Час анатомије за Бриселски споразум
Дејан Мировић за ИН4С
Повод за овај разговор је Мировићева најновија књига „Бриселски споразум: хронологија и последице“, коју је објавила „Катена мунди“, а као рецензенти је препоручују проф. др Мило Ломпар, проф. др Милан Палевић и проф. др Зоран Чворовић
Умирање стида
Пише: Небојша Катић за Политику
Српско друштво је, ван сваке сумње, у стању дуготрајне регресије. Иако видљива на сваком кораку, та регресија је можда најуочљивија кроз феномен нестајања стида и кроз владавину општег бешчашћа.
У процесу цивилизовања друштва, од Адама и Еве па до данас, осећај стида је имао једну од кључних формативних улога. Осећај стида одређује наш однос према другима, према моралним нормама и друштвеној етици. Што је општи осећај стида присутнији, друштво је цивилизованије. (Може се, наравно, „психологизирати“ о односу стида и неурозе, али Србија није Јапан, па нема опасности да вишак стида може угрозити ментално здравље грађана.)
Ко ће Трампу на мегдан?
Пише: Милош Здравковић
Џосеф Бајден, некадашњи потпредседник у Обаминој администрацији и главни кандидат естаблишмента (дубоке државе), према свим показатељима заостаје за садашњим председником Доналдом Трампом, а оно што посебно ужасава „елиту“ Демократске странке је да двоје левичарских кандидата Берни Сандерс и Елизабет Ворен убедљиво воде у односу на Бајдена у трци за унутарпартијску номинацију , због чега већ сада влада својеврсна узбуна у Демократској странци.
Српски ријалити шоу звани „руска шпијунажа“
Пише: Горан Раичевић
Од државе, политике и безбедности које су претворене у пародију, не може се очекивати да ти приуште ништа друго осим управо то – пародију живота.
Док су још постојали обриси државе, какве такве али државе, постојале су и службе које су у домену својих могућности обављале свој посао у складу са овлашћењима, циљевима и задацима, а који су били дефинисани у складу са државним националним интересима. Пример озбиљности службе, не тако давног времена, може се можда најбоље приказати кроз случај Перишић. Наиме, те 2002. године, Војна служба безбедности је ухапсила Момчила Перишића због сумње да је одавао поверљиве информације службенику америчке амбасаде Џону Нејбору, и то у тренутку када му је предавао строго поверљива документа. Да подсетимо, Момчило Перишић је у тренутку хапшења био председник парламентарног Одбора за безбедност.
Измишљање афере о руским шпијунима је усмерено ка кварењу односа Србије и Русије
已经Trifkovic中心主任为地缘战略的研究
Српске власти су наложиле истрагу око наводне умешаности руске обавештајне службе поводом видео снимка који је објављен 17. новембра на Youtube каналу. На снимку је према тврдњама српских медија припадник руске обавештајне службе ГРУ Георгиј Клебан који српском официру предаје неку кесу. Аутентичност овог снимка је потврдио новинар Христо Гозев. Према тврдњама листа Политика, снимак је настао још пре неколико године и на њему се не налази српски официр.
У Ворожењу усвојена резолуција првог Руско-балканског самита народне дипломатије
Преносимо са ИН4С/Стања ствари
Дана 12. новембра у просторијама Вороњешког државног универзитета одржан је први Руско-балкански самит народне дипломатије. На самиту су учествовали познати балкански и руски политичари, политиколози, новинари, културни и јавни дјелатници.
Србија треба да набави систем С-400, како би очувала територијални интегритет
Драгана Трифковић за Moderator.az о изјави председника Србије да држава није у стању да набави систем ПВО С 400
Након вести да је С-400 систем допремљен у Србију како би учествовао у војној вежби српске и руске војске „Словенски штит“ амерички дипломата Метју Палмер је упозорио Србију да ризикује увођење америчких санкција, уколико се одлучи за набавку овог ПВО система. То није први пут да САД прете некој држави због сисема С-400. Пентагон и НАТО су ошто реаговали на одлуку Турске да купи од Русије ове системе.
Изјава председника Александра Вучића да Србија не намерава да купи С-400 систем ПВО је непромишљена и изнуђена. Очигледно је да је таква изјава изречена у страху од америчког притиска. Нажалост то није први пут да руководство Србије подлеже уценама и притисцима западних земаља.
Стварна реформа или кречење европске чекаонице
Пише: професор Слободан Самарџић
Пошто је Француска пре пар дана изашла са незваничним документом (non-paper) о ревизији метода преговарања о приступању Европској унији, у прилици смо да наставимо тамо где смо стали у нашем претходном прилогу (вид. овде). На неки начин Е. Макрон је одржао реч, пошто је више пута говорио о потреби реформисања Уније као предуслову њеног проширења. Будући да је у датим условима проширење за Унију постало немогуће, француски председник сада даје предлог за реформисање досадашње политике проширења ЕУ. У документу се говори о „постепеном придруживању (association) као реформским корацима ка процесу приступања (accession)“. (У недостатку основног текста документа, користимо опширан приказ из EUobserver-a).
Значај решавања косовског питања за будућност српско-руских односа
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије на Руско-балканском самиту у Вороњежу
Косово је без сумње најважније државно и национално питање Србије. Али иако је то тако, Србија нема дефинисану званичну политику по питању Косова и Метохије.
С друге стране западне силе имају јасно дефинисане планове којима желе да заокруже такозвану косовску независност. Окончање овог процеса за Албанце и њихове савезнике би значило ослобађање сваке одговорности за бомбардовање Србије, почињене злочине и сепаратизам.
Пристајање Србије на косовску независност, односно потписивање свеобухватног мировног договора са Косовом, значило би добровољно одрицање Србије од 15% своје територије. Овакав потез би представљао историјску националну катастрофу и имао би крајње негативан утицај на будућност Србије. То би био јединствен пример у свету да се нека држава добровољно одрекла своје територије и сигурно би подстакао даљу дезинтеграцију државе.
Пад Ева Моралеса, буђење из једног сна
Пише: Милош Здравковић
Ево Моралес, председник Боливије у оставци, одрастао је у сиромаштву на боливијским висоравнима и био је узгајивач коке и лама пре него што је постао први Индијанац председник Боливије. Моралес јесте био предводник економског процвата без преседана и заслужан је за подизање милиона људи из сиромаштва. Откада је син фармера пре 14 година преузео функцију, стекао је славу, проширио своју подршку и обичне Боливијце учинио поносним својом непоколебљивом одбраном домородачких права.
Ни опозиција није у стању да прозове председника (сада већ бившег) Моралеса по питању економије па им остају само тврдње како ће Боливија постати као Венецуела ако Моралес остане на власти. Да ли постоје неки конкретни аргументи за те тврдње? Слабо, јер чињеница је да боливијска економија расте брже од свих суседних земаља. У исто време земље које су усвојиле про тржишне реформе након периода левичарских власти, пре свега Аргентина и Еквадор, сада су суочене са економским и политичким хаосом (не чуди да су Аргентинци на недавним изборима поновно изабрали перонисте не дајући Маурицију Макрију други мандат).