове изнад Арктика и место за припрему операција на северној хемисфери. Стратешка локација Гренланда је такође вредна за праћење руских војних активности у региону, као и за пружање одбрамбене тампон зоне за Северну Америку.

3. Присуство НАТО-а и САД: Иако Гренланд није члан НАТО-а сам по себи, Данска је савезник НАТО-а. Присуство САД на Гренланду под окриљем НАТО-а додатно учвршћује значај региона. Било који будући сукоб између НАТО-а и Русије, или све веће интересовање Кине за Арктик, учинили би Гренланд још вреднијом предношћу.

4. Истраживање ресурса: Верује се да Гренланд поседује огромне минералне ресурсе, укључујући ретке земне елементе, злато, уранијум и нафту. Како Арктик постаје приступачнији, ови ресурси ће вероватно постати вреднији. Контрола САД над Гренландом могла би да понуди значајне економске користи кроз екстракцију ресурса.

Економске импликације

Иако би примарна мотивација за Сједињене Државе да преузму контролу над Гренландом вероватно била стратешка, постоје и економски подстицаји које вреди размотрити:

1. Природни ресурси: Природни ресурси Гренланда су главна атракција. Сматра се да острво има значајне резерве ретких земних минерала, који су витални за високотехнолошке индустрије као што су електроника и обновљиви извори енергије. Са растућом глобалном потражњом за овим минералима, контрола САД над ресурсима Гренланда могла би имати дугорочне економске користи.

2. Туризам: Јединствено арктичко окружење Гренланда постало је све популарнија дестинација за авантуристичке туристе. Како климатске промене отварају нова подручја Арктика за истраживање, туристичка индустрија на Гренланду могла би да доживи процват. Када би Гренланд био под контролом САД, америчке туристичке компаније би могле да играју већу улогу у индустрији, потенцијално повећавајући економски учинак.

3. Рибарство: Воде које окружују Гренланд богате су морским животом, а риболов је једна од најважнијих индустрија на острву. Америчка контрола над Гренландом могла би потенцијално отворити нове путеве за америчке компаније да искористе ове ресурсе, мада би то могло довести и до спорова са другим арктичким земљама, посебно Канадом и Русијом.

4. Развој инфраструктуре: Како се арктички регион отвара, потреба за развојем инфраструктуре – као што су луке, аеродроми и путеви – постаје све хитнија. Географска изолација Гренланда представља изазов, али би америчка улагања у инфраструктуру могла да откључају значајне економске могућности, како на Гренланду, тако и у ширем арктичком региону.

Еколошке и аутохтоне бриге

Сваки потез анексије Гренланда морао би да узме у обзир еколошке и друштвене утицаје повећаног људског присуства и експлоатације ресурса:

1. Климатске промене: Гренландски ледени покривач је један од највећих на свету и игра кључну улогу у регулисању глобалног нивоа мора. Како се климатске промене убрзавају, топљење овог леденог покривача могло би допринети порасту нивоа мора. Контрола САД над Гренландом би извршила додатни притисак на екосистем острва, потенцијално погоршавајући еколошке ризике.

2. Права аутохтоног становништва: Гренланд је дом аутохтоног становништва, Калаалита, који имају своју јединствену културу и историју. Свака промена политичког статуса Гренланда морала би да узме у обзир права и жеље ових заједница. Историјски гледано, Гренландци су показивали склоност ка очувању своје аутономије унутар Краљевине Данске, а потез ка придруживању Сједињеним Државама можда неће бити добродошао од стране аутохтоног становништва.

3. Одрживост: Вађење природних ресурса на Гренланду могло би имати значајне еколошке последице, посебно у погледу дивљих животиња, уништавања станишта и загађења. САД би морале да размотре како да уравнотеже економске интересе са одрживим еколошким праксама у све крхкијем арктичком екосистему.

Међународне реакције и правни изазови

Идеја да САД преузму Гренланд имала би значајне међународне импликације. Данска, као суверена држава над Гренландом, вероватно би се одупрла сваком покушају анексије. Штавише, сам Гренланд би морао да изрази жељу за таквом променом, потез који делује мало вероватним с обзиром на постојеће политичке аранжмане острва и преференције његовог становништва.

НАТО би такође морао да размотри импликације такве промене геополитичке моћи. Иако су САД чланица НАТО-а, алијанса би се вероватно суочила са тензијама са другим чланицама, посебно Канадом и Европском унијом, које би могле да посматрају тај потез као прекомерно ширење америчке моћи на Арктику.

Русија, која је већ веома осетљива на присуство НАТО-а близу својих граница, вероватно би америчко стицање Гренланда сматрала директном претњом својим интересима на Арктику. Ово би могло да ескалира тензије у већ крхком геополитичком окружењу.

Закључак

Идеја да Сједињене Државе преузму Гренланд покреће сложена геополитичка, правна и етичка питања. Иако је стратешки значај Гренланда на Арктику неоспоран, процес анексије би подразумевао бројне дипломатске и међународне изазове. САД би морале да се снађу не само у жељама Гренланда и Данске, већ и у ширим импликацијама по Арктик и глобалну геополитику.

Будућност политичког статуса Гренланда може више зависити од међународне сарадње у арктичком региону него индивидуалних одлука.

Трампово преузимање Гренланда имало би дубоке, вишеструке импликације у геополитичкој, економској и стратешкој арени. С једне стране, то би значајно ојачало утицај САД на Арктику и глобално стратешко позиционирање. С друге стране, то би могло довести до већих тензија са Русијом, Кином и савезницима НАТО-а, заједно са потенцијалним правним и еколошким проблемима. Дугорочно гледано, аквизиција би могла да промени равнотежу снага на Арктику и шире, са далекосежним последицама по међународне односе, глобалну економију и животну средину.

То би био догађај са последицама које далеко превазилазе пуки пренос земље, укључујући сложену глобалну динамику која би могла да промени ток историје на неочекиване начине.

🔴 ОДРИЦАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ: Задржавам своје право из Првог амандмана да будем у могућности да изразим своје личне ставове о различитим питањима, посебно оним контроверзним. Не промовишем, никада нисам, нити ћу промовисати ничију „пропаганду“. Ја сам критичар који пружа једнаке могућности и 100% финансијски и идеолошки независан и патриотски настројен амерички научник чија је основна академска одговорност и морална обавеза да говори истину и подиже свест. Непрестано се водим Јованом 8:32 који каже: „Истина ће вас ослободити“. Стога, садржај свих мојих објава на друштвеним мрежама, телевизијских интервјуа, предавања, подкаста, вебинара, објављених чланака итд. (који су сви у мом личном својству) представљени су ИСКЉУЧИВО као моја сопствена мишљења. Стога, моја гледишта не треба погрешно тумачити, погрешно карактеризовати и/или погрешно тумачити као изјаву о промоцији (у име) БИЛО КОЈЕ особе(а), БИЛО КОЈЕ политичке ствари, БИЛО КОЈЕ организације, БИЛО КОЈЕ владе и/или БИЛО КОЈЕ земље. Било какве тврдње супротне томе су категорички лажне и представљају погрешно представљање чињеница и сматрале би се клеветом и увредом, тј. увредом мог личног карактера и јавне личности. Ја једноставно користим своје право из Првог амандмана као поносни амерички грађанин, а то је слобода говора и слобода мисли.

资料来源：中心的地缘战略的研究

Насловна фотографија: Син Доналда Трампа, Доналд Млађи (други десно), посећује Гренланд у јануару 2025. АП/Алами

13. јул 2025.